Ne tako klasičan Klasik

Čuveni argentinski pisac i jedan od najuticajnijih književnika 20. veka, Horhe Luis Borhes, jednom je istakao da je klasik delo koje ostaje u sećanju čovečanstva i da kada se ponovo bude čitalo, igralo ili na bilo koji drugi način izvodilo u budućnosti, neće biti sa sigurnošću moguće odrediti vreme njegovog nastanka, jer će ono bez obzira na epohu, uvek udarati u srž čovečanstva. Primenjujući ovaj koncept i na fudbalski termin klasika, može se potvrditi da njegovi protagonisti žive sa njim. Kako na terenu za igru, tako i van njega. Na tribinama, u kvartovima ili lokalnim tavernama, na neki nepromenljiv način već decenijama. Sa istim intenzitetom i strašću proteklih godina, a uprkos modi, političkim i ekonomskim usponima i padovima, te medijskim i vremenskim ograničenjima.

Najstarija fudbalska rivalstva na tlu Južne Amerike, rođena su na obalama Rio de La Plate, prvenstveno u Urugvaju, a potom i u susednoj Argentini. Danas, daleko popularnija i medijski propraćenija su ona na južnoj strani, pa tako imamo jedno od najvećih rivalstava u svetu fudbala pod pseudonimom Superklasiko, a tu su i Klasiko Aveljanede, kao i Klasiko Portenjo. Njihovi temelji uglavnom sežu u prirodu društvenog staleža, geografske blizine obeležene susedstvom i tradicijom koja se iz njega razvija. Pored navedenih klasika u kojima su rivalske strane zastupljene uglavnom između klubova velike petorke argentinskog fudbala koju čine River, Boka, Rasing, Independijente i San Lorenco, čiji je rival Urakan, a koji jedini ne spada u ovo odabrano društvo, postoji još jedan izrazito jak animozitet u plamenu večne vatre Ajresa.

Kao i mnogi fudbalski timovi koji su tada formirani, datumi i imena su birana većinom glasova momaka koji su činili grupu entuzijasta, da se stvori klub koji je posvećen novom sportu koji je zahvatio sve argentinske gradove i mnoga mala mesta. U četvrtima Buenos Ajresa ljudi su brzo naučili da igraju novu igru i nije bilo važno na kojoj podlozi se igra. Neravna kaldrma, zemljane ulice, ogromna količina slobodnog zemljišta bila je na raspolaganju, nekoliko trgova na najcentralnijim mestima, teren ili prostor nisu bili bitni. Trebalo je samo da se igrate i naučite da nadmašite engleske majstore koji su doneli ovu novotariju u zemlju Gaučosa i među narod koji će vek i po kasnije, premašiti one koji su je stvorili.

U toj groznici budućih zvezda i novih timova, veliki klubovi argentinskog fudbala su se kovali između 1890. i 1920. godine, sa uslovno rečeno, onim “manjim”, kao što su Gimnasia i Esgrima La Plata koja je osnovana 1887. godine, ali se njen fudbalski sektor pojavio 1901. godine, a sa zvaničnim učešćem tek od 1905. godine. Kreolska elita zamislila ga je na sliku i priliku u Buenos Ajresu. Dve godine kasnije, Rosario Sentral je rođen zahvaljujući podsticaju britanskih železničara i radnika koji su stigli nekoliko godina ranije. Klub je osnovan na Badnje veče 1889. godine, a špansko ime je dobio 1903. godine. U tom periodu od 1890. do 1900. godine rođeno je nekoliko entiteta povezanih sa britanskom kolonijom kao što su Banfild, Lanus Junajted, Barakas Atletik, Lomas Atletik, Engleska srednja škola, Belgrano Atletik i Kilmes ili takođe sa argentinskom aristokratijom kao što su Estudijantes de Buenos Ajres i Argentino de Kilmes, u suprotnosti sa prisustvom Engleza u gradu u južnom Buenos Ajresu.

