Postao si ono što mrziš – mrziš li ono što si postao

"Postao si ono što mrziš, da li mrziš ono što si postao?", stihovi su švedskog rok benda "The Hives", koji najbolje opisuju trenutnu situaciju Arsenala pod trenerskom palicom Mikela Artete. Mnogi bi rekli i da su se navijači Arsenala odjednom izbezobrazili. Tobdžije su dva puta zaredom završili kao drugoplasirani u Premijer ligi, pa i trenutno su na drugom mestu uprkos slabijim rezultatima ove sezone, vratili su se u Ligu šampiona, imaju čemu da se nadaju... Ali u realnosti, baš i nemaju. Jeste Arsenal na drugom mestu u Premijer ligi, na odličnoj je poziciji u Ligi šampiona, igraju polufinale Liga kupa, tek treba da krene FA kup, ali nekako nema te vere kao prethodnih sezona. I sve zbog toga što je Mikel Arteta napravio veliki zaokret u filozofiji.

Od dolaska Arsena Vengera na klupu severnolondonskog tima, Arsenal je bio poznat kao ekipa koja igra brz, dinamičan i pre svega zanimljiv fudbal. Održavao je to i Arteta u početku, ali je nekadašnjem pomoćniku Pepa Gvardiole nešto kvrcnulo u glavi sredinom prošle sezone. Drugačija su bili ekipa prethodne dve sezone. Niko ih nije shvatao kao kandidate za titulu, u većini mečeva i nisu bili favoriti ili su bili blagi favoriti, posebno protiv jačih ekipa. Igrali su na kontre, ubijali su tako protivnike i to je moglo da funkcioniše bez napadača, što neobjašnjivo forsira katalonski stručnjak.

Sada, kada su "glorifikovani Barnli od 800 miliona", kako vole da ih nazivaju neutralni ljubitelji fudbala pa i poneki njihovi navijači, situacija je drugačija. Timovi igraju zatvoreno protiv Arsenala i bez prave devetke, probijanja niskog bloka i bunkera nema. To je pokazao Šon Dajč sa Evertonom na Emirejtsu, to je pokazao Marko Silva sa Fulamom, to su pokazali mnogi ove sezone, da se ne nabrajaju pojedinačno. Tvrdoglavost Mikela Artete i zamisao da jedan favorit za titulu i velikan kakav je Arsenal igra defanzivni fudbal, jedna je od najlošijih odluka modernog fudbala.

Ovaj januar biće 11. prelazni rok od kada je Mikel Arteta menadžer. Šanse su u promilima da će dovesti napadača. Potrošio je 714.000.000 funti na transfere za pet godina u Arsenalu i za to vreme je doveo šest igrača koji igraju na pozicijima krilnih napadača i centarfora. Od tih igrača, jedan je bio Vilijan kao besplatan igrač leta 2020. godine, drugi je bio Markinjos, koji je došao kao 19-godišnjak za 3.000.000 funti. Odigrao je samo jedan minut u Premijer ligi i sada je na pozajmici u Fluminenseu. Arteta na tim pozicijama trenutno ima povređenog Bukaja Saku, koji će propustiti dva meseca, Gabrijela Martinelija kojeg je ubio u pojam, Kaija Haverca, Gabrijela Žezusa, Leandra Trosara i nebitnog Rahima Sterlinga. Sada na raspolaganju pet igrača za tri pozicije.

Prosto je neverovatno da godinama nije želeo da potpiše nijednog pravog napadača, što je jedina stvar koja je potrebna ovoj ekipi da napravi taj iskorak i možda u skorijoj budućnosti sa ovom generacijom stvarno bude šampion. Arteta očigledno ima nešto protiv pravih napadača. Igraju mu pre Haverc, Žesus i Trosar u napadu, na krilnog napadača gura Envanerija i zbog toga ekipa pati, pre svega Gabrijel Martineli. Brazilac je rasturao odbrane kada se igralo normalno, a ne kada je morao da se buši bunker, gde sa zatvorenom odbranom on nema šta da traži. A za sada sve kritike idu ka njemu.