A. JoksićPartizan kako mora, može i ne sme...
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | pon. 03.03.25. | 09:49
Sve u sedam dana
Oscilacije su razumljive, propusti ne baš. Paradoksalno, Partizan je jednu od najubedljivijih pobeda u sezoni ostvario igrajući najlošije otkako je na klupu seo Srđan Blagojević. Prema opštim ocenama, najmanje je pokazao u Loznici, iako je savladao Tekstilac (4:1) i povećao razliku u misiji osvajanja drugog mesta, što mu je prioritetni zadatak do leta.
Iza tri boda kriju se manjkavosti u igri koje sugerišu da tim (još) nije u stanju da prihvati zahteve novog trenera. Ili ne tako brzo kao što bi struka i(li) navijači očekivali. Naročito što je podloga bila dobra, posle dva ohrabrujuća rezultata, u večitom derbiju i sa Mladosti, a taman kad se očekivalo da Parni valjak pregazi novajliju u Mozzart Bet Superligi negde je škripalo. To je iznerviralo Blagojevića, pa se u izjavi posle utakmice na Lagatoru moglo jasno primetiti da je zadovoljan samo rezultatom, ne i odnosom pojedinaca ili celog tima prema obavezama na terenu. Identifikovao je „skrivanja“, a to nije dobro ni na 0:0, ni za 4:1 i pošto je fudbal pravedan nije dobro ni za dana buduće.
Izabrane vesti
Iako je na papiru imao najlakši zadatak u poslednje vreme, jer je preko puta bio kandidata za ispadanje, Partizan se prilično mučio da organizuje napade i da stvori šansu. U prvih pola sata nijednom nije bio opasan po gol Bojana Braća, a onda je dao dva gola za nekoliko minuta iz jedanaesteraca, od kojih je prvi diskutabilan, a drugi u potpunosti opravdan i utakmica je odjednom poprimila drugačiji tok za crno-bele. Kad favorit stekne prednost teško je ispušta. Samo što tih pola sata predstavljaju odgovarajuće upozorenje timu kako ne bi smeo da igra.
Da li je u pitanju potcenjivanje protivnika, da li umor usled zgusnutog rasporeda, da li izbor igrača ili njhovih karakteristika teme su za stručni štab. Gledaoci su svedočili da je sve do prvog gola Nemanje Nikolića Tekstilac bio bolji i lakše dolazio u situacije da zapreti. Dodatna briga crno-belima je što ni na 2:0 ili 3:1 nisu bili uverljivi, tačnije nisu igrački kontrolisali utakmicu, dešavalo im se da desetak minuta odigraju u zadovoljavajućem ritmu, a onda ih desetak nema i tim koji se bori za opstanak je stvorio šanse koje bi tim koji se bori za Evropu znao veštije da koristi.
A rivali crno-belih do kraja osnovnog dela prvenstva gaje ili se još nisu odrekli evropskih ambicija: Novi Pazar, Čukarički, TSC i Radnički iz Kragujevca.
Svako je na svoj način opasan i biće interesantno pratiti kako će Partizan pristupiti tim utakmicama, pošto mu je opredeljenje u prethodne tri svaki put bilo različito. Legitimno. Na stadionu „Rajko Mitić“ je igrao kako mora, jer nije bilo drugog načina da se suprotstavi Crvenoj zvezdi osim da je čeka ispred svog kanzenog prostora sa petoricom u poslednjoj liniji. Ispostavilo se da je dobro izgledao tokom prvog poluvremena. Tok utakmice sa Mladosti iz Lučana je pokazao kako može, jer je sve vreme kontrolisao dešavanja na terenu i skoro da nije dozvolio gostima iz Dragačeva da zaprete, tako da je to, iako rezultat ne pokazjuje, najkvalitetnije izdanje od dolaska Srđana Blagojevića. Kad se očekivala nadogradnja, posle ta dva meča, usledio je haotičan duel u Loznici, kao pokazatelj kako Parni valjak ne bi smeo da igra.
Namerno apostrofiramo igru, jer ona je fudbalskim razmišljanjima Srđana Blagojevića bitnija od zapisa na semaforui. Način na koji tim dolazi do rezultata mu je bitan, a realno govoreći, malo šta dobrog je moglo da se vidi tokom nedeljnom popodneva u Podrinju. Osim Nemanje Nikolića. Centarfor u potpunosti koristi minute, daje golove, vodi tim napred, uz to je kolegijalan i predstavlja snagu Partizana bez obzira kako ostatak tima igra.
Iako u Loznici nije bilo potaman, sveukupna slika je bolja od očekivanog i Partizan je sa Blagojevićem i dalje naporažen. U Humskoj zadovoljni, jer znaju kako je bilo ranije.
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan.jpg.webp)
.jpg.webp)
