Operacija reflektor, mali Rasel i anđeo u grbu kluba

- Auuu… Druže, gledaj ovo!

- Šta? Ček, jel je to pravi grb? Stvarna slika deteta sa anđeoskim krilima?

- Da, da…

- Uf, tu mora da je neka baš mračna pozadina…

Ovako je tekao razgovor dvojice kolega u prepodnevnoj smeni u redakciji Mozzart Sporta, dok su pripremali, uz jutarnju kafu u 8 sati ujutru, redovnu dnevnu rubriku o najzanimljivijim fudbalskim utakmicama u Aziji. Jedna fotografija grba prosto nas je naterala da malo zakopamo i pronađemo jednu od najmračnijih i najdepresivnijih priča koje postoje u svetu sporta.

Međutim, da bi se ona potpuno razumela, potrebno je poznavati kontekst i pozadinu. Vreme i društvene okolnosti koje su naterale jedan fudbalski klub da u prvi plan istakne sliku mrtvog deteta.

Dakle, da biste razumeli predmet „fizičko vaspitanje“, ovog puta morate da položite „geografiju“ i „istoriju“. Pa, da krenemo redom.

1. ČAS: Geografija

Mesto radnje je jug Azije, država Bangladeš. Odnosno, Narodna Republika Bangladeš, kako glasi njen zvaničan naziv. Reč je o zemlji koja se nalazi severno od Bengalskog zaliva, kopnom se graniči sa Indijom i Mjanmarom, a na njenoj površini od 147.570 kvadratnih kilometara živi, prema popisu iz 2022. godine, oko 165.158.616 stanovnika.

To čini Bangladeš osmom najmnogoljudnijom državom na svetu, na listi je iza Kine, Indije, SAD, Indonezije, Pakistana, Nigerije i Brazila, a ispred Rusije, Meksika, Japana… Međutim, kako to najčešće i biva u državama sa previše stanovnika u odnosu na svoju površinu, ne živi se preterano lepo. Barem u proseku.

Deca ispred izbegličkog kampa u Bangladešu (©AFP)

Uz to, Bangladeš baš i nije neka zemlja sa sportskom kulturom. Poput čitavog tog regiona južne Azije. Najpopularniji sport je lokalni kabadi, koji se samo jednom (1936. godine) našao na Olimpijskim igrama. Od onih koje svet generalno priznaje, Bangladešani najviše vole kriket i fudbal. Tim redosledom.

Ubedljivo najveći grad je prestonica Daka, sa oko 10.300.000 stanovnika, pa ne čudi što baš iz nje dolazi najviše uspešnih sportskih kolektiva. Od ostalih višemilionskih gradova izdvajaju se u Bangladešu samo još Čitagong (oko 3.200.000 stanovnika) i Gazipur (oko 2.700.000). Svi ostali gradovi imaju šestocifren broj građana ili manje, mada je Narajngandž blizu probijanja te granice.

Ko je sabrao stanovništvo u pobrojanim gradovima i uporedio sa ukupnim brojem, došao je do ozbiljnog nepoklapanja. To je zato što je većina Bangladešana odabrala da živi celom dužinom dveju najvećih reka koje protiču kroz zemlju, Gang i Bramaputra. Generalno, reč je o nizijskoj državi, izuzetno plodnog zemljišta, pa je većinski narod (čak oko 45 odsto) zaposlen u poljoprivrednom sektoru. Iako je i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, četvrta je po proizvodnji riže, 11. među proizvođačima krompira, a deveta po pitanju uzgoja manga.

U Bangladešu je službeni jezik bengalski (bukvalan prevod imena države znači „zemlja Bengala“), njime govore skoro svi stanovnici, ali samo nešto manje od 75 odsto građana se uopšte vodi kao pismeno. Iako je osnovna škola obavezna i besplatna, a država finansira i 45 univerziteta širom svoje teritorije, tek oko 77,4 odsto muškaraca i 71,9 odsto žena uopšte znaju da čitaju i pišu. I to je jedan od glavnih razloga zašto Bangladeš sporo napreduje.

