Pepovo premišljanje, ignorisani znaci pored puta i rekonstrukcija koja je morala ranije da se desi

Kako se Siti, koji je u maju prošle godine ušao u istoriju Premijer lige kao jedini tim što je uspeo da osvoji četiri uzastopne titule, kotira tako dobro – odnosno toliko nisko – na pomenutoj listi? No, činjenica je da mančesterski klub prethodnih sezona na već formiran tim dodavao tek po jedno zvučno, skupoceno pojačanje godišnje, a umeće da fudbalere stasale u njegovoj fudbalskoj akademiji proda za desetine miliona evra te rekordan izlazni transfer koji je sklopio letos – Hulijan Alvares u Atletiko Madrid – doveli su do toga da aktuelni šampion Engleske za razliku od konkurenata u zemlji pred zimski prelazni rok ne mora da zazire od pravila Premijer lige o profitu i održivosti. I zato je Gvardiola u januaru zasukao rukave i prionuo na posao koji je trebalo da odradi šest meseci ranije.

Istina, lako je biti general posle bitke, ali još letos je bilo naznaka da bi Siti trebalo da razmisli o rekonstrukciji tima iako se činilo da je na vrhuncu. Prvi i verovatno najveći faktor što je ukazivao na tako nešto – godine. Iako u poslednje vreme fudbaleri sve češće dostižu zenit i posle tridesetih, u fudbalskom svetu preovladava mišljenje da jezgro tima treba da bude sastavljeno prevashodno od igrača u srednjim ili kasnim dvadesetim godinama, što u Sitiju nikako nije slučaj. Zapravo, Siti je do januara bio jedini tim u Premijer ligi za koji su više od polovine ukupnih minuta odigrali igrači stariji od 29 godina i usput četvrti najstariji u šampionatu, odmah iza Evertona, Vest Hema i Fulama! U sezonu je ušao sa devetoricom igrača sa 30 ili više leta – u međuvremenu Kajl Voker otišao u Milan – od kojih se većina po ulozi mogu nazvati nosiocima, pride su trećina fudbaleri sredine terena. Ilkaju Gundoganu su 34, Kevin de Brujne ima 33, Bernardo Silva 30 te nije ni čudo što se sve više oseća pad u intenzitetu igre i nemogućnost veznog reda da se trka sa protivničkim.

Sve pomenuto, ali i mnogo više ukazivalo je na potrebu za promenama. Uostalom, engleski mediji pišu da se na Etihadu o njima i razmišljalo, ali da je početak radova kočio Gvardiola i pitanje njegove budućnosti. Podsetimo, njemu je prethodni ugovor isticao u julu ove godine i iz te perspektive delovalo je kao preveliki luksuz podmlađivati ekipu za trenera koji će kroz 12 meseci napustiti klub, odnosno ogroman rizik da ona ne bi bila po ukusu i dalje nepoznatog Gvardiolinog naslednika. A kada je Ćiki Begiristajn, njegov dugogodišnji saradnik i direktor fudbala na Etihadu, najavio da će podići sidro posle više od jedne decenije, a Siti sportskog direktora Sportinga Uga Vijanu predstavio kao njegovog naslednika, mnogi su pomislili da je i Pepov odlazak neminovan. Samo što niko tada, posle uzastopnih sezona u kojima je Siti nizao uspehe, nije mogao da pretpostavi da će aktuelna po mnogim parametrima biti najgora u trenerskoj karijeri španskog stručnjaka. I nije želeo Pep da se ona na kraju pamti kao takva pa je umesto da potraži izlazna vrata odlučio da potraži izlaz iz situacije (makar i po cenu braka). Potpisao je novi dugoročni ugovor i time najavio ono što će uslediti. Ali da se prvo vratimo na ono zbog čega se javila potreba za velikim promenama.

