Nije priča sa Football managera, to je život! (VIDEO)

Dogodilo se, dočekali su! Posle sedam godina patnje, strepnje, komično-tragičnih proleća, jedan od najvećih i najpopularnijih klubova Nemačke - Hamburger, ponovo je član Bundeslige!

U utakmici odluke bilo je baš kao što smo navikli od velikana sa severa: pomalo trapavo, pomalo genijalno, a ponajviše dramatično. Pre svega u prvom delu. Davljenik Ulm vodio je od 7. minuta, bio prilično razigran, nekoliko puta opasno pretio; čak i nakon brzog izjednačenja (1:1) gosti su nastavili da atakuju, imali penal za novo vođstvo, međutim taj promašaj Semira Telalovića sa 11 metara kao da im je odsekao noge.

Igrao se 42. minut kada je 23-godišnji Ransford Kenigsderfer s puno osećaja, majstorski lobovao golmana Ulma za 2:1, da bi nekoliko trenutaka kasnije veliki ovosezonski heroj HSV-a Davi Zelke dotukao rivala - 3:1. Ulm je na drugo poluvreme izašao s ’belom zastavom’, podigao ruke - ili bolje reći noge uvis - i promociju svog domaćina učnio spektakularnom - 6:1.

Nema više šampiona Evrope izvan elitnih takmičenja! Pre neku godinu izvukao se Notingem Forest, večeras evo i nemački gigant.

Da, za one mlađe - Hamburger je osvajač Kupa šampiona iz 1983, šestostruki šampion Nemačke, podizao je i trofej Kupa pobednika kupova 1977, a 1982. igrao finale UEFA kupa. Decenijama unazad svaku utakmicu igra pred blizu 60.000 navijača i jedan je od retkih klubova kojih se Bajern u biti plaši. Jer po nemačkom poimanju fudbalske veličine, s takvom navijačkom armijom, tradicjom i (neiskorišćenim) ekonomskim potencijalom, HSV je jedan od retkih nemačkih klubova što bi u teoriji mogao da ugrozi Bajernovu hegemoniju.

Slavlje u Hamburgu (Gulliver, Copyright: xSebastianxRäppold MatthiasxKochx)

Slavlje u Hamburgu (Gulliver, Copyright: xSebastianxRäppold MatthiasxKochx)

I baš zato, kad god je imao priliku, kad god je mogao da ga zgazi - Bajern je to učinio. Retko ga je pobeđivao, uglavnom ga je ponižavao. Davao mu devet, dva puta po osam i šest, ’nebrojeno’ puta u poslednjih dvadesetak godina pet komada...   

Hamburger je do ispadanja 2018. bio jedini klub što je odigrao svaku sezonu u Bundesligi od njenog osnivanja 1963. Na Folkspark stadionu postojao je sat što je odbrojavao vreme provedeno u elitnom rangu. Maja te 2018. taj sat je stao. Umesto njega navijači su počeli da odbrojavaju nedelje i nedelje patnje.

Šest puta je HSV pokušao da se vrati i svaki put je omanuo. Dva puta je završio treći, nije uspeo da prođe u baražu; u četiri navrata prvenstvenu trku okončao je kao četvrti.

Svaki put je to bio snažan start, velike ambicije, najava buma, a onda s prvim zracima sunca u luci obećanja i nade topile bi se poput leda u Elbi.  

I nije bilo samo do loših rezultata ili loše selektiranih timova. Gotovo svaki od pređašnjih neuspelih napada na elitu bio je ’garniran’ nekakvom crnom komedijom. Kako drukčije nazvati ono što im se dogodilo, recimo, u proleće 2023... Već su bili počeli da slave, poslednje kolo, poslednje sekunde sezone, kada je Hajdenhajm postigao dva gola u sudijskoj nadoknadi i zalupio im vrata Bundeslige pre nosom.

Ili godinu dana ranije, baraž protiv Herte... Pobeda u Berlinu 1:0, pa onda šokantan poraz kod kuće - 0:2. Užasna, pogrebna noć u gradu. A da sve dobije filmsku konotaciju uredila je subina: na klupi Herte u tom dvomeču sedeo je Feliks Magat, legenda HSV-a, čovek što je ’83. u finalu Kupa šampiona postigao pobedosnosni pogodak protiv Juventusa?!   

Mračno-komična situacija i prošle sezone. Sa četvrtog mesta Dinosaurusi su gledali kako ljuti lokalni rival sa pet puta manjim budžetom - Sankt Pauli - ide gore.

Iz te perspektive izgledalo je da posrnulom divu pomoći nema. Kao da su sve šanse protraćene, sve opcije isprobane. Velike imena, velike ideje, teška resetovanja; lep fudbal, defanzivan fudbal, haotičan fudbal. Između 2018. i 2024. osam različitih trenera, među njima idealisti i pragmatičari, tehnokrate i tradicionalisti. Ama baš ništa nije funkcionisalo. I svaki put isti scenario: dobar start, saplitanje kad je najvažnije, raspad do proleća.   

I onda napokon da se suncu doista i u potpunosti obraduju na hladnom nemačkom severu. Imajući u vidu svu muku u potonjih sedam godina, tri imena staće maltene rame uz rame s najvećima u istoriji kluba.

Štefan Kunc - sportski direktor.

Merlin - sada čarobnjak - Polcin.

Davi Zelke - napadač ’s otpada’.

Presudni momenat sezone dogodio se kada je Kunc u novembru mesecu prošle godine otpustio Štefene Baumgarta i za privremenog trenera postavio momak od 34-godine, pomenutog Merlina Polcina.  

Cela priča romantičnu notu dobija upravo s biografijom tog momka, koji nikada nije bio ocenjen kao trenersko čudo. Štaviše, u posao je upao praktično sa navijačke tribine... Fudbal je igrao na amaterskom nivou, zbog artritisa na nožnim prstima morao je da batali, a onda je zaobilaznim putevima dospeo do mesta pomoćnika Danijela Tijuna, pre pet godina.

Sve što sledi zaista može da se podvede pod fudbalsku bajku, ili u najmanju ruku pod dobro osmišljen stori na blogovima posvećenim Football manageru.

Gradski dečak, sin Hamburga, neuspeli fudbaler, utehu pronalazi u trenerskom poslu; karte se otvaraju kao u najlepšim snovima, ukazuje se šansa i on vraća voljeni klub u Bundesligu.

Happy end.

Previše sladunjavo čak i za holivudske standarde. Ali ovo nije film. Ovo je život.

„Ne bih da zvučim filozofski... Samo bih da kažem da način na koji želim da igramo jeste način na koji želim da idem kroz život: budi hrabar, gledaj napred i nikada ne sumnjaj u sebe. Razmišljaj agresivno i tako pristupi životu. Život je suviše kratak i prelep da mu se ne pristupi na taj način“, kazao je Polcin nakon što je napravio niz od nekoliko dobrih rezultata krajem prošle godine i pokrenuo HSV - sa osmog mesta u borbu za vrh.

Štefan Kunc preuzeo je tada odgovornost na sebe. Posle četiri utakmice, na koliko je Polcin bio ’oročen’, odlučio je da ga zadrži na klupi. Bila je to najbolja odluka uprave Hamburgera u ovih sedam godina.

Sezona je odmicala, a pritisak rastao. Navijači su ponovo počeli da veruju. Čim je tako, u velikom klubu kreće zujanje u ušima.