Plaže Santosa ozdravile Nejmara, novi gol i poruka rivalima: Više se oni plaše mene, nego ja njih

Videlo se i pred kraj avanture na Starom kontinentu, smučio mu se taj surovi profesionalizam Evropljana, jer u takvom okruženju nema mnogo prostora za zabavu. U Saudijskoj Arabiji omela ga je teška povreda, mada se činilo da je i tamo otišao ne zato što je slušao srce, već finansijske savetnike. Ali i to srce kao da je pronašao kad se vratio u rodni Brazil i Nejmar ponovo liči na onog starog sebe: neuhvatljivog i arogantnog.

Tu aroganciju je doduše kroz veći deo karijere imao čime da pokrije, jer na vrhuncu bio je sigurno u top pet na planeti, mada su mu to retki priznavali prosto jer ga ljudski nisu voleli. Ali u Brazilu ga i te kako vole – niko za Selesao nije dao više golova nego Nej.  A posebno ga vole u njegovom Santosu, tamo se proslavio, tamo je nemilosrdno rešetao dok Barselona nije rešila da prekrši sva finansijska pravila kako bi ga otela Realu, a tamo Nejmar i danas pogađa kao da nikad nije odlazio.

Nije to naravno ona čarolija od prvog do 90. minuta, ali magije ima. Pa nek je i u slobodnom udarcu s  kojeg je načeo Bragantino i utabao Santosu put ka pobedi od 2:0 za plasman u četvrtfinale šampionata Paulista. Žoao Šmit samo je potvrdio da su crno-beli bolji tim.

Santosu sad ostaje samo da sačeka da se raspletu i ostale utakmice i da vide sa kim će da se bori za polufinale. Pitanje je samo Palmeiras ili Korintijans? Nejmar nema posebne želje.
“Naravno, ne želimo da igramo protiv najjačim timova, ali više se oni plaše mene, nego ja njih“, našalio se Nejmar, onako samodopadljivo kako on ume, mada je to u redu kad si siguran u sebe i isporučuješ na terenu.

A, Nejmar je u sedam utakmica za Santos već postigao tri gola i namestio još tri. I sve to na poslednja četiri meča. Kad je raspoložen, a na plaži Santosa svakako jeste, ima on na osnovu čega da preti.