Begiristajn i Gvardiola tokom perioda u Barseloni (©AFP)

Nezapamćeni pad koji je mančesterski klub doživeo u poslednja dva meseca prošle godine (devet poraza na 14 utakmica u svim takmičenjima), kada je tumarao nepoznatim hodnicima nemoćan da shvati kako je dospeo u takvu situaciju, bio je rezultat lošeg planiranja i niza upitnih poteza na tržištu koje su Građani pravili u poslednje vreme. Jedna od veštinja dobrog planiranja jeste i tajming, znati kada da zameniš ili se rešiš igrača za koje uviđaš da ti više nisu od koristi, a Mančester Siti je, predvođen Ćikijem Begiristajnom i Feranom Sorijanom, uvek bio primer kako. I zato je uspevao da ostane u vrhu i nakon odlazaka sada već istorijski značajnih igrača poput Jaje Turea, Vensana Kompanija, Davida Silve, Serhija Aguera, Fernandinja… Ipak, ovog puta je zakasnio sa renoviranjem ostarele ekipe koja je osvojila – sve, i pošto je sve vreme psihički i fizički bili pod maksimalnim opterećenjem, konstantno je bila poput tempirane bombe koja je samo čekala da eksplodira. Može se polemisati i da li je među fudbalerima Sitija, isceđenim što fizički što mentalno, došlo i do zasićenja, odnosno koliko su posle obaranja silnih rekorda bili motivisani i sposobni da nastave dalje u istom ritmu. Sve to u kombinaciji sa nezainteresovanošću koju je klub pokazao na tržištu tokom leta te nedavnim, iako retkim greškama pri dovođenju igrača, koje su se usled učestalih povreda našle pod još većom lupom, dovelo je do toga da se Građani u kratkom vremenskom periodu od šampiona Engleske transformišu u kantu za napucavanje, kako u Premijer ligi tako i u Ligi šampiona.

Jasno je da je Rodrijeva povreda usmerila Sitijevu sezonu u neželjenom smeru, jer izostanak igrača tog kalibra, koji će samo koju nedelju kasnije biti proglašen za najboljeg u prethodnoj takmičarskoj godini, nemoguće je ne osetiti. Posebno ukoliko tim nema nekoga ko iz senke čeka priliku i pride je sposoban da odmeni zvanično najboljeg fudbalera na svetu. Takvog je zapravo teško pronaći i na tržištu, a kamoli ga imati u timu spremnog da mu greje klupu i uskače u kopačke po potrebi. Siti ga definitivno nije imao. Povratak Ilkaja Gundogana posle samo godinu dana kao da je bio popločan lepim sećanjima koje su dve strane izgradile tokom godina pre nego realnom potrebom za njegovim kvalitetima koji kao da su isparili tokom boravka u Barseloni; Mateo Kovačić koliko god vešt bio u pobeđivanju protivničkog presinga podjednako je nemoćan kao i Gundogan da zaustavi kontre koje prethodnih nedelja i meseci ‘ubijaju‘ Siti; Kontre koje je u teoriji trebalo da zaustavlja i Kalvin Filips, ali se njegov dolazak na Etihad pretvorio u fijasko.

Isto bi moglo da se desi i sa Sitijevom sezonom, s tim da posledice Rodrijeve povrede ne bi trebalo da budu šok ni za koga ako znamo da je prošle sezone šampion Engleske četiri od pet poraza pretrpeo kada u timu nije imao španskog vezistu. Potpuno očekivano, izostanak takvog igrača na duže staze učinio je ostatak ekipe zabrinjavajuće ranjivim, ogolivši gotovo svaku njenu manu. Mada Rodri nije bio jedini igrač od velike važnosti po ekipu. Odluka da pusti Hulijana Alvaresa u Atletiko Madrid i ne dovede zamenu ostavila je Gvardiolu sa samo jednom opcijom u napadu - Erlingom Halandom. Prošle zime kada je Norvežanin mesec i po dana odsustvovao zbog povrede stopala, Argentinac ga je sa sedam golova i tri asistencije dostojno odmenio u pomenutom periodu. Ove sa neprepoznatljivim, ‘toplo-hladno Filom Fodenom’, sve češće povređenim Kevinom de Brujneom, Haland je ostao bez podrške.

