Od kuće pune pacova i guštera do osvajača Lige šampiona i kačenja kopački o klin

Kada pogledate Nanijevu karijeru, rekli biste - ne fali joj ništa. Osvajač Lige šampiona sa Mančester junajtedom, prvak Evrope sa reprezentacijom Portugala, u kolekciji trofeja ima četiri Premijer lige, ali ostao je utisak da nije pokazao sve što zna, kao da je prerano sišao sa najvećeg nivoa fudbala i posle nije uspevao da se vrati. Zato je i malo neopaženo prošla vest da je odlučio da okači kopačke o klin, a o tome kroz što je prošao kroz život, može da se snimi film i to trilogoija.

"Jednog dana, kad sam bio vrlo mlad, uverio sam se da me je Bog izabrao da postanem fudbaler. Živeo sam sa majkom i osmoro braće i sestarau stanu sa jednom spavaćom sobom koja je imala pod sa rupama punim pacova i guštera. Nismo imali šta da jedemo, borili smo se za živote. Glad je teško objasniti. Neki ljudi kažu "pogledajte tu jadnu decu u Africi". Da, možete da ih vidite kako gladuju, ali možete li to da osetite? Pokušajte da ostetite kako je to kad su vam usta suva, a stomak vrišti. Kad je bol u telu toliki da se pitate da li vam se nešto seče u telu ili je to stanje na koje morate da se naviknete", napisao je Nani u ispovesti za Players tribune.

Ovakve ljude ništa drugo ne može da izvuče iz ovakvog pakla nego rad. A Nani je radio krvavo, što mu je i donelo transfer u Mančester junajted i osvajanje brojnih trofeja.

"Treninzi u Mančester junajtedu su bili zastrašujući. Nivo je bio baš visok, ali morao sam da se prilagodim. U takvim projektima je stvar jasna, ako se ne dokazuješ svaki dan, gotovi ste. Tako je bilo i u Mančesteru. Ser Aleks mi je bio kao otac, momci poput Rija Ferdinanda i Rajana Gigsa dali su mi toliko dobrih saveta. Sprijateljo sam se sa Kristijanom, Andersonom, Rafaelom i mnogim drugima. Ali, jedina osoba kojoj sam se maksimalno otvarao je Patris Evra. Bio mi je kao brat".

Karijera posle odlaska iz Mančester junajteda krenula je nizbrdo. Nije to više bio isti Nani, kao da je odlaskom Aleksa Fergusona u penziju nestala i magija iz kopački vihornog Portugalca. Menjao je klubove kao čarape i osim Orlando sitija, nigde se nije zadržao duže od godinu dana. U jednom momentu se pominjala mogućnopst dolaska u naš komšiluk - Severnu Makedoniju, međutim, nije se desilo. Mnogi su njegov stil igre poredili sa onim Kristijana Ronalda, ali nikad nije imao taj mentalitet. Ostaje činjenica da je uprkos svemu, ostvario odličnu karijeru, ali... uvek postoji to ali.