Petar Mićin za Mozzart Sport: Oleksandrija dosta slabija, otišli trener i pola tima

Koliko god bolelo, AEK je ostao u Partizanovoj prošlosti. Kada je Evropa u pitanju, budućnost je – Oleksandrija. Ili Aleksandrija.

Ukrajinski vicešampion će u četvrtak u poljskim Katovicama dočekati crno-bele u 2. kolu kvalifikacija za Ligu konferencije. Sa zebnjom svi u Humskoj dočekuju ovaj dvomeč, jer popravnog posle njega više nema.

I svi se pitaju: kako se suprotstaviti timu koji je prošlu sezonu, pre dva meseca, završio ispred čuvenog, velikog Šahtjora!? Odgovor za Mozzart Sport daje Petar Mićin, nekadašnji fudbaler više srpskih klubova, koji je danas jedini naš igrač u ukrajinskoj prvoj ligi kao član Zorje iz Luganska.

A, Mićin kaže: Oleksandrija koja je razdvojila Dinamo Kijev i Šahtjor na tabeli i ova koja će dočekati Partizan u četvrtak malo toga imaju zajedničkog, iako ih dele svega dva meseca.

“Prvo, po mom mišljenju, prošla sezona za Oleksandriju je bila, što bi se reklo, “over achievement”. Premašila je sva očekivanja. Koliko god da su bili dobri, desi se takva sezona, kao Đironi u Španiji, da klub prebaci svoje realne mogućnosti. Ne kažem da Oleksandrija nije imala kvalitet, naprotiv, bila je stvarno dobra, ali mislim da je pre svega iskoristila to što su Dinamo i Šahtjor imali obaveze u Evropi. Ipak, ova sadašnja ekipa koja će igrati sa Partizanom je već 50 odsto drugačija od te vicešampionske”, priča Mićin za Mozzart Sport.

Na prvom mestu, promenio se šef stručnog štaba – otišao je Ruslan Rotanj.

“Otišao je trener, koji je bio tvorac celog tog Oleksandrijinog uspeha. On je s njima radio više od dve godine i klub koji je završavao ranije kao osmi, deveti, doveo je do druge pozicije. To je bio rezultat kontinuiranog rada, zbog kojeg je dobio brojne pohvale. Pored trenera, otišlo je i pet-šest ključnih igrača, startera: golman, štoper, zadnji vezni, centralni vezni, špic, levi bek... Tako da će tim već sada izgledati bitno drugačije nego prošle sezone”.

Ruslan Rotanj (guliverimages.com)

Ipak, nisu baš svi aduti Ukrajinaca otišli iz kluba.

“Ostala su im dvojica najboljih igrača iz prošle polusezone, dva krila: Brazilac Bezera i Albanac Cara. Po meni, od njih Partizanu preti najveća opasnost”.

O novom treneru, Kirilu Nesterenku, Mićin ne zna mnogo. Nije ni čudo, pošto je 33-ogodišnjem stručnjaku ovo prvi samostalni posao na velikoj sceni.

“Video sam da ima 33 godine, ima u timu nekoliko igrača koji su stariji od njega. Ne poznajem ga, ne znam ni gde je radio do sada, jer ovde nije, bar otkako sam ja u Ukrajini. Mlad je, sigurno ima neke nove, moderne ideje, ali kako će to da izgleda, teško je proceniti”.

Ako je suditi po rezultatima s priprema, mada to ume da bude zamka, Oleksandrija ne izgleda najbolje. Gotovo da nikog nije pobedila, a gubila je od Slaven Belupa, crnogorske Mladosti...

“Nisam gledao utakmice, video sam samo rezultate i sastav. Primetio sam da igraju i neki momci koji ranije nisu dobijali šansu. Ima i novajlija stranaca. Ko zna kako će to sve da izgleda dok se ne uigraju. A, rezultati na pripremama nisu neko merilo”.

Za Mićina nema dileme da je Partizanov rival danas osetno slabiji nego što je bio pre dva meseca.

“To uopšte nije pitanje. Možda me demantuju kada krenu utakmice, ali moje mišljenje je da je Oleksandrija danas dosta slabija u odnosu na tim od pre dva meseca. To je logično kada vam odu trener koji je toliko značio i pored njega još petorica standardnih prvotimaca”.