De Brujne i Foden (©Reuters)

Nije je bilo ni sa bokova, jer Sitijeva krila generalno ne postižu golove. Džek Griliš nije se nijednom upisao u strelce tokom 2024. godine noseći dres mančesterskog kluba, Savinjo je jedan jedini u Premijer ligi postigao tek krajem decembra (ruku na srce ima i šest asistencija), dok Žeremija Dokua bije glas među navijačima da razliku može da napravi samo protiv igrača starijih od 30 godina, onih što su premašili zenit i prvenstveno brzinom ne mogu da mu pariraju. Njihov mršav golgeterski učinak može se delimično opravdati ulogom krila u Sitijevom sistemu koja im nalaže da ‘zagrle‘ aut-liniju kako bi raširili igru i otvorili prostor saigračima, ali setićemo se da to nije sprečavalo Rahima Sterlinga i Rijada Mareza da se znatno češće upisuju u strelce. I tu dolazimo do još jednog utiska – da Siti u prethodnom periodu nije trošio novac pametno kao u prvim godinama Gvardioline ere. Jedan od boljih primera je Mateus Nunes. Doveden pre godinu i po dana iz Vulverhemptona, Portugalac je plaćen 60.0000.000 evra što je preozbiljna svota novca za igrača što je u Premijer ligi počeo tek petnaestak utakmica otkako je došao na Etihad, pride neretko van svoje primarne pozicije – centralni vezni – pa je silom prilika u poslednje vreme uglavnom igrao kao desni bek, što odluku o dovođenju stavlja pod još veći znak pitanja, a sumnju u Pepovu veru u njega dodatno pojačava.

I opet, Gvardiola je po sopstvenom priznanju želeo samo svoje igrače. Onaj tim sa početka sezone. "Ono što želim je da se moji igrači vrate! Očajnički bih voleo da se takmičim sa timom koji smo imali na početku sezone. Uvek sam govorio da želim OVE igrače, ne nove", ubeđivao je Španac javnost sredinom decembra, nakon što ga je Juventus pobedom u Torinu doveo na korak od eliminacije iz Lige šampiona već u prvoj fazi takmičenja. Međutim, igrače koje je čekao nije dočekao. Partije kao ni rezultati nisu bili ništa bolji kako je vreme prolazilo, a kadrovska situacija samo se pogoršavala i u plavom delu Mančestera su shvatili da će morati da reaguju. Doduše, prvobitna ideja bila je da dovedu ‘šesticu‘, misleći da će kada se u pogon vrate svi defanzivci to biti dovoljno za da se stvari vrate na svoje mesto. Ali malo šta je išlo po Sitijevom planu tokom sezone. Žeremi Doku povredio se dva puta za kratko vreme u oktobru i novembru – trenutno ponovo povređen – protiv Notingem Foresta otpali su Natan Ake i Manuel Akandži, koji dan kasnije pridružili su im se Ruben Dijas i Džon Stouns.

Husanov i Stouns (©Reuters)

Gvardiola je u kratkom vremenskom periodu ostao bez četvorice štopera pa se na dnevnom redu pored onog defanzivnog veznog došao i centralni defanzivac. Samo što je Siti umesto jednog u januaru doveo – trojicu. Svu trojicu za budućnost, s tim da su Vitor Reis i Abdukodir Husanov ostali uz tim kako bi sakupljali iskustvo i po potrebi uskakali, dok je za Džumu Baa procenjeno da još nije spreman za tako visok nivo zbog čega je prosleđen Lansu na kaljenje. Siti inače nema običaj da sklapa krupne poslove tokom zime, jer klubovi ne žele da usred sezone puštaju svoje najbolje igrače i zbog im ‘pumpaju‘ cene, zahtevajući cifre znatno veće od njihove realne tržišne vrednosti. I zato je Siti poslednji put doveo skupoceno pojačanje pre sedam godina kada je iz Bilbaa pazario Ajmerika Laporta, no ova je sezona za Građane bila sve samo neuobičajena. Klizila je ka tome da se pretvori u debakl pa su na Etihadu pokušali da ga spreče. I to ih je koštalo.

Prema procenama specijalizovanog Transfermarkta Građani su preplatili svako od pet zimskih pojačanja izdvojivši duplo više novca (218.000.000 evra) nego što oni zapravo trenutno vrede (105.000.000). Ali tržište i velika potražnja za igračima koje je Siti pikirao diktirali su tempu. Prema pisanju engleskih medija na svu trojicu štopera koje je doveo oko je već bacio Njukasl, prema Husanovu su pipke polako puštali Dortmund, Napoli, Juventus, Leverkuzen, Real Madrid, dok je Arsenal uveliko već pripremao teren da na leto dovede Reisa. Pride je Palmeiras silno želeo da ga zadrži do leta i Svetskog klupskog prvenstva te Sitiju nije bilo druge nego da zavuče ruku u džep i 37.000.000 evra. Ništa drugačija slučaj nije bio ni sa napadačem Omarom Marmušom, dovedenim da sa zakašnjenjem odmeni Alvaresa i najzaslužnijem što Ajntraht u drugi deo sezone ulazi sa realnim šansama da naredne takmičarske godine zaigra u Ligi šampiona. A kako mu se šanse ne bi umanjile, klub iz Frankfurta je zacepio cenu od 75.000.000 pokušavši da sačuva svog najboljeg igrača mada je svima jasno da je samo želeo da izvuče što više para. I uspeo je.