2. ČAS: Istorija

Iako su na teritoriji Bengala postojala naselja još u kamenom dobu, na toj teritoriji vekovima nije postojala neka klasična država. U spisima iz antičke Grčke pominje se zemlja Ganghrd, koja opisuje teritoriju sa Gangom u svom središtu, ali pravi dokazi o nekoj organizovanoj civilizaciji nisu stariji od sedmog veka nove ere. U 13. veku na Bengal se proširilo Mogulsko carstvo, sa njim je stigao i Islam, a u ovoj oblasti se razvio i bogati trgovački centar. Sve je bilo relativno mirno, Moguli su ujedinili indijski potkontinent, a holandski trgovci su uglavnom bili najčešće mušterije. I tako sve do druge polovine 18. veka, dok Britanija nije uspostavila svoju kontrolu nad regionom.

Kako širom sveta, tako i u Indiji. Britanci su došli, osvojili i potpuno poremetili nacije koje su tu zatekli. Verovatno već i sami znate, posle Drugog svetskog rata je Indija, iako i dalje pod jakim britanskim uticajem, dobila nezavisnost. Međutim, podele koje su već načinjene ostavile su trag.

Zemlja je dalje podeljena na islamsku državu Pakistan i sekularnu Indiju, čime je i sam Bengal podeljen na dva dela. Teritorija današnjeg Bangladeša nazvana je Istočnim Bengalom (zapad je pripao Indiji), a koju godinu kasnije preimenovana u Istočni Pakistan.

Istok je bio bogatiji, zahvaljujući razvijenoj poljoprivredi, ali sav prihod vlasti su trošile na izgradnju i napredak Zapadnog Pakistana. Godina za godinom, stanovnici na istoku su bili sve nezadovoljniji, a vlasti sa zapada su blokirale svaki politički pokušaj Bangladešana da poprave svoj položaj. Kada je Pakistan odbio da prizna rezultate izbora na istoku, pod vođstvom šeika Mudžibura Rahmana Bangladeš je 7. marta 1971. godine proglasio nezavisnost. Prvi put se moderna zastava Bangladeša zavijorila Dakom 23. marta, na Dan republike Pakistana.

Šeik Mudžibur Rahman drži govor u Daki (©Wikipedia)

Da bi suzbili svaki pokušaj otpora, Pakistanci su izvršili jedan od najkrvavijih genocida modernog doba. Počevši od 25. marta vojnici su upali sa zapada na istok i za samo tri dana ubili oko 50.000 građana. Vojsku je poslao general Jaija Kan, koji je postao predsednik Pakistana 1969. godine, uz podršku tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Ričarda Niksona. Ohrabren „zaleđinom“ i zaslepljen uverenjima sa „one strane Atlantika“ da Pakistan igra važnu ulogu u Hladnom ratu, Jaija Kan je odmah uspostavio vojnu državu, svestan otpora koji je rastao na, za finansije, veoma važnom istoku.

I zato, tog crnog marta potpisao je početak „Operacije reflektor“, što je bila šifra za početak genocida. Prvog dana ubijeno je oko 7.000 ljudi u Daki, od čega najviše studenata. Primarna meta vojnika bili su intelektualci (profesori, doktori, umetnici, inženjeri, novinari i pisci), ali vrlo brzo se sve to otrglo svakoj kontroli. Oko 10.000.000 Bangladešana pobeglo je u Indiju u potrazi za spasom, a tek je iskopavanjima masovnih grobnica približno određen broj žrtava. Istoričari širom sveta tvrde da je u genocidu i ratu koji je potom usledio ubijeno između 200.000 i 3.000.000 ljudi, dok Pakistanci „priznaju“ samo 26.000 civilnih žrtava. Reakcija Pakistanaca zatekla je Bangladešane nespremne, šeik Mudžibur Rahman je uhapšen i oni su uspostavili privremenu vladu tek 17. aprila, sa Saidom Nazrulom Islamom kao predsednikom.

Sva ova dešavanja pogodila su komšijsku Indiju, na čijem čelu je bila premijerka Indira Gandi. Ogroman broj izbeglica iz Bangladeša kočile su ionako nestabilnu državu, pa su Indijci pokušali da spreče dalje sukobe. Nezvanično su finansirali i naoružavali gerilce, što naravno nije prošlo nezabeleženo. Indira Gandi je čak morala da otputuje u SAD, kako bi joj Nikson lično rekao da ne sme da dira Pakistance. Na to je navodno ona odgovorila da neće, dokle god Pakistanci ne diraju Indiju.

