Pravi Galaktikosi igraju za Barsu i hoćemo da ih gledamo svaki dan

Gledajte, uživajte i pitajte kad će opet. Hvala Bogu – biće. Daće nam Barselona povoda da se divimo spoznaji da ovo što prikazuje liči na savršenstvo. Živeli smo u doba Lionela Mesija i Ronaldinja, gledali Luisa Suaresa i Nejmara, ali izvinite, tad nije bilo ovako intenzivno kao u rekonstruisanom timu koji će biti novi prvak Španije i mora vam biti žao što neće biti šampion Evrope, jer igra drugačije od svih.

Barsa nema granice. Tera vas da joj aplaudirate i ako je ne volite. Primorava vas na sportski preobražaj, jer su čak i simpatizeri Reala svesni druge dimenzije Katalonaca. Oduševljava stilom i efikasnošću. Pojavom i sportskiim bezobrazlukom. Mentalitetom. Na kraju – namerno na kraju – i rezultatom, jer desilo se da ispadne iz Lige šampiona, ali ekipa Hansija Flika je igrala isto dvomeč sa Interom kao i poslednji El Klasiko u sezoni i opet okrenula planetu naglavačke. Ko ne voli ovakvu Barselonu taj pojma nema o sportu, a vala ni o životu. Ovo morate da volite. Estetika kao u doba Pabla Pikasa.

Pitanje je da li bi i čuveni umetnik dočarao izvedbu Barselone u derbiju 35. kola kojim je prelomila trku za naslov. Na semaforu je 4:3, u vitrinama će biti još jedan pehar, ali ono što se ocrtalo na travi stadiona Monžuik odavno nije viđeno. Mučio bi se i Ivo Andrić da ilustruje kako to igra najbolji tim na planeti, zato ne tražite od nas da opisujemo neopisivo. Može biti da još nije izmišljena reč za to kako Barselona izgleda. Zadivljujuća kombinatorika prožeta elegancijom sa modnih pista. Kao kad harizmatična osoba uđe u prostoriju i obasja je, tako Barsa raširi zenice svakom zaljubljeniku u sport čim se pojavi na terenu.

Nema veze ko je naspram nje. Igra isto, generiše šanse, daje golove. U četiri ovosezonska derbija svaki put je pokazala da je u odnosu na Real klasa više. Savladala ga je svaki put. Uništila ga je na njegovom stadionu, pa van granica kad mu je u Saudijskoj Arabiji uzela trofej Superkupa, onda na još jednoj neutralnoj teritoriji pre nekoliko sedmica kad je u Sevilji podigla pehar Kupa kralja. Na kraju, na svom Monžuiku. Četiri derbija, četiri pobede, gol-razlika 16:7. Ako je Florentino Peres želeo nove Galaktikose, progutala ih je Barsina crna rupa.

(Reuters)

Flikov svemirski tim ima sve. Pre svega brzinu. Onu koju niko ne može da prati. Ima i sposobnost da se vraća iz dva gola minusa. Kao da je „jedan fore“ za nju lak zadatak. Ni dva nije problem. Kao što je činila po dvaput protiv Intera i Atletika, a po jednom Benfike i Selte, tako se i sad razletela terenom tek kad je Kilijan Embape preciznim hicima u uvodnih frtalj sata prestigao Roberta Levandovskog na vrhu liste strelaca La lige. O Francuzu maltene niko ne priča, iako mu je premijerna sezona u Španiji zadovoljavajuća, zato što je Barselonin napadački trozubac toliko moćan da od njega odbrane.

Kad je lopta kod Lamina Jamala to vam se čini da se Lionel Mesi vratio u Barsu; kad se Rafinja zatrči na nepostavljenu ili postavljenu odbranu (svejedno) to je silueta Romarija koji je došao na El Klasiko; kad je Feran Tores u ulozi centarfora svako zna da nije to – to, osim iznuđene rezerve Levandovskom, koji je het-trikom asistencija pokazao da možda nije toliko loš kao što smo skloni za zaključimo. A onda Pedri i Olmo, beše to poezija na sredini terena.

(Reuters)

Vanvremenskim izdanjem Barsa je skinula krunu sa glave Realu, možda označila početak vladavine španskim fudbalom i nagovestila da su Madriđani zreli za remont. Oreljan Čuameni ne može da igra za ovaj tim, Dani Sebaljos je fudbaler za Betis, ne više od toga, Lukas Vaskes je kapiten ovog tima (!?), Luka Modrić je na izmaku snage i sledećem treneru, a to će sva je prilika biti Ćabi Alonso, ostaje da gradi ekipu oko onih koji su konstantni. Tibo Kurtoa brani kao što golman Reala mora da brani, Federiko Valverde i Džud Belingem će biti tu i kad se završi za Real ova očajna sezona, za Vinisijusom niko ne bi zaplakao i da ode, jer ovako ucveljen nije dobar po svlačionicu, čiji je lider, pokazao je to u prvoj godini po dolasku iz Pari Sen Žermena, Kilijan Embape.

Francuz je to autorizovao kroz het-trik, dao ukupno pet golova u derbijima i zamisite samo kako bi bilo da igra sa Rafinjom i Jamalom. Ovako, pored njega se u završnici susreta našao Viktor Munjos i promašio zicer za izjednačenje, ali suštinski ne bi promenio utisak.

A utisak je sugestivan: gledajte Barsu, uživajte i pitajte kad će opet. A biće. Hvala Bogu!

LA LIGA - 35. KOLO

BARSELONA - REAL MADRID 4:3 (4:2)
/Erik Garsija 19, Jamal 32, Rafinja 34, 45, - Embape 5 pen, 14, 71/

Stadion: Monžuik.
Sudija: Alehandro Ernandes Ernandes.

Barselona (4-3-3): Ščensni - Erik Garsija (od 77. Fort), Kubarsi (od 57. Balde), I. Martines, Martin (od 57. Kristensen) - De Jong, Pedri, Olmo (od 77. Fermin Lopez) - Jamal, Feran (od 88. Gavi), Rafinja.

Real Madrid (4-3-3): Kurtoa - Lukas Vaskes (od 84. Endrik), Asensio, Čuameni, Fran Garsija - Sebaljos (od 46. Modrić), Valverde, Belingem - Guler (od 46. Guler), Embape, Vinisijus (od 88. Munjoz).

PRIMERA, 35. KOLO

Petak

Las Palmas – Rajo Valjekano 0:1 (0:0)
/Garsija 66/

Subota

Valensija - Hetafe 3:0 (3:0)
/Pepelu 8, Lopes 18, Duro pen 37/

Selta - Sevilja 3:2 (1:0)
/Moriba 19, Mingeza 65, Iglesijas 90+1 - Gudelj 45+8p, Salas 90+8/

Majorka - Valjadolid 2:1 (1:1)
/Maskarel 28, Darder 49 - Ćuki 11/

Đirona - Viljareal 0:1 (0:0)
/Eta Ejong 89/

Atletiko Madrid - Real Sosijedad 4:0 (4:0)
/Serlot 7, 10, 11, 30/

Nedelja

Leganes – Espanjol 3:2 (2:0)
/Sise 33, Diomande 41, Kumbula 63 ag - Kabrera 79, Milja 90+8/

Barselona - Real Madrid 4:3 (4:2)
/Erik Garsija 19, Jamal 32, Rafinja 34, 45 - Embape 5 pen, 14, 71/

18.30: (1,90) Atletik Bilbao (3,35) Alaves (4,40)

21.00: (1,65) Betis (3,70) Osasuna (5,60)

*** kvote su podložne promenama