Navijači Veleza (©Reuters)

Bilo je veoma raznovrsnih osnivanja. Neki od njih su bili železničkog porekla, kao što su Fero Karil Oeste, Instituto Kordoba, Remedios de Escalada Vorkšops i njegov imenjak u Kordobi, Kordoba Sentral u Rosariju i Santiago del Esteru, Sentral Norte u Salti i Tukumanu, itd. Drugi su osnovani zahvaljujući školama tog vremena kao što su Njuels ili Urakan, sledbenicima sveštenika kao što su San Lorenco de Almagro ili Patronato de Parana, dečacima okupljenim na trgovima ili kućama u skromnim oblastima kao što su Atlanta, Velez i Boka Juniors, zaposlenima u komercijalnim radnjama kao što je Independiente, ljudima sa većim primanjima, ali izujedani fudbalskom bubom kao Rasing i Lanus, mladim ljudima sa definisanim političkim idejama gde su se pronašli Argentinos i Čakarita Juniorsi, ali i oni odvajanjima od drugih timova ili pak spajanjem klubova, kao River Plejt, a postojala je čak i jedan koja je nastao zahvaljujući konjskoj trci.

Platense, koji je nastao u konjičkom takmičenju, 25. maja slavi 115 godina postojanja. U stvari, trka koju je pobedio konj Gaja Simona omogućila je grupi tinejdžera da u džepu ubaci 445 pezosa koje je ždrebe donelo na ulog od 85 pezosa za svaku od pet karata koje su igrali. Bili su to klinci koji su se okupili na raskrsnici Posadas i Caljao, veoma blizu stanice Retiro. Trka je održana početkom 1905. godine, ali je dan osnivanja određen za 25. maj i nazvan je Platense, u čast imena ergele koja je posedovala pobedničkog konja.

Klasik između Platensea i Argentinos Juniorsa počo je jednog popodneva kada je Dijego Maradona odigrao poslednji meč sa ekipom iz La Paternala. Ta pobeda od 2:1 nad, onda samo običnim rivalom, sprečila je Kalamarose da se plasiraju u četvrtfinale nacionalnog prvenstva 1980. godine. Umesto njih, dalje je prošao River Plejt, koji je sa 4:2 pobedio “prijateljskog” Sipoletija iz Rio Negra, i uz pomoć bolje gol-razlike, nastavio dalje takmičenje.

Savedra i La Paternal nisu susedna naselja u gradu Dobrog Vazduha. U sredini su Vila Urkiza, Vila Ortuzar, Čakarita i Vila Krespo. Međutim, između 1980. i 1999. godine postojalo je rivalstvo koje je postalo tipičan lokalni klasik Buenos Ajresa, s obzirom na odsustvo prirodnih rivala za oba kluba. Odsustvom utakmica sa komšijskim klubovima kao što su Atlanta, Ol Bojsi, Čakarita i Tigre, pokazali su zube u tom trenutku prvima do sebe i počela je borba koja traje i danas, uprkos izrazitoj razlici u titulama između jednih i drugih.

Ranije je priča bila sasvim drugačija i nije bilo rivaliteta ili mečeva koji bi ostavili trajni trag na navijačima. Jer pre 1980. godine nije bilo ničega. Ni nagoveštaj od „klasika“. Oni su jednostavno bili rivali koji su se posećivali jednom godišnje i ništa više. I povrh toga, sa kraćom istorijom od one koju su imali sa drugim sličnim rivalima. U svakom slučaju, do Maradoninog pojavljivanja, Platense je očigledno bio par stepenica iznad Argentinosa. Iako je tim iz La Paternal osnovan 1904. godine, godinu dana pre Platensea, Kalamar je ranije počeo da učestvuje na zvaničnim turnirima, već 1913. Godine u Amaterskom savezu (AAF), a El Bičo 1922. godine u zvaničnom Argentinskom fudbalskom savezu (FAF). Zbog toga nisu igrali sve do konačnog spajanja, koje se dogodilo 1927. Tokom amaterske ere odigrano je samo tri utakmice, sa dve pobede Kalamarosa i jednim remijem.