U sredini procenjena tržišna vrednost fudbalera, desno obeštećenje koje je Man. Siti platio za njih

Podjednako uspešno situaciju u kojoj se našao Siti iskoristio je i Porto. Prvak Engleske kao najveći problem označio je nedostatak ‘šestice‘, pre januara spekulisalo se o Edersonu iz Atalante i Martinu Subimendiju iz Sosijedada, postavljalo pitanje da li je klub možda mogao da bude strpljiviji i pruži šansu Romeu Laviji koji ove sezone igra sjajno u Čelsiju. Ali vremena za žaljenje u Sitiju nisu imali, pokušali su da vrate Daglasa Luiza iz Juventusa, a nakon što su iz Torina stavili do znanja da žele da pregovaraju samo o prodaji – Siti nudio pozajmicu sa opcijom otkupa – sa Etihada su se okrenuli ka Niku Gonzalesu i doveli ga, pomalo ironično s obzirom na to da je bio prioritet, u minut do zatvaranja pijace. Pomalo potcenjenom, udaljenom od radara najvećih evropskih klubova i ne toliko čestom na najvećoj pozornici, ali Gonzalesu koji je ponikao u Barseloninoj La Masiji što bi period adaptacije na Gvardiolin stil trebalo značajno da umanji, a njegove izražene fizičke karakteristike da učine da se Rodrijev izostanak manje oseti u nastavku sezone.

Kada se podvuče crta utisak je da je Siti, pritisnut haotičnom situacijom u ekipi, kupovao panično i izvesno preplatio većinu dovedenih igrača, mada je jasno da nije mislio samo na sadašnjost već i na budućnost. I zato će sud o tome da li je učinjenim u januarskom prelaznom roku i koliko nadogradio ekipu pokazati vreme. No, u jedno budite sigurni - Gvardiola se na ovome neće zaustaviti. Jer već je tokom januara pokušao da osveži i bekovske pozicije, trajali su pregovori sa Juventusom oko Andree Kambijaza, ali je Stara dama kao i Luiza uspela da ga zadrži. Na sve to valja podsetiti i na situaciju sa ugovorima koji kako trenutno stvari stoje na kraju sezone ističu Gundoganu i De Brujneu - za godinu i po dana i Stefanu Ortegi, Stounsu, Edersonu, Silvi, Džejmsu Mekatiju – i ode li makar jedan od njih treba očekivati još jedno zvučno ime u veznom redu.

Čeka nas još jedan uzbudljiv prelazni rok na Etihadu. Sitijeva rekonstrukcija još nije završena.

FA KUP, 4. KOLO

Petak

Mančester Junajted - Lester 2:1 (0:1)
/Zirkze 68, Megvajer 90+3 - De Kordova Rid 42/

Subota

13.15: (1,43) Lids (4,40) Milvol (8,00)

13.15: (18,00) Lejton Orijent (11,00) Mančester Siti (1,10)

16.00: (3,00) Koventri (3,40) Ipsvič (2,35)

16.00: (2,20) Stouk (3,40) Kardif (3,30)

16.00: (2,20) Preston (3,40) Vajkomb (3,30)

16.00: (11,00) Vigan (6,00) Fulam (1,25)

16.00: (1,85) Sautempton (3,50) Barnli (4,40)

16.00: (2,85) Everton (3,40) Bornmut (2,45)

18.45: (6,50) Birmingem (4,40) Njukasl (1,50)

21.00: (3,00) Brajton (3,50) Čelsi (2,30)

Nedelja

13.30: (5,30) Blekburn (3,60) Vulverhempton (1,70)

16.00: (19,00) Plimut (7,75) Liverpul (1,15)

18.35: (1,85) Aston Vila (3,70) Totenhem (4,10)

20.45: (10,50) Donkaster (6,50) Kristal Palas (1,25)

*** kvote su podložne promenama