Omiljeni predsednik Intera odrekao se godišnje zarade u korist zaposlenih

Masimo Morati, bivši predsednik Intera koji je, kao i njegov otac Anđelo, uživao ogromno poštovanje navijača Nerazura ponovo je na stupcima italijanske štampe. Ovog puta ne zbog Intera koji je za vreme njegovog 18-godišnjeg gazdovanja osvojio pet skudeta uzastopno (2006-2010), po četiri italijanska kupa i superkupa, jednu Ligu šampiona (2010), Svetsko prvenstvo za klubove (2010) i Kup UEFA (1998), odnosno upisao se u istoriju kao prvi italijanski klub koji je se okitio triplom krunom (Skudeto, Kup Italije i Liga šampion 2010. godine). Nego, jer je odlučio da u teškim vremenima za njegovu kompaniju sav teret zbog dugova ne podnesu njegovi radnici.

Kako pišu italijanski mediji, Morati je svoju platu preusmerio zaposlenima koji će biti otpušteni.

"Upravni odbor je odlučio da predsedniku ne dodeli nikakvu godišnju naknadu pored one koju je utvrdila skupština akcionara i to u svetlu predloga, koji je formulisao sam predsedavajući, da se njegov iznos preusmeri na račune zaposlenih koji će morati da budu otpušteni", navodi se u godišnjem izveštaju kompanije Saras.

Prema tim dokumentima, bivši predsednik Intera je 2020. primio platu od 1.545.000 evra, od čega 45.000 kao fiksnu naknadu koju je utvrdila skupština akcionara. Morati je ipak odlučio da se od te sume 1.500.000 uplati radnicima koju će ostati bez posla, dok je njemu ostalo 45.000 evra i za 2021. godinu.

Što se tiče kompanije kojom je predsedava ona je prošlu godinu završila sa gubitkom od 136.000.000 evra, što je manji minus nego u 2020. (197.000.000).

Podsećanja radi Masimov otac je 1955. godine za 100.000 nemačkih maraka kupio Inter, da bi pet godina kasnije angažovao Elenija Ereru. Za osam sezona njih dvojica su, Anđelo finansijski, Argentinac trenerski, Neroazurima iscrtali put do tri skudeta, dva Kupa šampiona i dva Interkontinentalna kupa, a sebi obezbedili put u slavnu istoriju kluba.

Zajedno su otišli iz kluba. Erera u Romu, a Morati u penziju odličivši se da proda Grande Inter Ivanu Fraicoliju.

Nikada milanski klub više nije dostigao takvu slavu kao u vreme Anđela, čak i sa kratkotrajnim povratkom Erere (sezona 1973-1974). Veliki Inter je sve više ličio na velikog gubitnika. Takvu sliku nisu mogle da promene ni povremena grljenja nacionalnih pehara (Skudeto 1979–1980 i 1988–1989, Kup Italije 1977–1978, 1981–1982) te jednog evropskog (Kup UEFA 1990–1991, 1993–1994).

---------------

Svaki dan igrač s najvećom pogođenom kvotom ide u Katar! Konkurencija je ogromna, ali u Mozzart avionu ima još dovoljno mesta

---------------

A onda se 1995. godine na brdu San Siro, među zidinama fudblaske tvrđave Đuzepe Meaca pojavio Masimo Morati. Ne kao "Mali od Anđela", već u odelu vlasnika kluba koga je kupio od Ernesta Pelegrinija.

Ostatak priče je već poznat, čak i onaj kada je 2013. odlučio da indonežanskom biznismenu Eriku Tohiru proda većinski paket akcija Intera, a zatim tri godine kasnije i poslednju deonicu i povukao se sa mesta počasnog predsednika kluba...