OCENE – ZVEZDA: Maksi najveća usluga pred odlazak! Katai decenijska vrednost, kao lokne Lidije Vukićević

Bio je blizu da zaradi premiju i trofej bez ikakvog uticaja, što dovoljno govori da je Crvena zvezda odigrala defanzivno vrlo stabilan meč... Pokupio šuteve iz daljine Njegoša Petrovića i Dragana Kokanovića. To je prosto morao. Da je i tada kiksnuo bilo bi krajnje neprijatno, čak i degutantno. Možda ne bi on bio u negativnom fokusu da je Crvena zvezda igrala takmičarski tokom proleća i kako valja i trebuje, sa dva štopera na poziciji štopera i sa zadnjim veznim na poziciji zadnjeg veznog.

Defanzivno perfektan. Mnogo ga je Bamidele mučio u prethodnom periodu, posebno u direktnoj igri, ali je reprezentativac Južne Koreje znao da se ponaša u svakom trenutku. Pratio je snažnog Afrikanca u stopu. Važnost meča naterala ga je da ne prebacuje odgovornost na drugog, niti da zonira prostor. Bio je uz Bamidelea i u sredini i na suprotnom boku, pravilnim postavljanjem ga teravši da greši i završi utakmicu u stanju velike frustracije. Vredni momak savšenog mentaliteta. Nije bek elitnog ranga, ali je posle In Bom Hvana pokazao da bi Korejci uskoro mogli da budu voljena nacija na Marakani.

Položio je ispit u najvažnijoj utakmici seniorske karijere. Sa opetrećenjem žutog kartona iz rane faze utakmice, Veljko Milosavljević je prilično zrelo delovao za momka u maloletnom dobu. Dobro ga je štitio i vezni red, pa je u svojevrsnoj tuči na istoku Srbije omladinski reprezentativac Srbije isplivao. Znao je tačno u kojim delovima terena je jači od Romanića, napadajući ga daleko od štoperske zone. Igrao sa mnogo rizika, što je dobra polazna osnova za štopera crveno-belih. Malo mu nedostajalo da postigne pogodak, kada je njegov udarac Dragan Rosić skrenuo do prečke.

Ponekad deluje da je on brat blizanac gore pomenutog Veljka Milosavljevića. Kada jedan igra solidno, drugi ga prati. Da nisu imali serijske povrede, odnosno da su igrali celo proleće u tandemu, bio bi to ozbiljan benefit za srpskog šampiona. Ovako... Pokazao je Andrej Đurić da se razvija, koliko je to brzo za Crvenu zvezdu ostaje da se vidi. Miran na lopti, nije ni pokušavao da glumi intelektulaca među štoperima. Tako je i čistio lopte ispred Bamidela, izbacivao ih u aut i daleko od gola. Znao je da je utakmica za trofej.

(do 60.) Delovalo je da nije bio na utakmici. Sa jedne strane to je za Vladana Milojevića bilo dobro, jer nije morao da ga dovikuje sa klupe i ispravlja defanzivne slabosti. Nije bio nikakva ispomoć Mirku Ivaniću na levom boku, ni kada se kapiten crveno-belih uvlačio u sredinu. Možda ga je Vladan Milojević zakucao na sopstvenu polovinu i naložio mu da bude ispomoć mladom štoperskom tandemu srpskog šampiona, čuvajući im leđa od Uroša Nikolića. Sve je to možda, utisak je da je ovu utakmicu, kao i prethodnih šest meseci, Ebenezer Anan mogao bolje da iskoristi.

Ovo je bila njegova utakmica. Nametnuo se kao korektor veznog reda srpskog šampiona i i neko koće da pojačava i spušta ritam utakmice. Igrao u drugoj brzini, jer su kretanja veznog reda Vojvodine za njega bila čitljiva kao bukvar. Možda bi mu značilo da je tim iz Novog Sada imao veći kvalitet i sposobnost da igra sa više intentizeta. Ali to nije Krunićev problem, već ona tema o previše dominantnoj Crvenoj zvezdi. Verovatno Vladan Milojević više neće biti prinuđen da ga koristi u srcu odbrane, jer na taj način oslabljuje i defanzivnu liniju i manvar. Tokom proleća je mogao da se tolerišu improvizacije, ovog leta neće. Rade Krunić mora da bude u srcu manvera i da se nada da će mu sportski sektor priključiti još jednog vezistu.

Kada je Krunić na terenu i Timi Maks Elšnik lakše diše. Bio mu je potreban inhalator u vidu proverenog internacionalca iz Italije, jer je fizički i psihički reprezentativac Slovenije isceđen kao rudar posle treće smene. Verovatno jedva čeka da uhvati avion za Sloveniju i bar malo ne misli o Crvenoj zvezdi. Bio povremeno daleko od lopte, međutim prijala mu tuča i namera igrača Vojvodine da se muški pobiju. Počeo je i on da udara i dobija novu snagu.

