Poslednji pozdrav Monpeljeu… I ko zna gde i ko zna kad

U “ligama petice” samo se Sautempton zvanično oprostio od igranja prvoligaškog fudbala sledeće sezone. Na tom putu su i Monca, Valjadolid, Kil, Lester, Ipsvič… I Monpelje koji će narednog vikenda ozvaničiti selidbu u drugi rang.

Anže je današnjom pobedom (2:0) u direktnom duelu za opstanak potpisao presudu klubu sa juga Francuske. Mada, ne bi ni pobeda Monpeljea nešto suštinski promenila. Samo bi prolongirala neminovno. Odavno je jasno da je ova sezona propala.

Monpelje nikad nije bio veliki klub u Francuskoj. Iako su tamo negde pre 100 godina osvojili Kup Francuske, bili su kalsičan jo-jo klub. Decenijama su u više navrata ulazilli u prvu ligu i ispadali iz nje, pa nisu predstavljali neki važan faktor u francuskom fudbalu.

Priča počinje da se menja tamo sredinom 70-ih godina prošlog veka. Lokalni biznismen Luj Nikolin je preuzeo Monpelje kada su bili četvrtoligaš i udahnuo mu život. Za šest godina je Monpelje došao do prve lige. I ekspresno ispao iz nje kao najgori. Nikolin nije digao ruke već je pokušavao da klub stavi na zdrave noge. Vratili su se u elitni rang 1987. godine i oduševili.  

Zauzeli su treće mesto, a polako je rasla generacija u koju će se zaljubiti mnogi Francuzi. Odbranom su komandovali naš Nenad Stojković i mladi Brazilac Žulio Sezar koji će kasnije desetak sezona nositi dres Juventusa i Borusije Dortmund (sa kojom je pokorio Evropu). U napadu je blistao Kamerunac Rože Mila, a polako ga je menjao lokalni talenat Loran Blan, tada perspektivan napadač. Ubrzo će im se priključiti imena poput Karlosa Valderame, Vensana Guerina i mladog Erika Kantone i ta generacija će osvojiti Kup Francuske 1989. godine. Blan je bio najbolji strelac tim, a Nikolin je nakon 15 godina vođenja kluba konačno dočekao trofej u Monepljeu.

Nikolin je vremenom postao jedna od najkontroverznijih ličnosti francuskog fudbala. Bez dlake na jeziku nije birao reči o protivničkim igračima, trenerima, funkcionerima i često je kažnjavan. Bio je poznat kao ekscentirk koji često menja trenere. Verovalo se da njegov temperament i dugačak jezik ne dozvoljavaju Monpeljeu da iskoči iz prvoligaškog proseka u koji se ušuškao. Monpelje se uglavnom držao po sredini tabele dok krajem veka opet nije ispao. Proveo je nekoliko sezona u drugoligaškom karavanu, vratio se 2009. i ubrzo napravio jednu od najvećih senzacija u istoriji fudbala.

Tog leta 2011. godine, Francusku je prodrmao fudbalski zemljotres. Prebogati Katarci su po uzoru na komšije iz UAE kupili skupocenu fudbalsku igračku i najavili pokoravanje Francuske, Evrope i sveta. Odmah su svima stavili do znanja da će Liga 1 postati njihovo dvorište za igru. Transferima zvučnih imena poput Pastorea, Maksvela, Matuidija, Mote, Aleksa, Sisoka, Lugana, Sirigua i ostalih su sklopili tim koji je trebalo da se prošeta do titule. Osim što se nije prošetao…

Svaki pristojan čovek je te sezone navijao da PSŽ ne osvoji titulu, polažući kakve takve nade u Lion, Marselj, Bordo, Lil… Ali, niko tog leta nije mogao da prepstavi da će baš Monpelje biti “partibrejker” katarskog debija u Francuskoj.

Na klupi Monepljea je sedeo eksecntrični Rene Žirar, a sezonu ranije su završili na 14. mestu. Nikolin se nije pretrgao u prelaznom roku i jedina kupovina je bio dolazak levog beka Anrija Bedimoa za 2.000.000 evra. Iz Marselja su za džabe pokupili otpisanog veterana Vitorina Iltona, sa pozajmice iz druge lige vratili talentovanog Remija Kabelu, a klub je napustio Emir Spahić koji se presleio u Sevilju. Baš ništa nije nagoveštavalo ludu sezonu Monpeljea…

Kada su pobedili prve tri utakmice, delovali su kao prolazni letnji hit. Držali su prvo mesto sve do osmog kola kada ih je deklasirao PSŽ (0:3). Umesto očekivanog pada, usledio je uzlwt i šest pobeda uz dva remija na osam mečeva. Monpelje je na polusezoni bio drugi sa tri boda manje od Pari Sen Žermena, a cela zemlja je počela da obraća ozbiljnije pažnju na njega.

