Potencijalni problem za Piksija – klupa puna ’debitanata’

Predrag Rajković, Saša Lukić, Veljko Birmančević, Ivan Ilić, Filip Mladenović, Srđan Babić, Marko Grujić, Luka Jović... Da braću Milinković Savić ostavimo po strani, kontekst je kod njih drugačiji.

Tek, što je mnogo – mnogo je, i za jače reprezentacije od naše. Mada je situacija pred Dansku, u tom smislu, čak i bolja, jer su se na ovoj listi pred Švajcarsku, umesto Babića, nalazila i dvojica Strahinja, Pavlović i Eraković, koji se za sutra vraćaju u konkurenciju nakon odrađene suspenzije zbog kartona.

Ovoliki broj izostanaka doveo je do specifične situacije pre neko veče u Cirihu, a u identičnom problemu biće Dragan Stojković i pred sutrašnji duel sa Dancima u Leskovcu (20.45), odlučujući u borbi za drugu poziciju u grupi, plasman u četvrtfinale Lige nacije, ali i prvi šešir na žrebu kvalifikacija za Mundijal 2026. Naprosto, imaće klupu za rezerve sa tek simboličnim reprezentativnim iskustvom.

Ovako je to bilo preksinoć na Lecigrundu: Aleksandar Jovanović – jedna utakmica za reprezentaciju, tačnije 45 minuta u prijateljskom duelu sa Ukrajinom još davne, 2016. godine; Veljko Ilić – debitant; Kosta Nedeljković – četiri meča za nacionalni tim, u Cirihu je upisao i peti, ali sve upravo u ovoj Ligi nacija kada je prvi put i obukao dres Orlova; Saša Zdjelar – sedam utakmica za Srbiju, najviše među svim rezervama, ali takođe tek (i slovima) jedan takmičarski minut pred aktuelnu Ligu nacija; Andrija Maksimović – dva ulaska u igru u oktobarskom ciklusu; Jan Karlo Simić – tri ulaska u igru u Ligi nacija; Mirko Topić – ono u Cirihu bio mu je takmičarski debi za Orlove, baš kao i Nemanji Stojiću koji je prethodno imao dva nastupa; i Mihailo Ivanović – još jedan debitant.

Sve skupa – jedva desetak takmičarskih utakmica u zbiru za rezervne fudbalere, ali ako izuzmemo ovu Ligu nacija – svi su, od prvog do poslednjeg, debitanti. Neće situacija biti bitno drugačija ni sutra uveče, osim što će klupu verovatno „pojačati“ Strahinja Eraković ili Miloš Veljković, u zavisnosti od toga za koga se od njih dvojice odluči selektor Stojković uz Milenkovića i Pavlovića.

Potrošnja je protiv Švajcarske bila ogromna, utakmica je bila dosta visokog intenziteta, a Piksi nema mnogo manevarskog prostora za osveženja i samo tri dana kasnije moraće da se osloni na iste igrače. U prethodna dva meseca, to je bio problem za Srbiju, koja je neuporedivo lošije igrala taj drugi meč u „prozoru“, mada je oba puta taj drugi bio u gostima, a sada bi pune tribine stadiona Dubočica trebalo da budu dodatna injekcija energije za Orlove da iz sebe iscede i poslednji atom snage, uz, naravno, takmičarski motiv, koji je ogroman i višetsruk.

I na kraju jedan podatak koji, ipak, može da ohrabri ovdašnju fudbalsku javnost. Nije selektor Stojković protiv Švajcarske mogao da računa na Predraga Rajkovića, na gol je stao takođe debitant u takmičarskim mečevima Đorđe Petrović i bio – najbolji na terenu. Povredio se Srđan Babić i ostao u svlačionici na poluvremenu, na teren je kročio Nemanja Stojić, kome je to takođe bilo vatreno krštenje i odigrao izvrsno. Ostao je Piksi bez Birmančevića, pa Mladenovića, na mesto levog vingbeka uskočio je Aleksa Terzić, sa svega 108 takmičarskih minuta iza sebe i prethodnim nastupom u dresu Orlova zabeleženim pre više od godinu dana, pa je postigao gol vredan boda u 88. minutu.

Biće nam potreban sutra uveče još neki takav heroj iz drugog plana!