Međutim, Jaija je 9. decembra 1971. godine načinio pogubnu grešku, preventivno je napao indijsku avijaciju. Usledio je stravičan odgovor Gandijeve, Indijci su momentalno ušli u Bangladeš i vrlo brzo uspostavili vojnu kontrolu nad tom teritorijom.

Nikson nije uradio puno toga da pomogne Pakistancima. Izdao je saopštenje u kojem je za rat okrivio Jaiju, a za njegovu eskalaciju Indiju. Poslala je Amerika nešto naoružanja iz Irana, Turske i Jordana u Pakistan, ali je javno Nikson zapretio da će SAD prestati da finansiraju Pakistan ako se situacija ubrzo ne dovede u red. Indija je međutim već bila veoma blizu toga da izvrši invaziju na Islamabad, glavni grad Pakistana, pa su se Pakistanci 16. decembra 1971. godine zvanično predali. Četiri dana kasnije Jaija Kan je podneo ostavku na mestu predsednika, a kroz nekoliko sati iz zatvora je pušten šeik Mudžibur Rahman, prvi predsednik Bangladeša.

Posle toga ipak nije počeo prosperitet, niti je usledilo blagostanje u toj zemlji. Da jeste, ne bismo sada pisali ovaj tekst, niti bi se onaj nesrećan dečak našao na grbu jednog fudbalskog prvoligaša. Inače, taj dečak se zvao Rasel. Bio je najmlađi Mudžiburov sin, koji je ubijen kada je imao svega 10 godina. Tokom noći, 15. avgusta 1975. godine.

Mudžiburov usud bilo je onih 10.000.000 izbeglica, koji su prvobitno i uvukli Indiju u rat. Svi oni su se sada vratili u Bangladeš, koji je tokom rata sa Pakistanom u potpunosti bio razrušen i opljačkan. Nije bilo lako ni smestiti, ni obezbediti osnovnu pomoć za sve izbeglice. A uz sve to, vodila se borba i protiv onih za koje se sumnjalo da su pomagali Pakistancima tokom rata.

Nacionalizovane su na stotine fabrika i kompanija, pokrenuta je agrarna reforma u korist siromašnih, a 1973. godine je usvojen i plan za državna ulaganja u razvoj seoske infrastrukture i industrije pamuka. Međutim, Bangladešu je nedostajao stručan kadar, vrlo brzo se na gotovo sve bitne funkcije uvukla korupcija i industrija je postala sredstvo da se obogate pojedinci, a ne da se pomogne siromašnima.

Šeik Mudžibur Rahman (©Wikipedia)

Iako je Mudžibur zbog Indijaca po dolasku na vlast obećavao sekularizam, vrlo brzo je počeo da promoviše islamizam. Brojnim potezima poboljšao je odnos sa Pakistanom, a 1974. godine čak i proglasio opštu amnestiju za sve ratne zločince, kako bi učvrstio podršku desnice.

Te godine je, međutim, Bangladeš pogodila najteža epidemija gladi u istoriji zemlje. Opšta nemaština dovela je do smrti preko 1.500.000 ljudi. Raspoloženje naroda se u takvim okolnostima vrlo brzo okrenulo protiv Mudžibura, a 15. avgusta 1975. godine grupa nezadovoljnih nižih oficira je tenkovima napala predsedničku palatu.

Šeik Mudžibur je imao petoro dece, ćerke Hasinu i Rehanu, te trojicu sinova Kamala, Džamala i Rasela. Kamal je tokom rata i sam bio kapetan u vojsci, a po njegovom završetku upisao je sociologiju. U julu 1975. godine se oženio atletičarkom Sultanom Kamal, poznatijom pod nadimkom Kuki. Ona je u to vreme imala svega 22 godine, a bila je rekorderka Bangladeša u skoku udalj i trkama na 100 metara.