Pored toga što mu je sadašnja Oleksandrija nepoznanica, nije Mićin upoznao ni Partizan da bi mogao da izvlači zaključke kome su veće šanse.

“Iskreno nisam gledao Partizan protiv Kiprana. Pratio sam rezultate, vidio sam postavu, da ima dosta mlađih igrača, klinaca iz omladinske škole, ali to je manje-više sve što znam o crno-belima”.

Zebnja kod navijača Partizana je i zbog toga što je još sveže sećanje na debakl od pre godinu dana protiv kijevskog Dinama. Pa, koga Dinamo ujede i Oleksandrije se boji.

“Gledao sam te utakmice crno-belih sa Dinamom, bila je baš katastrofa. Mada, tim iz Kijeva je tada, na početku sezone, bio baš dobar, fizički moćan i mislim da je baš na osnovu toga osvojio titulu. Oleksandrija je više bila jedna fina ekipica koja je imala svoje šablone u igri, uhodan sistem kojeg se držala i to joj je prolazilo. Tako da sa Dinamom baš i ne može da se poredi. Ali, opet dolazimo do onog što smo više puta rekli: ovaj sastav koji će igrati sa Partizanom ima malo veze sa onim iz prošle sezone i nema mnogo svrhe tražiti neke paralele”.

Toliko o Oleksandriji. A, za Petra Mićina važi zanimljivost da je ostao jedini srpski fudbaler u prvoj ligi Ukrajine. Barem ih je tamo do skoro bilo dosta…

“Čuo sam taj podatak više puta, ali mi stvarno ništa ne znači. Najbitnije je da mi kreće sad treća godina ugovora sa Zorjom, super mi je ovde, u smislu da su me lepo prihvatili, dobro se osećam, naučio sam jezik. A, iako sam jedini Srbin ne fali mi društva da govorim svakodnevno maternji jezik, jer su pored mene sada u klubu još dvojica Hrvata, dvojica Bosanaca i jedan Slovenac. Tako da, osećam se kao kod kuće”.

Mićin protiv Makabi Tel Aviva (guliverimages.com)

Iako je Zorji “rodni grad” Luganjsk, odavno u njemu ne može da igra.

“Ja u Kijevu živim, jer Zorja od 2014. nije u Luganjsku. Do 2022. je bila u Zaporožju, a onda je i tamo krenuo rat, pa su prešli u Kijev. Kako je igrati ligu u ovakvom stanju? Manje-više je okej, najveći problem su putovanja. Nema aviona, pa se svuda ide autobusom i to onda traje. Evo, recimo, Oleksandrija kad igra u Ljvovu, potrebno joj je 10-12 sati da stigne. Sada će još da igra i Evropu, biće to putovanja i po 15 sati. Pored toga, utakmice se prekidaju kada se začuje sirena za vazdušnu opasnost, pa se posle toga nastavljaju. Jedno vreme nije bilo navijača, sada su i oni dopušteni, u ograničenom broju od stadiona do stadiona. Nas je prošle sezone gledalo na jednom meču 7.000 ljudi i to je rekord u ovoj situaciji”.

Kada Petar Mićin kaže da se u Zorji oseća kao kod kuće, statistika pokazuje da je zaista tako. Prošlu sezonu je završio sa devet golova i tri asistencije na 29 mečeva u prvenstvu.

“Najbolja sezona do sada u karijeri. To samo pokazuje da sam se adaptirao kako treba i da se osećam lepo što se tiče fudbala”.

Fudbalska sezona u Srbiji je počela u subotu veče, Mićin ima svoje klubove koje prati.

“Pratim najviše Vojvodinu, jer je to moj klub, u njoj sam odrastao, pošto sam iz Novog Sada. Ali, pratim i Čukarički, Napredak i Radnički Niš, za koje sam isto igrao. Ne kažem sad da gledam redovno utakmice, ali pogledam rezultate, “hajlajtse” na jutjubu, upućen sam šta se dešava, tu su i drugovi koji su ostali u tim klubovima, pa se čujem i sa njima”, zaključuje Petar Mićin razgovor za Mozzart Sport.