(do 68.) Brzo će supertalentovani vezista Crvene zvezde u inostranstvo, a kada bude sublimirao boravak u seniorskom timu matičnog kluba moći će da kaže kako su mu igrači Vojvodine učinili uslugu. I spremali ga za ono što ga čeka u inostrastvu. Kao vola u kupusu prebili su Medojević i Baros najtalentovanijeg igrača Crvene zvezde. Ulazili su mu direktno u telo i sa i bez lopte, ramenom ga bacali u aut. Čak je u sedmom minutu sa klupe ustao Vujadin Savić, poželevši da bude Andrijin saveznik. Da je dva puta bolje udario po lopti bila bi to odlična partija. Ovako – solidna. Jer Zvezda je u prvom poluvremenu bila najopasnija u međuprostorima u koje je Andrija ulazio. Majstorski podvalio loptu Brunu Duaretu, pokazavši koliko je zapravo opasan kada kreira iz dubine. To je njegov prirodan prostor, tu će ga razvijati u inostranstvu.

Nije ga slušala lopta. Prosečna partija, iako je na početku klasičnim kretanjem sa loptom u desnici znao savršeno da promeni stranu. Vodili su igrači Vojvodine računa o njegovom usmerenom prijemu i svemu onome što najbolje radi, jer ih je u prethodnim sezonama i utakmicama redovno školovao. Videlo se iz blizine, tokom drugog poluvremena, da su mu sprintevi mlaki. Možda i logično.

(do 69.) Pamtiće se kao jedan od junaka. Dao je prvi gol i zaokružio vrlo dobru sezonu, pošto je i u večitom derbiju bio ozbiljna zaprška. Lepo je sačekao odbijenu loptu, mada je u toj situaciji Andrija Maksimović odradio pola posla, savršenim podvaljivanjem lopte. Mogao je u nekim situacijama da bude energičiniji i bolje koristi telo i na taj način pomaže Šerifu Endijaju. Igrao i sa previše samopouzdanja, jer je želeo da rešava situacije jedan na dva. Šerif ga je gledao u neverici.

Statistički je odigrao vrlo loš meč. Nije bio ni blizu da se upiše u listu strelaca. Ali to je Šerif Endijaje. I kada je najmanje opasan, on će u ovakvim mečevima da odigra za prelaznu ocenu. Nateraće protivničke štopere da sa jezikom do poda izađu sa terena. Videlo se i po lošim pasovima Seida Koraća unapred da mu je Endijaje isisao snagu. Dobio ozbiljne batine kao Andrija Maksimović. Ali on to zna da nosi. I da vrati sa kamatom.

(od 58.) Ušao da ojača skok i da ugravira ime u još jedan pehar. Vrlo je to korektno izgledalo.

(do 69.) Monstrum. Na kraju gol u stilu Dragana Stojkovića kao omaž povratku u nacionalni tim. Neko će reći da je precenjen jer „ore“ po srpskim ligama. Istina je da je potcenjen. On čini fudbal lepšim. Hita ka mestu među četiri najbolja strelca u istoriji kluba i drži mlađariji u ovoj zemlji – čas. Još dugo ćete da gledate i divite se starom vuku, iako nije u punoj snazi. Magiko je decenijska vrednost, evergrin. Kao Fred Merkjuri dok izvodi „Barselonu“. Kao lokne Lidije Vukićević.

(od 68.) Čudan je ovaj momak. Možda nije zaslužio da bude tu i sledeće sezone, pati od fizičke inferiornosti. Ali skoro uvek, u utakmicama velikog uloga, pronađe prostor i način da postigne gol. Benfika, Barselona, sada i u finalu Kupa kada je trebalo staviti pečat. Lepo je to izgledalo u režiji Felisija Milsona.

Kao da mu je došlo preko glave da bude na meti opravdanih kritika o poroznoj defanzivi Crvene zvezde i ravnodušnosti koja se zapatila posle matematičkog osvajanje titule. Odigrao je srpski šampion klasičan meč iz trenerskih sveski Vladana Milojevića. Poklona za rivala – nema. Viška slobodnog prostora – takođe. Delovalo je da bi sa dvojicom bonusa u srcu odbrane Vladan Milojević mogao da drži „nulu“ do Zaječarske gitarijade protiv ovakve Vojvodine... Odlično je odradio pripremu finala sa sturčnim štabom, skratio prostor Bamideleu, naterao Romanića da pati, izbacio iz opasnih zona Nikolića i Njegoša Petrovića. Podebljao je CV, pokazao da mu nema ravnog u Srbiji. Samo što sad sledi onaj deo sezone kada se od Vladana Milojevića očekuje da bude najbolji. Srbija nije Zvezdina marka, tražiće se Liga šampiona ili proleće u Ligi Evrope.