Srednji sin Džamal rat je proveo u Jugoslaviji, gde je završavao vojnu obuku. Kasnije je postao oficir u vojsci Bangladeša, sa činom poručnika. Kamal je imao 26, a Džamal 21 godinu kada su tenkovi upali u palatu. Sve se desilo brzo tokom noći, niko nije praktično ni stigao da reaguje. Svi iz porodice su ubijeni, osim Hasine i Rehane, koje su spletom srećnih okolnosti bile u tom momentu u Francuskoj.

Malo ko je preživeo puč u predsedničkoj palati, jedan od retkih svedoka koji je uspeo javno da ispriča šta se desilo bio je šeikov asistent Mohitul Islam.

Kamal je ubijen u predvorju, kada je sišao iz sobe da vidi šta se dešava. Pod pretnjom oružja, Mudžiburu je dat telefon u ruke, kako bi momentalno podneo ostavku na mestu predsednika. Dok je on telefonirao, Džanal je naredio vojnicima koji su branili palatu da se povuku u baraku, kako bi izbegli krvoproliće. Ubrzo je upucan iz neposredne blizine u glavu, a zatim su pogubljeni i šeik i njegova žena.

Za to vreme Mohitul Islam je pokušao da pobegne sa Raselom, ali su oni uhvaćeni.

„U suzama, Rasel je tražio da ga odvedu kod mame. Oni su to i učinili. Kada je video njeno beživotno telo, vrisnuo je u plač. ‘Pošaljite me kod Hasu ape‘, (šeik Hasine) molio je. Rasel je onda dotrčao do mene i zagrlio me. ‘Baia, da li će da me ubiju‘, pitao me je, a meni su suze napunile oči istog momenta kada sam čuo njegov glas. Tada me je ubica udario kundakom oružja, posle čega me je Rasel pustio. Plakao je i ponavljao: ‘Hoću da idem kod moje mame‘: Na šta je ubica samo rekao: ‘Hajde onda da te pošaljemo kod nje‘. Ne mogu da verujem da je bilo ko u stanju da ubije tako malo dete. Samo su otvorili vatru“, ispričao je Islam.

Šeik Džamal (©Wikipedia)

Njega su pobunjenici mučili, ali nisu ga ubili. Kasnije je bio ključni svedok, kada su ubice osuđene na smrt. To se desilo tek 2010. godine, a Mohitul Islam je preminuo šest godina posle toga.

Posle šeikove smrti konstantno se smenjivala vlast. Zemlju su pogađali brojni nemiri, pučevi su postali uobičajan deo svakodnevnice. Mudžiburov naslednik Kondeker Mostak Ahmad, jedan od organizatora pobune, na predsedničkoj funkciji se zadržao 83 dana. Potom je Abu Sadat Mohamad Sajem izdržao godinu i 166 dana, a Abdus Satar 298 dana.

Najstarije Mudžiburovo dete, Hasina Vazed, vratila se 1996. godine u političku sferu Bangladeša, a od 2009. obavlja funkciju premijerke. Samim tim, jasno je kakva je trenutna politička klima u Bangladešu, pa ni ne čudi što su njena ubijena braća dobila ozbiljne počasti u sportu.

3. ČAS: Fizičko vaspitanje

Posle podužeg časa istorije, možda bi vam najviše prijalo sada da odradite po desetak čučnjeva i sklekova, da vam krv prostruji malo telom. Ipak, potrudićemo se da skratimo i pošaljemo vas na veliki odmor.

U čast šeika Kamala, najstarijeg brata, od 2015. godine se tradicionalno u Bangladešu održava internacionalni klupski turnir. Prvo izdanje osvojio je Čitagong Abrahani, pobedom nad indijskim predstavnikom Ist Bengalom sa 3:1. Ujedno, ostao je jedini bangladeški klub koji je osvojio Kup šeika Kamala.

Premijerka Bangladeša Hasina Vazed (©AFP)

TC Sports sa Maldiva došao je 2017. godine do trofeja pobedom nad Počeonom iz Južne Koreje, dok je 2019. pehar završio u vitrini Terenganua iz Malezije. Zbog pandemije korona virusa 2021. godine takmičenje nije održano, ali je u planu da bude organizovano ove godine. Još uvek nije poznato ko će učestvovati.

