Pozajmica nije kazna, već šansa za povratak u Zvezdu: Šta ti vredi da si u Realu kada ne igraš

(Od izveštača Mozzart Sporta sa Zlatibora)

Suđeno je bilo Urošu Kabiću da makar nakratko boravi u Italiji. Dok je bio u Vojvodini, vodio je novosadski klub pregovore sa Bolonjom, interesovanje je pokazao i Torino, ali je krilnog napadača put naveo na Marakanu, gde su bokovi bili puni i pre godinu i po dana Novosađanin je u poslednjem satu prelaznog roka završio na Čizmi. Papirologija je bila gotova na vreme, međutim, od prve u nizu pozajmica nije se ovajdio.

Uroš Kabić je znatno ranije mogao da ode u Torino i možda bi sve bilo drugačije. Bikovi se nisu samo raspitivali, ceo posao trebalo je da bude težak 2.500.000 evra, ali apetiti Vojvodine nisu bili zadovoljeni. Staroj dami nije odgovarala dinamika isplate. Kasnije ga je Crvena zvezda ugrabila, prošla je jeftinije, a krilo je na pozajmicu u klubu iz Serije A dospelo u verovatno najgorem trenutku.

Hrvatski stručnjak Ivan Jurić nije bio u dobrim odnosima sa klupkim rukovodstvom, na leto je napustio Torino. Bilo je dosta trzavica u toj polusezoni i to se, po mišljenju Uroša Kabića, prelilo i na njega. Nije živeo u uverenju da će igrati bogzna koliko, ali da ne upiše ni minut – tome se nije nadao.
„Kada sam otišao tamo, pitanje je bilo hoću li odigrati jednu ili dve utakmice. Znao sam na čemu sam. Nisam očekivao da ću da igram. Još se poklopilo da su se trener i uprava u Torinu posvađali, bila je zategnuta situacija. Ne mogu da kažem da se iskalio na meni, ali nije se desilo da debitujem, a mislim da sam zaslužio. Ostaće zapisano da nisam debitova, ali šta sad? Bio sam tamo“, rekao je Uroš Kabić za Mozzart Sport i obrazložio zašto ga nije bilo na terenu ni u Primaveri, gde uglavnom minute sakupljaju igrači koji do njih ne mogu u prvom timu:
„Nije da nisam hteo da igram Primaveru, nije o tome reč. Nisam ni mogao da je igram, jer sam svaku utakmicu bio na klupi Torina. Bilo je nemoguće, jer se sve preklapalo, tako da sam bio bez utakmica u tom periodu“.

(©Starsport)

Sačekali su ga u Torinu igrači sa ovih prostora: Vanja Milinković Savić, Ivan Ilić, Nikola Vlašić... Na početku mu je bilo teško i tu je bitnu ulogu odigrao Novosađanin.
„Kada sam došao, prve dve ili tri nedelje je baš bilo teško. Bilo mi je potrebno vreme da uđem u ritam treninga, da se uklopim. Kada jesam, bilo mi je skroz u redu. Dosta mi je na početku pomogao Vanja, koga znam od pre, pošto smo iz istog grada. Pomogli su mi i ostali odavde. I posle tog početka sam osećao da mogu da doprinesem, da mogu nešto da uradim. Ali, nažalost, trener to nije video. I još jedna stvar... Tamo ako ne odeš prespreman i iz dobrih utakmica, bude ti baš teško. Nemaš šta da tražiš. Baš ozbiljan nivo i sve se se mnogo više bazira na taktici, treninzi su jači, drugačiji je tempo i mnogo duže traju. To je najveća razlika“.