Predsednik Napretka „skinuo značku“ zbog navijača: Igramo kod kuće kao u gostima, malo je 2.400.000 evra

Četiri utakmice, tri na domaćem terenu, nijedan gol i samo jedan bod. Negde i logično je da navijači u takvim okolnostima ne budu zadovoljni, nisu baš presrećni ni u upravi, ali predsedniku Milošu Neneziću je prekipelo. Ne zbog rezultata, već zbog povika “Uprava napolje“ koji su se začuli sa severne tribine stadiona Mladost gde se tradicionalno okupljaju najvatreniji navijači Napretka, istina, njih nekoliko desetina.

Dovoljno da ovog puta izazovu reakciju Nenezića, koji je podneo ostavku na predsedničku funkciju. Ne prvi put doduše, ali uverava – ovog puta zaista ide.

“Nikome ko voli Napredak nije lako pao jučerašnji poraz, a mogu reći da je meni taj poraz, odnosno sinoćno skandiranje jednog dela publike, palo možda najteže u mojoj karijeri. Da ne budem nedosledan, iako sam više puta do sada davao ostavku, pa je povlačio, danas dajem neopozivu, trenutnu i momentalnu ostavku“, rekao je Nenezić na konferenciji za novinare podsećajući da je ranije ostavke povlačio prvenstveno na zahtev Skupštine kluba.

Ovog puta je decidiran u stavu da ide.

“Stoji ona priča ne treba pokleći, da su pobedili da ne kažem ko, ali evo, ovo je slučaj kada ste pobedili u toj neprikladnoj reči koju ste rekli: ’Uprava napolje’. Pronalazim tu sebe. Idem sad napolje, pokupio sam sve stvoje stvari, vraćam ključ, nažalost skidam i značku Napretkovu koju više neću da nosim niti ću da se više pojavljujem na stadionu“.

Nenezić je podsetio da je došao kada je klub, u onoj post-pandemijskoj sezoni sa 20 klubova, imao sedam bodova iz 11 kola, da je šest meseci bez toga bio obezglavljen, jer se tražio naslednik Marka Miškovića, koji je prethodno podneo ostavku.

“Šest meseci kada se ne radi bilo gde... U kući kad se ne briše prašina pa se napravi talog. Možete da zamislite šta smo sve pronašli. Taksimetar kuca, obaveze dolaze, neisplaćene plate, dugovi... Sve smo to lepo popeglali, maltene doveli na nulu. Organizovali smo sve mlađe kategorije, sredili smo klub i što se tiče trenerskog i kadrovskog potencijala, očistili smo ga od onih koji nisu bili dobronamerni. Finansijski smo stabilizovali potpuno klub i imamo stabilne finansije do kraja ove godine. Nadam se da neće sponzori, koje je ova uprava dovela, da otkažu“.

Ali, grešaka je bilo. Uvek ih i bude. Nenezić izdvaja dve svoje.

“Jedna je što nisam mogao da nađem više para, mi smo obezbedili 200.000 evra mesečno. To je za mene nenormalno puno para. Ali očigledno za Mozzart Bet Superligu treba mnogo, mnogo više. Iz toga prozilazi druga greška. Nismo mogli da dovedemo igrače zato što traže za mene neprimerene svote novca. Mi smo se ograničili na neki limit, preko toga nismo mogli, a i da smo hteli za nešto više da ih dovedemo, ne bismo uspeli, jer su im drugi klubovi nudili dva i tri puta više od našeg gornjeg limita“.

Smatra ipak Nenezić da situacija nije toliko loša, jer prelazni rok u Srbiji traje do 15. septembra i Napredak ima vremena da raskine saradnju sa igračima koji nisu zadovoljili i dovede nove, bolje.

“Moja krivica je što se nisam lično više udubio u svakog igrača kojeg smo doveli. Ostavio sam da to odrade šef stručnog štaba (Dragan Perišić, prim.aut) i sportski direktor (Mladen Dodić). Oni su to uradili na najbolji mogući način sa fondom koji smo imali, međutim, ispalo je da smo ovaj prelazni rok odradili vrlo loše u jednom delu igrača“.

Kojim? Idemo u nastavak priče.

“Za ovaj deo šampionata smo prošli jedne ozbiljne pripreme, kakve je stručne štab tražio. Platili smo ih debelo. Ne prebacujem odgovornost, mislim da su ih dobro odradili. Tim je izuzetno spreman, tehnika, pas igre, prijem lopte... Ono što nam fali su očigledno napadači. Da li su se ova tri momka loše snašla ili nešto drugo u pitanju, više u to ne želim da ulazim. Tu mora nešto da se uradi, imamo fore još 25 dana“, rekao je Nenadić mada nije precizirao da li misli na trojicu napadača koji su stigli ovog leta u Kruševac, a to su Uroš Nenadović, Slobodan Stanojlović i Dušan Stojiljković.

Kako bilo, Nenezić je taj zadatak ostavio drugima, jer nije mogao da trpi prozivke sa tribina.

“Strašno je da posle sređivanje svega ovoga, infrasutrkture, lokala koje smo sredii, parkinga, najavljene rekonstrukcije stadiona... Da nakon svega toga neko kaže: Uprava napolje? Zbog ečga? Zbog primljenog gola u 90. minutu? Zbog možda najbolje partije Napretka u poslednjih X meseci? Dobro, evo uprava ide napolje... A ti pojedinci, to nisu navijači, jer oni nisu uz klub ni kad gubi ni kad dobija. Kad kažem navijači mislim na ovu grupicu okupljenu na severu. Ovde igrači na domaćem terenu igraju kao na gostovanju. Hvala Bogu imamo ove navijače Zapad 1 i Zapad 2. To su pravi navijači. Da nema njih, bilo bi kao da igramo u stranoj zemlji“.

Nenezić zato ide iz Napretka i ide iz sporta.

“Ne želim više da učestvujem ni u kakvim sportskim egzibicijama, ne samo u Napretku nego i u drugim klubovama. Ostajem samo tamo gde je korporacijska priča, a to je fudbalski klub Trajal, a ostali sportski radnici, sportisti, sportistkinje... Žao mi je zaista, ovo nije zbog vas, ali delom ste i vi za ovo odgovorni, jer ste dopustili da takvi pojedinci ovako nešto rade... U celoj svojoj karijeri sličan problem sam imao samo u kompaniji Trajal, kad sam dao ostavku, pa je hiljadu ljudi izašlo da štrajkuje, ali to je bio štrajk podrške, zahtevali su da se vratim“.