Nenad Tomović o AEK-u: Marokanac najveća pretnja, Partizan ne sme da se zatvori

Kipar je postao kao sudbina za Partizan. Svako malo Parni valjak mora da otputuje na Rajsko ostrvo i nije baš da je imao previše uspeha. Ispadao je od APOEL-a, AEL-a iz Limasola...Uspeo je da pobedi samo Anortozis u grupnoj fazi Lige Konferencije pre četiri godine kad je na klupi bio Aleksandar Stanojević. Ipak, najsvežije uspomene na duele sa Kipranima Partizanu dolaze upravo iz - Larnake, zato što će se na tog rivala okomiti u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. AEK je dužnik Partizana, zato što ga je pre tri godine eliminisao u kvalifikacijama za isto takmičenje, još jedan pokazatelj da timovi iz tog podneblja ne leže crno-belima. Na klupi ekipe iz Humske tad je bio Ilija Stolica, a za Kiprane je na terenu bio - Nenad Tomović.

Iskusni defanzivac je za AEK igrao tri godine, posle toga još jednu sezonu za Karmiotisu i vrlo dobro poznaje protivnika srpskog vicešampiona.
"AEK na raspolaganju, kao po pravilu, ima vrlo iskusnu ekipu. Bez obzira koliko je tu novih igrača, nekako uvek uspevaju da izbace prvog rivala u Evropi. U obzir se kao faktor uvek može uzeti čuvena vrućina. Utakmice se neretko igraju na 35-40 stepeni. Sećam se kad smo jednu od utakmica igrali u 17 časova, to je bio pakao za protivnika, nama i ne toliko jel smo se već navikli. Mislim da su šanse uprkos svemu, izjednačene. Partizan može da prođe", rekao je Nenad Tomović za Mozzart sport.

Šta to Partizan mora da uradi da bi prošao dalje i približio se grupnoj fazi drugog najjačeg evropskog takmičenja?
"Ne sme da se zatvori, nikako. AEK je baš iskusna ekipa i u takvom načinu igre bi se mnogo bolje snašao. Crno-beli moraju da napadnu, izađu visoko i pokušaju da rizikuju. Moj bivši klub će želeti da iskoristi prednost domaćeg terena i pobedi sa makar jednim golom razlike, da bi posle u Beogradu pokušali da igraju na rezultat. Znam da je tako, zato što su tako igrali i kad sam ja bio tamo".

©MN Press

Jel ima još nešto što bi još moglo da bude prednost Parnog valjka?
"Česte promene u igračkom i trenerskom kadru AEK-a su prednost Partizana. Oni pred svaku sezonu promene dosta igrača, ali ono što je upečatljivo, menjaju se i treneri. Prve sezone kad sam došao završili smo drugi, imali isto bodova kao i APOEL i onda vidite - trener Rana Ben Šamon napušta klub. Ove sezone su osvojili Kup Kipra, završili četvrti - trener opet otišao. Sad su imenovali novog trenera, naravno - Španca. On je već u dva navrata bio u klubu, poznaje sredinu vrlo dobro i čuo sam lepe stvari o njemu, iako ga ne poznajem".

Kakav stil igre gaji AEK, da li se nešto promenilo u odnosu na period kad ste vi bili tamo?
„Ne previše. Tim iz Larnake igra, rekao bih, na tipičan španski način. Pokušavaju da kroz pas dođu do protivničkog gola, tehnički su dobro potkovani, ali umeju i da se zatvore kad im je potrebno. Imaju dosta igrača sa Pirinejskog poluostrva, što i nije čudo ako se zna da im je sportski direktor iz Španije. Čovek je to već duže vreme i radi fenomenalan posao, skoro svaki igrač kojeg je doveo ispostavio se kao pogodak. Ne pokušava previše da menja nosioce igre, godinama unazad je to četiri ili pet istih momaka“.

Koji to igrači su nosioci igre AEK-a, ima nekih sa kojima ste i vi igrali?
„Pre svih – Imad Faraž. Marokanac, igra na poziciji desnog krila, on je najbolji fudbaler ekipe i po meni – glavna opasnost po gol Partizana, na kraju krajeva, dao je gol crno-belima u tom prethodnom dvomeču. Strahovito brz igrač, tehnički odličan, u situacijama „jedan na jedan“ maltene – nezaustavljiv. Kad smo igrali zajedno, mučio se sa realizacijom, dosta puta je promašivao zicere, ali koliko vidim, uspeo je i to da popravi. Obratite pažnju i na napadača Enca Kabreru. On je Argentinac, tehnički ni blizu toliko dobar kao Faraž, štaviše, za oko, ne baš lep igrač za gledanje, ima nekih falinki. E sad, prednost mu je ta što se mnogo dobro kreće i uvek uspeva da se nađe u šansi. Fizički je odlično pripremljen, mnogo trči, voli da ulazi u duele i mislim da Partizanova odbrana može da ima puno posla sa njim. U AEK-u još uvek igra moj prijatelj Hrvoje Milićević. Po meni, bez obzira što ga godine polako stižu – to je najbolji štoper u kiparskoj ligi, neko ko je zaslužio da dobije priliku na većem nivou“.

©MN Press

Pomenuli ste Faražov gol iz te utakmice u Beogradu, ispostavilo se da je to bio kljiučan detalj utakmice, ali kako se vi sećate gostovanja u Humskoj?
„Prvi utisak mi je bio – jako čudan ambijent. Stadion je bio dobro popunjen, očekivali smo sjajnu atmosferu, ali mi se čini da su navijači Partizana više bili okrenuti ka tome da uzvikuju „Uprava napolje!“ nego da podrže ekipu. Uspeli smo da iskoristimo to, iako su crno-beli mnogo bolje ušli u meč i došli do vođstva. Kako se meč bližio kraju, bilo je vidljivo da su nervozni, igrali su stihijski, nije bilo organizovanosti. Publika na stadionu je postala nervozna i smatram da nije dala dovoljnu podršku Partizanu u tim momentima, nego su opet skandirali protiv uprave kluba“.

Koliko ste imali prilike da gledate Partizan ove godine, prethodne dve nije uspevao da dođe ni do grupne faze bilo kog evropskog takmičenja.
„Ono što vidim i drago mi je zbog toga – data je šansa mladim igračima i sa trenerom je produžena saradnja, što takođe podržavam. Mislim da je sadašnji šef struke Partizanu uspeo da vrati neki identitet u igri, vidi se ideja i dobra stvar je što su ljudi iz kluba odlučili da mu pruže poverenje. Znamo svi kako je kod nas, nema strpljenja ni za šta, sve se traži odmah“, zaključio je Nenad Tomović.