Potvrda surove dominacije: Olimpijakos 48. put šampion Grčke

Koliko su samo bile stresne prethodne dve godine u Olimpijakosu, barem što se tiče rezultata u domaćem takmičenju. Pumpao je Evangelos Marinakis novac nemilice u svoju omiljenu igračku. Samo u prelaznim rokovima za sezonu 2022/23 i 2023/24 potrošio je 35.000.000 evra. Bilo je tu imena poput Hamesa Rodrigesa, Marsela, Sedrika Bakambua, Šimea Vrsaljka i Stevana Jovetića. Treneri su se menjali kao na traci, ali je Oli gledao u leđa najpre PAOK-u, pa onda i AEK-u. Navijači su se nervirali i neretko - zviždali igračima. A onda je Marinakis, po zakonu velikih brojki, konačno potrefio sa izborom šefa struke. Dolazak Hosea Luisa Mendilibara, čoveka koji je sa Eibarom činio čuda dok je klub iz Baskije bio član Primere je sve okrenuo i to na instant. Iskusni Španac postao je prvi čovek koji je doneo evropski trofej u grčki klupski fudbal, a sve je to bilo samo zagrevanje za ono što je usledilo ove. Tim iz Pireja ponovo je gospodar zemlje Helena, po 48. put i deluje da će mu krunu neko teško skinuti.

Za razliku od svojih prethodnika, nije sebi dozvolio da uđe u haos, nije žudio za spektakularnim imenima, nego je zadržao proverene snage i uz dodatna ulaganja, manja nego u prethodnim prelaznim rokovima počeo da sklapa tim kao lego kockice i stvorio ekipu koju je nemoguće pobediti kad igra na stadionu Jorgos Karaiskakis. Tokom cele ove sezone, Olimpijakos nije doživeo nijedan poraz kao domaćin, što u grčkoj ligi, tako i u evropskim takmičenjima. Poslednja žrtva pakla Karaiskakisa bio je gradski rival AEK - 1:0, a niz nepobedivosti Olija na domaćem terenu sad iznosi 29 mečeva. Heroj pobede bio je Ajub El Kabi, isti čovek koji je Olimpijakosu doneo trofej Lige konferencije golom u finalu protiv Fjorentine. Iskusni Marokanac je na početku drugog poluvremena iskoristio dodavanje Želsona Martinša i postavio konačan rezultat u utakmici koja više ličila na partije šaha nego na bilo šta drugo.

U toj partiji, Mendilibar je uspeo da nadmudri Matijasa Almeidu četvrti put ove sezone, ali je sad to definitivno - najslađe. Olimpijakos je svog najvećeg konkurenta ove sezone propisno išamarao u skoro svim mečevima, izuzev revanša polufinala Kupa Grčke koji je AEK dobio sa 2:0, ali bila je to Pirova pobeda, pošto su crveno-beli na svom terenu razmontirali Orlove sa 6:0. Ima neke pravde u tome što je Oli uzeo ovu titulu, sva ta ulaganja negde moraju da vam se vrate, tim iz Pireja nije igrao najlepši fudbal u ligi, ali je bio najbolje organizovan i taktički najdisciplinovaniji.

Ta organizacija i disciplina je večerašnjoj utakmici bila najvidljivija. Toliko su uspeli da pripitome AEK da su gosti imali samo jedan šut na gol i to u prvom poluvremenu, van toga . apsolutno ništa, ravno nuli. Imate utisak da je utakmica trajala još 90 minuta da Almeidin tim ne bi mogao da dođe ni do kaznenog prostora Olimpijakosa, a kamoli do prilke za gol, kad je tako, ništa drugo ne zaslužujete sem da izgubite. Previše defanzivan pristup, sa idejom da se jedino ne primi gol.

Ima nešto u tim trenerima iz Španije koji dođu da rade u Olimpijakos. Od kad je Marinakis postao vlasnik 2011. godine, u klubu je radilo osam španskih trenera i zajedno su doneli isti broj trofeja, a bilo je i onih poput Karlosa Korberana, Viktora Sanćeza, Oskara Garsije i Dijega Martineza. Ovi ljudi nisu dobili dovoljno vremena da pokažu šta umeju, zato što ih Marinakis smenjivao. Uspešni su bili Ernesto Valverde, Mičel i sad Mendilibar. Upravo ovaj poslednji bi vrlo lako mogao da postane, ako već to sad nije - kultna figura u istoriji kluba iz Pireja, neko čiji će se lik pojaviti na zidu slavnih na Karaiskakisu. Posle svega što je uradio, zaslužio je.

GRČKA 1, PLEJ-OF – 3. KOLO

Nedelja

Panatinaikos - PAOK 3:1 (2:0)

Olimpijakos - AEK 1:0 (0:0)