Partizanova deca u prolećnom lavirintu

Na prvi pogled deluje da sve ide u dobrom pravcu. Partizan pobeđuje, igra napadački, odoleo je u večitom derbiju, prošao je u četvrtfinale Kupa Srbije, međutim... Kad uzmete šmirglu u ruke i krenete da stružete površinu, polako počinje da se pojavljuje rđa, pa shvatite da nešto u konstrukciji nije postavljeno valjano.

Rezultati crno-belih od dolaska Srđana Blagojevića jesu dobri, druga pozicija na tabeli je realno, obezbeđena i u toj situaciji ne postoje bolji uslovi nego da se deci stasaloj na terenima SC Teleoptik pruži prilika. Danko Lazović je pričao da je neophodno da im se otvore vrata prvog tima, ali izgleda da se ona opet povremeno, posle kratkog vremenskog perioda, zatvaraju.

Poslednji primer je meč u Surdulici, za koji je Srđan Blagojević promovisao samo Dušana Jovanovića u startera prvi put ovog proleća. A na klupi ostavio šestoricu igrača iako su makar nekog navijači očekivali da vide na terenu od prvog minuta. Kad će da dobiju šansu ako ne protiv tima iz nižeg ranga?

Jedini način da Partizan zaradi novac, a da nisu sponzorski ugovori (otišli na otplatu dugova) ili nagrada UEFA (nema ih dve godine, jer nije bilo plasmana u grupnu fazu) jeste prodaja talenata poniklih u „Zemunelu“. Da bi ih neko primetio moraju da igraju.

A da li i koliko igraju?

Otkako je nastavljena sezona mesto bonusa su najčešće popunjavali Mihajlo Ilić, na kome Partizan ne može ništa da zaradi zbog toga što je pozajmljen od Bolonje i Ibrahim Zubairu koji nije produkt škole crno-belih nego je doveden sa strane. Ostali mladi igrači u sastavu ili su odjednom sklonjeni ili uopšte ne dobijaju priliku. Kao što je bilo logično da se desi protiv Radnika, a ispostavilo se da na jugu Srbije Milan Roganović, Nikola Smić, Ognjen Ugrešić i Zoran Alilović nisu dobili ni sekund. S jedne strahe, pohvlano je što su debitovali Vanja Dragojević i Jovan Milošević, ali prvi nije bio u planu za pripremni period, a drugi nije Partizanov igrač, što dovodi publiku do nivoa zbunjenosti, a igrače kao da se kreću kroz lavirint. Čini se da jasnog plana nema, već je sve ad hok.

Nejasno je zbog čega je Blagojević odustao od Nikole Simića. Mladi štoper je u ono malo utakmica što je odigrao izgledao zadovoljavajuće, čak i u večitom derbiju, a onda je šef struke rešio da ga preseli na klupu i poverenje ukaže iskusnijem Nihadu Mujakiću. Blagojevićevo objašnjenje za Simića je bilo da mu se ne sviđa što se momak rodom sa Uba previše pojavljuje u medijima, ali valjda je normalno da kad neko igra dobro dobije i prostor u javnosti. Stiče se utisak da je Simić dobio šansu samo zbog toga što je Mujakić bio povređen tokom zimskih priprema, a ne zato što je trener stvarno verovao mlađem fudbaleru. I onda ga posle kiksa protiv Tekstilca izveo iz igre i više nije uveo. Logično je zapitati se kako najmlađi član ekipe reaguje na to.

Slično je i sa Milanom Roganovićem. Rođeni Zećanin je zauzeo mesto uz desnu aut liniju, igrao vrlo dobro, međutim, čim se oporavio iskusniji – Aleksandar Filipović, preselio se Roganović na klupu. I pitanje je koliko će prostora imati sad kad slede zahtevne utakmice (Čukarički, TSC, Radnički 1923, plus plej-of). Hoće li trener verovati mladosti ili iskustvu?

Ne bi trebalo zaboraviti ni Ognjena Ugrešića, ni Dimitrija Jankovića. Za prvog se raspitivao i Mančester junajted, ali ni to nije bilo dovoljno treneru da ga makar pusti na nekoliko utakmica i uveri se u njegove mogućnosti, već ga je „proverio“ tek 24 minuta i vratio da igra za Teleoptik. Janković nije odigrao ni sekund od dolaska Blagojevića, pa je poslat natrag među omladince, da bude u uzrastu koji je već prerastao. To je recept za upropšatavanje igrača. Na sve to, Janković, Ugrešić i Nikola Simić su se našli na spisku reprezentacije do 19 godina koju predvodi Aleksandar Luković, a kod Blagojevića ne igraju.

Zanimljiv je i status Mateje Stjepanovića. Kapiten omladinske selekcije i šampion u tom uzrastu je u prvom timu već dve godine. Na poziciji zadnjeg veznog izvrtelo se igrača koliko nije ni na jednoj drugoj. Osim Kristijana Belića, uglavnom su bili promašaji, a klub su koštali mahom papreno (Leonard Ovusu, Denil Kastiljo, Fran Kanute, Kervin Arijaga, Aleksandar Šćekić). Mateja je dobro odigrao 171. derbi, treneri su hvalili njegov odnos i radnu etiku koju nesporno poseduje, Blagojević ga je čak koristio i kao desnog beka na pripremama, ali ni to nije bilo dovoljno da mu pruži veću šansu i umesto njega igra Aleksandar Šćekić koji malo čime pokazuje da je bolje rešenje od ostalih. Nema poverenja Blagojević ni u Zorana Alilovića, pošto je talentovani kreativac u poslednje tri utakmice imao minutažu ekvivalentnu jednom poluvremenu.

Nemanja Trifunović je počeo duel sa Spartakom, povredio se u ranoj fazi, uskoro će se vratiti u konkurenciju, ali nema garancija da će krilni vezista češće igrati, jer rang lista fudbalera koji su dosad skupili najviše minuta kod Blagojevića pokazuje da trener uglavnom veruje starijima i(li) iskusnijima. I to je legitimno, pošto ga čuvaju rezultati. Kad je došao razlika u odnosu na trećeplasiranog bila je osam bodova. Sad je 12. Za drugo mesto ne brine.

I kad je već takva situacija, kad ne može da ugrozi Crvenu zvezdu, kad Kup Srbije nema posebnu vrednost osim preskakanja jednog kola evropskih kvalifikacija i satisfakcije (ako se osvoji, pošto dugo nije), a kad nema novca, logično je da se forsiraju izdanci škole. Makar ona bila i urušena, kao što joj se spočitava. Partizan sigurno neće zaraditi bogzna kakav novac od Alda Kalulua ili Stefana Kovača, ali je i dalje u evropskim okvirima prepoznatljiv po robi „made in Zemunelo“. Kakav god da je, samo kad zakorači na teren, neki talenat vredi 1.500.000 evra i pošto se govorilo da je klupska orijentacija da im se pruži šansa kako bi se prodali, na tom putu bi valjalo istrajati.

Izgleda da je jedini trener koji je stvarno smeo da mlade igrače gurne u vatru zapravo bio Marko Jovanović. U vreme dok je bio privremeno rešenje na klupi Partizana kod njega su debitovali Janković, Ugrešić i Roganović. Onda se naprasno od njih odustalo. Jovanović je set teških mečeva izneo na plećima sa momcima koji su tek postali punoletni. Ako je to mogao da izvede trener početnik, onda ni Blagojević ne bi smeo da ima kočnicu, pogotovo što, stvarno, nema šta da izgubi. Može samo da dobije i da se potrudi da ne skrene u pogrešni pravac.