Centralna figura tima je bio fantastični napadač Olivje Žiru koji je terorisao protivničke odbrane, igrom je dirigovao nadareni mladi Marokanac Junes Belanda, a odbranu su držali kapiten Janga Mbiva i Vitorino Ilton koji je proživljavao drugu mladost. Iks faktor je bio Remi Kabela koji je ulazio sa klupe ili počinjao. Potezima i driblinzima je menjao utakmice.

Monpelje nije gubio dah već je dodavao gas i u drugom delu sezone preuzeo lidersku poziciju od Pari Sen Žermena. Kada su u direktnom derbiju odigrali 2:2 sa Svecima na Parku prinčeva i zadržali ih na bod razlike, dokazali su sebi i celoj Francuskoj da mogu da istrče do kraja. Gazda Nikolin je svečano obećao da će se ošišati kao protivnički napadač Žeremi Menez ako Monpelje osvoji titulu. Menez je tada imao krestu na glavi…

Imao je Monpelje malu krizu na proleće, pao na drugo mesto, ali se ubrzo vratio na lidersku poziciju i nije je ispuštao do kraja. Šampionska trka je odlučena tek u poslednjem kolu. Žirarov tim je gubio u Okseru, PSŽ na dvadesetak minuta bio šampion, ali je Džon Utaka sa dva gola okrenuo utakmicu i krunisao Monpelje u šampiona Francuske.

Nikolin je ispunio obećanje i ošišao se kao Menez. Pride se još ofarbao u narandžasto. Monpelje se obreo i u Ligi šampiona, Olivje Žiru postao reprezentativac Francuske i jedan od najcenjenijih napadača evropskog fudbala.

Monpelje više nikad nije ponovio tu sezonu, a PSŽ je zagospodario francuskim fudbalom. Nikolin je preminuo od srčanog udara 2017. godine i ostavio klub u amanet deci. Nasledio ga je sin Loran Nikolin i Monpelje je malo po malo tonuo. U ovoj sezoni i potonuo… Menjali su se treneri, ali spasa nije bilo. Samo 15 bodova je osvojeno na 29 utakmica.

Još veći problemi prate klub van terena. Finansijska kriza se produbila posle fijaska cele lige sa TV pravima. Prodao je Monpelje mlade talente poput Elija Vaija i Maksima Estevea u poslednje vreme za lepe pare, ali ni to nije bilo dovoljno da se zakrpe rupe u budžetu. Nikolin polako potpisuje kapitulaciju…
“Bacili smo udicu i poslali bankama ponudu da preuzmu kontrolni paket kluba. Ne želim da prodam ceo klub, ali ne možemo dalje ovako”, rekao je Nikolin pre nekoliko nedelja.

U narednom kolu Monpelje gostuje na Velodromu i definitivno će nakon 16 godina opet u drugu ligu. Dok je Luj Nikolin bio živ, Monpelje nije trebalo da brine ni u drugoj ligi. Sada velikog zaštitinika nema na vidiku. Pitanje je kada ćemo opet videti Monpelje u prvoligaškom društvu. Ipak, ostaje lepa uspomena na zanimljiv klub sa juga Francuske, generaciju koja je šokirala Evropu, rađanje fudbalske zvezde Olivjea Žirua, ekscentirčnog predsednika, vatrene navijače, simpatične narandžaste boje…

Monpelje je bitniji nego što je nekad bio.

FRANCUSKA 1 – 29. KOLO

Petak

Lans – Rems 0:2 (0:1)
/Nakamura 33, 88/

Subota

Monako – Marselj 3:0 (1:0)
/Minamino 34, Embolo 60, Zakarija 82p/

Tuluz - Lil 1:2 (1:2)
/Kresvel 42 - Pardo 21, Baker 45+4/

Strazbur - Nica 2:2 (0:1)
/Emega 51, Amejau 54 - Bard 38, Enguesan 90+4/

Nedelja

Sent Etjen - Brest 3:3 (2:3)
/Stasin 16, Kardona 34, 80 - Ažork 6, 37, Sima 25/

Anže - Monpelje 2:0 (2:0)
/Lepol 2, 43/

Avr - Ren 1:5 (1:3)
/Mvanga 42 - Matusiva 1, Asinjon 12, Kalimuendo 15, Tamari 57, Gomez 89/

20.45: (3,50) Okser (3,60) Lion (2,15)