Ovoga puta Savo je u pravu, svidelo se to nekom ili ne

Ima pravo Savo Milošević – ono što smo videli u nedelju veče je Partizanova realnost. Kao što je govorio Zoran Đinđić dok je bio premijer „kome je do morala, neka ide u crkvu“, tako bi i trener crno-belih mogao mirne duše da konstatuje: kome je do spektakularnog fudbala neka ga potraži na drugom mestu. U Humskoj ga nema, još.

Pitanje je kad će i da li će ga biti, jer kadar formiran u minula tri prelazna roka nema kvalitet da igra u visokom ritmu, dobija utakmice rutinski ili beleži povoljne rezultate u seriji. Čak i ako ih ostvari, kao na početku povratničkog mandata bivšeg centarfora, nisu posledica bogzna kakvih promena u taktici ili izboru igrača, već rada na psihološkoj pripremi i utiska da je pet vezanih slavlja stiglo na osnovu povoljnijeg ambijenta u klubu i oko njega posle primopredaje vlasti.

Što se terena tiče, crno-beli su isti tim kao letos. Neubedljiv. Čak i na nekim duelima koje je dobio. Znao je Milošević tokom prethodnog boravka da ilustruje kako je relativno lako popraviti zatečeno stanje sa nule do petice, međutim, prebaciti sa petice na šesticu je vraški komplikovao. Naročito sa fudbalerima koji su pre samo nekoliko mesaci ispali iz tri takmičenja pod okriljem UEFA, nizali kikseve u Mozzart Bet Superligi i deklasirani su u večitom derbiju. Očekivati da zaigraju u skladu sa renomeom kluba posle nepuna dva meseca je utopija, razvejana mečevima sa kragujevačkim Radničkim i Napretkom.

Kao što Savo Milošević reče, biće ih još. Kao što će biti i pobeda. Jedino što niko ne može da predividi njihovu dinamiku. Logično bi bilo da se igra iz kola u kolo unapređuje, ali u sređenim sistemima, snažnoj organizaciji, povoljnom sportskom ambijentu i sa makar pristojnim igračkim kadrom. Partizan ništa od toga nema, pošto je i dalje utisak da su mu najbolji pojedinci golman i vremešni vezista, a da ostatak ekipe ima tek epizodne uloge, ne kvalitet potreban ovom klubu. Navijači bi želeli da je drugačije, ali nije. Niti je Milošević čudotvorac, niti bi bilo ko da je na njegovom mestu uspeo bolje. Uostalom, mnogima je i nuđeno, pa su okretali glavu.

Detalj tokom meča sa Napretkom (MN Press)

Rešio je Savo da ne ulepšava stvarnost, kao što je to činio posle meča sa Šumadincima, kad je rekao da nema šta da zameri Ibrahimu Zubairuu (iako se ispromašivao) i pohvalio izabranike na zalaganju. Ovoga puta bio je malo direktniji, ne prema njima, nego prema javnosti, saopštivši ono što navijači ne žele da čuju, ali je – istina.

Mnogima se nije dopalo.

"Ovo je naša realnost. Ovakve će biti utakmice do kraja jesenjeg dela. Ako je neko očekivao više, žao mi je. Ako neko očekuje da bude lagano i da igramo spektakularan fudbal, neće ići. Uspeli smo dosta utakmica da dobijemo protiv teških rivala, ali ne možemo nikog lagano da dobijemo. Objektivno pričamo. Naročito bez dva važna igrača“, poentirao je Milošević misleći na izostanke povređenih Gajasa Zahida i Đorđa Jovanovića.

Nisu ni oni „vau“, makar im učinak nije takav, niti ima garancija da bi sa još jednim ofanzivnim veznim i napadačem rezultat bio povoljniji. Slika je mutna i svi to vide. Malo se razbistrila udaranjem u kutiju televizijskog prijemnika kao u seriji „Srećni ljudi“ kad se Aranđel i Riska dovikuju, ali i dalje podrhtava, uz veliki broj šumova. To se zove improvizacija.

Problem je na drugoj strani i suviše je kompleksan da bi se sveo samo na teren. Izbor novajlija u poslednjih godinu i po dana sugeriše da se grešilo maltene na svakom koraku, da su pojedinci poput Goha, Kalulua, Mujakića, Grimalda, De Medine, Šćekića ili Ovusua fudbalski nedostojni Partizana. Pritom, neki od njih neće da idu iz Beograda, jer zarađuju više nego što bi mogli na drugim destinacijama. Većinu štiti i dužina ugovora i to je nevolja na koju je ukazivao prethodni trener Aleksandar Stanojević, a čelnici kluba – koji su im te plate i dali – nisu uspeli da reše, pa su svi ostali.

I dok su tu bolje – ne mogu. Ne da neće, nego nemaju kvalitet. Zasvetlucaće neko od njih povremeno, daće gol Zubairu ili neko od defanzivaca, ali suštinski posle promena rukovodstva, Partizanu je potreban ozbiljan remont igračkog kadra. Pre zime ga je nemoguće realizovati. Tad će tek nekoliko novih lica ušetati u svlačionicu. Na leto će biti prometnije. Dotad će usponi i padovi postati nova normalnost ovog kluba.

Kao što smo se navikli na taj termin u doba korone, tako bi Grobari mogli što pre da ga usvoje, jer će se u suprotnom samo razočarati. Više u očekivanja nego rezultate ili igru.