Partizanova šestogodišnja Zona sumraka i prokletstvo penala

“Postoji peta dimenzija, nepoznata čoveku, ogromna kao svemir i večna kao beskraj. To je prostor između svetlosti i senke, nauke i praznoverja. I nalazi se između ponora ljudskih strahova I vrha njegovog znanja. Ovo je oblast mašte, to je oblast koju zovemo – Zona sumraka”. Verujemo da su mnogi ljubitelji naučne fantastike i horora prepoznali čuvenu najavu svake epizode legendarne serije Zona sumraka čuvenog američkog scenariste Roda Serlinga.

Junaci serije su uvek obični ljudi koji iz nekog neobičnog i neobjašnjivog razloga upadaju u dimenziju zvanu zona sumraka gde im se dešavaju razne bizarne stvari. U jednoj od epizoda glavni protagonista je Gart Vilijams koji ulazi u voz i traži put do mesta Viloubi, ali mu se dešava da zaspi u kupeu i probudi se svaki put na istom mestu i u isto vreme što ga dovodi do ludila.

Upravo je ovaj lik možda perfektna skica za sve ono što se dešava sa Partizanom. Crno-beli su upali u zonu sumraka i ne uspevaju iz iste da izađu već šest godina. Uvek se očekuje borba za trofeje, ali se Parni valjak poslovično uspava pred neku važnu stanicu i tako ostane praznih šaka što navijače, igrače i stručni štab najviše boli.

Zadnji takav scenario viđen je juče protiv TSC-a. Istina je da je Partizan bio bolji, konkretniji, ali to nije uspeo da iskoristi tokom regularnih 90 minuta. Imao je šansu i u penal seriji gde je vodio 2:0, a onda se sve sunovratilo posle promašaja Bibarsa Natha koji je bio presudan. Eto, čovek koji je za Parni valjak toliko puta bio precizan sa bele tačke i imao ulogu spasioca, sad je postao tragičar. Tako će još jedna sezona kluba iz Humske u almanasima biti upamćena kao neuspešna i za zaborav u dobu koje će se pamtiti kao jedno od najgorih za nekadašnjeg vicešampiona Evrope. Ko je kleo crno-bele taj nije dangubio i to pogotovo kad dođe do situacije da se meč u domaćim okvirima odlučuje posle serije penala.

Klica je posijana u leto 2020. Tad su crno-beli predvođeni Savom Miloševićem imali dosta bolji tim nego što je to slučaj sada. Borba za titulu je već bila odavno rešena, pa je Kup Srbije ostao kao jedina šansa da se spasi sezona i prikrije sav nerad tadašnje uprave. Partizan je spram sebe imao Vojvodinu i manjak od dva gola u finišu, ali je uspeo da se dokopa produžetaka preko Filipa Stevanovića i Strahinje Pavlovića. Na kraju, kao i protiv TSC-a kobna je bila bela tačka i trofej je otišao u Novi Sad. Sledeće godine, opet ista priča. Sad je sa druge strane bio večiti rival Crvena zvezda, a na klupi nije više bio Milošević, već Aleksandar Stanojević. Meč pred praznim tribinama stadiona Rajko Mitić završen je bez golova posle 120 minuta, da bi Parni valjak poklekao na penalima posle uzastopnih promašaja Nikole Štulića i Miloša Jojića.

Već dogodine se Partizan dugo držao u borbi sa Crvenom zvezdom u borbi na oba fronta. Delovalo je da bi veliki post mogao da bude prekinut, a onda je otišla mast u propast sa lošim rezultatima u finišu sezone sa kulminacijom u finalu Kupa gde su crno-beli poraženi od najvećeg rivala. Prokletstvo se nastavilo u sezoni 2022/23 kad je tim iz Humske gostovao drugoligašu Radničkom iz Sremske Mitrovice. Partizan je tu utakmicu dočekao u jeku dobre forme i na krilima rezultata u Ligi konferencije. Na kraju, tim Gordana Petrića se propisno obrukao tako što nije uspeo da realizuje nijedan penal i na kraju je eliminisan. Ovo već podseća na reprezentaciju Holandije sa kraja devedesetih i početka ovog veka kad je bela tačka za Lale - postala crna, a izgleda da se isto dešava i Partizan posle sinoćnje utakmice sa Topolčanima, uprkos tome što su u nekim ranijim periodima imali sreće sa iste pa su eliminisali Voždovac i Grafičar.

Da se crno-belima ne bi desio epilog Garta Vilijamsa koji je na kraju epizode skočio iz voza i tragično završio moraće da se promeni toliko toga. Neverovatno zvuči podatak da Partizan ni u četvrtom uzastopnom duelu protiv tima iz Bačke Topole na svom terenu nije došao do pobede. Ukoliko sadašnja Radna grupa planira da zadrži Srđana Blagojevića na klupi, onda će morati da raščisti sa mnogim igračima koji nisu kadri da se bore za trofeje, a iz kojih sadašnji šef struke izvlači apsolutni maksimum, iako je i on sinoćnjim porazom dobio prvu crnu mrlju od kad je u Humskoj i možda doveo sopstveni status u pitanje. Možda je odluka da jedan od najvažnijih penala šutne mladi Vanja Dragojević bila pogrešna i verovatno je neko od iskusnijih trebao da preuzme odgovornost, a sa druge strane, hrabro je mladom igraču dati takvu odgovornost, na kraju, mlađarija poput Milana Roganovića i Ognjena Ugrešića bila je precizna, a neki iskusniji poput Marija Jurčevića nisu izdržali pritisak.

Ne može se očekivati da napad Partizana konstano počiva na plećima Nemanje Nikolića koji je kod većine trenera bio rezerva, da Natho sa 37 godina i dalje bude najbolji igrač na terenu, a da je najkonstantiji čovek u timu zapravo golman Aleksandar Jovanović. To je ta zona sumraka u koju su crno-beli upali i iz koje ne uspevaju da se izvuku uprkos boljim igrama u drugom delu sezone, a opet će posle svega, ostatak iste odigrati čisto reda radi. Iz svega toga se i te kako može izvući, jer kako kaže opis čuvene serije “Zona sumraka je mesto koje postoji u svakom trenutku vremena, prostora ili uma, ali uvek kad je najmanje očekujete. Kad se nađete u ovom carstvu neograničene mogućnosti, budite oprezni šta kažete ili činite. Prava odluka može vam pomoći da pronađete put nazad, pogrešna zauvek da vas ostavi zarobljene u toj dimenziji”.