Druga dva brata dobila su svoje klubove. Preciznije, postojećim fudbalskim klubovima su promenjena imena.

FK Šeik Džamal postoji od 1962. godine, samo što se zvao Danmondi, po opštini u Daki u kojoj se nalazi stadion. Predsednik tog kluba i potpredsednik tadašnjeg Fudbalskog saveza Bangladeša, Kairul Anvar Piaru, ubijen je 2004. godine u prostorijama kluba. Pet godina kasnije naložena je promena imena u Šeik Džamal, zbog čega su brojni navijači upali na teren da protestvuju.

Grb Šeika Džamala

Obećano im je da će klub pod novim imenom da igra atraktivnije i da će biti uspešniji, a potom je u sezoni 2010/2011 promovisan u Premijer ligu Bangladeša iako je sezonu pre toga završio iza dva kluba koji su po propozicijama trebali da imaju prednost. Te 2011. godine FK Šeik Džamal je osvojio titulu, prvu od tri. Tokom prvog dela sezone na klupi je sedeo srpski trener Zoran Kraljević, a kasnije ga je nasledio Pakir Ali iz Šri Lanke.

FK Šeik Rasel ima mnogo čistiju pozadinu. Osnovan je još 1995. godine, kada se stvorila klima za povratak Mudžiburove porodice na vlast, a počeo je da se takmiči od najnižeg ranga. Prvu promociju u treći rang ostvario je 1998. godine, a 2002. je zauzeo drugo mesto u drugom rangu, čime se plasirao u Premijer ligu. U njoj je Šeik Rasel debitovao u sezoni 2003/2004.

Iako je bio već prve sezone konkurentan dotadašnjim velikanima Abahaniju, Mohamedanu i Muktidžodi, te je zauzeo drugo mesto na tabeli, Šeik Rasel je na prvi trofej morao da čeka još čitavu jednu deceniju. Sve do sezone 2012/2013, kada je na čelu sa trenerom Marufulom Hakeom, sadašnjim strategom Šeika Džamala, u finalu Kupa Bangladeša savladao baš Šeik Džamal posle produžetaka sa 2:1. Te sezone je osvojeno i prvenstvo, sa sedam bodova više od drugoplasiranog Šeik Džamala.

Od tada Šeik Rasel više nije osvojio nijedan trofej. Dešavalo mu se u nekoliko navrata da bude drugi, predstavljao je Bangladeš dva puta i u AFC kupu, ali izostao je neki veći uspeh.

Navijači u Bangladešu (©AFP)

U aktuelnoj sezoni odigrano je osam kola (od 20), a u devetom Šeik Rasel baš ovog petka od 10.15 časova izlazi na teren. Rival mu je Fortis, šestoplasirani tim na tabeli, koji je u seriji od četiri uzastopna remija.

Šeik Rasel je peti, ima 10 bodova, dva manje od Šeika Džamala. Oba tima su međutim daleko od toga da ugroze aktuelnog šampiona i suverenog lidera Bašundaru Kings, koji ima svih osam pobeda do sada. Za Bašundaru ste, ako ne zbog nečeg drugog, mogli da čujete 2020. godine, kada je njen dres nosio nekadašnji napadač Crvene zvezde Ernan Barkos. Bašundara je osvojila poslednja tri prvenstva, a do prošle titule vodio ju je nekadašnji ofanzivac Vojvodine i banjalučkog Borca, a sada član Slobode iz Tuzle, Stojan Vranješ.

Zvono. Škola je raspuštena. Osim ako ne želite i čas „likovnog vaspitanja“, pa da vam ocenjujemo predloge za nove grbove FK Šeik Džamala i FK Šeik Rasela.

BANGLADEŠ 1 – 9. KOLO

Petak

10.15: (9,50) Azampur Utara (5,50) Mohamedan (1,25)

10.15: (3,00) Fortis (3,25) Šeik Rasel (2,25)

Subota

10.15: Bašundara Kings - Šeik Džamal

10.15: Muktidžoda Sangsad - Bangladeš Polis

10.15: Rahmatgondž - Čitagong

***Kvote su podložne promenama