Piksi nema klupu

Tri i po godine u ulozi selektora i samo četiri gola „pravih“ rezervista. To je učinak drugopozivaca Dragana Stojkovića u takmičarskim utakmicama za Srbiju. Uz napomenu da smo status rezervista namerno stavili pod navodnike, jer Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović i Dušan Tadić su bili ili su i dalje oslonci reprezentacije i ni po jednom osnovu se ne mogu smatrati opcijama za drugo poluvreme, iako su nam i takvi nekoliko puta značili.

Kad se oduzmu njihovi pogoci, dolazi se do frapantnog podatka da smo u mandatu aktuelnog kormilara državnog tima svedočili kako samo trojica fudbalera daju golove kad uđu u igru, a da nisu pomenuti stubovi tima. Činili su to najpre Nemanja Radonjić i Luka Jović u beogradskoj pobedi nad Slovenijom u minulom izdanju Lige nacija, Darko Lazović kad nas je odvukao sa ivice provalije u Razgradu, odnosno Jović pošto nas je u završnim sekundama spasao poraza od Slovenije na Prvenstvu Evrope u Nemačkoj.

Deluje premalo i ako se prethodni podatak ima u vidu nije baš ni bilo realno da u Korodbi, tokom sat i po patnje u sudaru sa brzim vozom iz Španije, očekujemo kako će nešto suštinski promeniti ulasci Marka Grujića, Luke Jovića, Nikole Čumića i Andrije Maksimovića. Da se razumemo, i da su mnogo „jača“ imena bila naspram Crvene furije verovatno bismo prošli isto (0:3), ali ostaje utisak da kad selektor menja i uvodi „prave“ rezerviste malo šta dobijemo.

Kako bismo shvatili dubinu problematike, moramo i da pohvalimo Dragana Stojkovića za neke odluke, poput one da Aleksandra Mitrovića na premijernom meču otkako je nasledio Ljubišu Tumbakovića uvede tokom drugog poluvremena susreta sa Republikom Irskom, a najbolji strelac reprezentacije postigne dva gola za preokret (3:2); napadača pošalje na teren u Lisabonu sa jasnim zadatakom da izmorene Portugalce matira kao što jeste i odvede nas na Mundijal (2:1); da Dušan Tadić s klupe gleda kako imamo problemčiće na našem terenu sa Azerima, pre nego što je iz jedanaesterca overio trijumf (3:1); da Dušan Vlahović postigne dva važna gola maltene na početku kvalifikacionog puta za EURO, kad je u Podgorici matirao Crnu Goru (2:0).

No, Mitrović, Tadić i Vlahović nisu igrači za klupu. Njih računamo u startere, jer po svemu im taj status pripada, samo ih je sticaj okolnosti (lakša povreda ili izbor kolega u ofanzivi) selio na mesto bliže selektoru.

Ovde smo naveli samo golove (koji nam nedostaju) i to isključivo u takmičarskim utakmicama, poput kvalifikacija za Mundijal ili EP, onih na završnim turnirima i u okviru Lige nacija. Kontrolne nisu vredne pomena, jer svašta se proba, a često nismo kompletni ni mi, ni protivnici, zbog čega slika nije verodostojna.

Kad je reč o slici ili utisku, setićemo se na prvu loptu tek tri susreta u kojima je tempo igre promenjen u našu korist ulasicma rezervista. Još na početku selektorskog mandata, Stojković je ubacio Nemanju Radonjića, a krilni napadač brzinom zbunio Portugalce i uticao da posle dva gola zaostatka podignemo nivo igre i ostanemo neporaženi (2:2), dok je u Mađarskoj, u prethodnom izdanju Lige nacija, počeo bez Dušana Tadića i tek kad ga je uveo delovali smo stabilnije, iako nedovoljno da bismo izbegli poraz. I protiv Engleza, iako smo izgubili, opasniji smo postali sa Tadićem i svaki put je išla priča: „pogodili smo izmene“.

Da li je baš tako? I šta ćemo sa ostalim mečevima?

Ako ćemo i tako, opet su to samo tri utakmice za tri i po godine. Suštinski tanko. Naročito sad kad je posle turnira u Nemačkoj državni tim renoviran i još čekamo i doprinos startera poput Lazara Samardžića, a kamoli “pravih“ rezervista. Ili mnogo očekujemo, pri čemu je najmanje bitan poraz od Španije, već ono što ostaje kao posledica svih ovih opredeljenja.

Basen iz koga crpimo igrače se smanjio – ili ga je selektor suzio odlukama posle Nemačke – mada deluje ponekad kako bi Draganu Stojkoviću i reprezentaciji poželjno bilo da mu se neko suprotstavi u stručnom smislu. Ništa lično i(li) protiv Bratislava Živkovića ili Gorana Đorovića, ali zamislite kako bi bilo da Piksi ima i nekog ko će mu reći: „Nisi u pravu, uradi drugačije“. Čisto da vidimo kako bi funkcionisalo, pošto ne vide svi fudbal isto. Ako je to uopšte moguće u selektorskom poslu. Bilo gde na svetu.