Poljud se hladio i palio protiv Dinama, Hajduk je živ i veruje da je ovo ta sezona

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Splita/

Proći Split, a ne videti Hajduk na Poljudu je kao otići u Brazil i razgledati samo prirodu. Nećete ući u Split ni sa jedne strane, da ne vidite grafit posvećen Hajduku ili Torcidi. Malo je reći da grad, odnosno region žive ‘za Ajduka’. I da pate s njim, jer radosti nema već dugo.

Kao u Mućkama, većina hajdukovaca je pomalo Del Boj i veruje da će “sledeće godine u ovo vreme…”. Večeras je na Poljudu zapaljena iskra optimizma da će baš ova sezona biti ta prekretnica. Poljud je proključao u drugom poluvremenu, preko 30.000 ljudi je bilo u delirijumu zbog ludog preokreta i debija velikog pojačanja Anta Rebića.

Pobeda (2:1) zaslužena kao suza, ali uz mnogo muke izborena protiv albanskog Dinamo Sitija, ostavila je splitske Bile u nadi da će se posle skoro deceniju i po na jesen opet igrati evropski fudbal na Poljudu. Iako predstoji i revanš u Albaniji, protiv nimalo naivnog i na momente iritantnog tima koji nije talentovan, ali jeste uporan. Već je Hajduk znao da se opeče u revanšima protiv “bezimenih” rivala poput kazahstanskog Tobola. Ako prođe Albance, Hajduka čeka poslednja i najteža prepreka. Najverovatnije protiv poljske Jagjelonije koja je mnogo ozbiljnija fudbalska priča od azerbejdžanske Zire koji su Splićani eliminisali u prošlom kolu ili jedne od mnogobrojnih Sitijevih filijala sa kojima je tek prošlo prvo poluvreme. Ali, nada Bilih živi. Često je trajala i kraće. Ulazak u Ligu konferencija bi bio ogroman korak za klub.

Poslednja titula osvojena je pre 20 godina, a poslednja grupna faza evrokupova se igrala 2011. godine. Hajduk baš vapi za nekim uspehom, a sa njim i navijačka armija. Podeljena na one starije koji vape za vremenima kad su ’majstori igrali balun’, ne priznaju mnogo trendove modernog fudbala učaureni u mitovima o veličini Hajduka, i one mlađe koji su u sušnim detinjstvima odrasli na ideologiji o borbi protiv sistema. Mamićevog sistema u Dinamu kojeg više nema. Ali opet, nema ni Hajdukovih uspeha.

Promenjeno je sve po više puta, od rukovodstva, preko trenera do igrača. Probalo se sa veličinama poput Perišića i Rakitića, strancima na klupi poput nesrećnog Gatuza, ali Hajduk se vrteo kao hrčak u točku. Usput je prošao put od kluba dužnog 20.000.000 evra do kluba koji je pre koju godinu davao na plate 15.000.000 evra godišnje. Ono što se ne menja je da ključnu ulogu u rukovođenju klubom ima Torcida, u nekom obliku pod drugim imenom, i da je kapiten Marko Livaja fudbalsko božanstvo u koje ne smete da čačnete. Sve osim ta dva stuba kluba je podložno promenama. Novi ciklus takvih promena je zapljusnuo obalu Dalmacije ovog leta.

"Novi Hajduk" ne daje više toliko para kao prethodnih godina. Ante Rebić se vratio u Split da igra za manje od pola miliona evra. Simbol novog Hajduka bi trebalo da bude španski trener Gonzalo Garsija koji je radio dobar posao u Istri, ima neka moderna fudbalska shvatanja, želi igru iz poslednje linije, iako se čini da Hajduk nema igračke kapacitete za tako nešto. Zato je i gurnuo par malo poznatih klinaca da budu starteri, a neki od njih poput levog beka Hrgovića bi mogli da budu lep kapital kluba u budućnosti. Garsija za sada izvlači maksimum na početku sezone, ali oscilacije su velike.

Kako na terenu, tako i na tribinama. Zarazan optimizam hajdukovaca nosi sa sobom i neki ludački pritisak koji nisu mogle da izdrže ni mentalne životinje poput Ivana Perišića. Pitanje je kako će to izvesti mladi španski trener sa timom koji se još traži i ima dosta novih lica iako to prelazni rok ne govori. U odnosu na prošlo leto kada je Hajduk ispao od Ružomberoka, večeras su u startnoj postavi bili samo trojica iskusnih: Livaja, Krovinović i Kalik. Jasno je pred koliko teškim poslom je Garsija... A očekivanja su kao i uvek: da osvoji titulu i(li) igra grupnu fazu.

Malo ih je u Splitu koji će priznati da Hajduk nema fudbalski kvalitet za tako nešto. Ali, makar ima i dalje šansu za oboje. I pokazuje neke znake pobedničkog mentaliteta. Na primer, da prođe dalje kada mu Zira zatrese mrežu u nadoknadi na Poljudu i uvede meč u produžetke. Ili kao večeras da okrene protiv dosadnog Dinamo Sitija.

Hajduk je po šansama zaslužio da ode na poluvreme sa 2:0, ali je otišao sa 0:1. Albanci nisu igrali neki posebno idejan fudbal, ali su bili vredni, disciplinovani i koristili svaku priliku da bombarduju gol Ivušića sa distance. I prošlo im je kada je Bregu odapeo strelu sa 20 metara u 37. minutu.

Krcatim tribinama na Poljudu je ostalo samo da u neverici vrte glavom na poluvremenu i nabrajaju šanse od kojih su bar četiri bili ziceri i skoro u svakoj je začin bio Livaja. Pogodio je i stativu petom posle kornera.

Frustracije iz prvog su brzo prerasle u histeriju na početku drugog poluvremena. Krovinović je naslagao četvoricu Dinamovih igrača i mladi Durdov je na drugoj strani trebalo samo da se pokloni za 1:1. Samo je taj gol falio da se atmosfera usija. Garsija je dolio ulje izmenama i pogodio sa Gambijcem Abdulijem Sanjangom. Prvo je iznudio penal koji je poništen, a onda ukrao loptu poslednjoj liniji Albanaca i pogodio za preokret. Rebićev debi sa klupe je dodatno zapalio tribine, imao je Hajduk još nekoliko odličih šansi, ali na kraju i ovih 2:1 su dovoljni da optimizam nastavi da klija.