Murali sa Maradoninim likom u Buenos Ajresu (©AFP)

Godine 1927, 10. marta, dakle pre skoro jednog veka, odigrao se prvi meč ovih rivala na tlu Argentinos Juniorsa, ali je Platense nametnuo svoju bolju igru i pobedio 3:1, uz dva gola Špragona i jedan Bote. Neverovatan zvuči detalj je da se nikada nisu suočili u kategorijama promocije. Oba kluba su bila deo 18 klubova koji su pokrenuli Profesionalnu ligu 1931. godine, ali je Argentinos ispao vrlo brzo, 1937. godine, i trebalo mu je 18 godina da se vrati u Primeru. Upravo 1955. godine, kada je El Bičo uspeo da se vrati u elitni rang, Platense je ispao iz lige po prvi put. Od 1937. do 1965. prošlo je 28 godina, a da se nisu suočili. Niti bi to učinili između 1972. i 1977. godine, nakon Platenseovog pada u treći rang.

Rođenje ovog klasika dogodilo se poslednjeg datuma prvenstva Nasional 1980. godine. Do tada rivalstvo nije postojalo, a animozitet se pojačao jer su postojale glasine o mogućem novčanom podsticaju koji je nuđen Argentinos Juniorsima od strane Milionera sa Monumentala, što je stvorilo ozbiljnu ljutnju na eliminaciju sjajnog tima, kakav je tih godina imao Platense. Argentinos Juniorsi su već bili izborili četvrtfinale, gde su napredovala po dva najbolja tima iz svake od četiri grupe. Dok je Platense bio drugi, sa dva boda prednosti u odnosu na River Plejt. Da bi Milioneri prošli dalje, pored toga što su morali da pobede Sipoletija, čekali su da Kalamar padne u La Paternalu. River je u ostvario pobedu sa 4:1, dok je El Bičo slavio u komšijskom obračunu rezultatom 2:1 i to je bio poslednji put da je legendarni Dijego Armando Maradona obukao crveno-beli dres. Epilog svega, bio je prolazak Rivera u dalji tok takmuičenja na osnovu bolje gol razlike.

Argentinosi jesu prošli u narednu rundu kao prvoplasirani iz te grupe, ali ih je već u prvoj eliminacionoj rundi porazio Rasing iz Kordobe, koji je završio kao drugoplasirani iza Rosario Sentrala, u najboljoj kampanji u svojoj istoriji. Sledeće godine El Bičo je bio blizu ispadanja, kada su na svom starom drvenom terenu primili Platense. Sada se sumnjalo u podsticaje za igrače Kalamara, zbog navodnog uticaja San Lorenca, koji je na kraju ispao, na neviđenu radost Argentinosa koju su uspeli da zadrže status prvoligaša. Ove dve utakmice i incidenti koji su se desili između navijača zapalili su lomaču koja je pratila okršaje ovih timova u narednim godinama. Animozitet između ova dva kluba danas je poznat kao Clásico del Noreste de la Ciudad de Buenos Aires, odnosno Klasik severoistočnog Buenos Ajresa.

Mora se uzeti u obzir da se stadion Platense još od 1971. godine nalazi u Severnoj zoni grada u partidu Visente Lopes, po kome i nosi naziv. Preseljenje institucije iz matične Savedre kao jednog od centralnih baria, uslediilo je urbanizacijom severno-centralnih delova grada, pa je tako Platense izguran van okvira istog. Međutim, velikom aglomeracijom grada, linije koja odvajaju zone od centralnog područja, imaju samo administrativni karakter, ne i geografski, gde sve izgleda kao jedna celina. Iako trenutno ima većinu svojih sledbenika u severnoj zoni, čuveni Kalamar zadržaao je navijače u prestonici. Uprkos tome što se smatra jednim od modernih, odnosno mlađih klasika, što se odnosi na period njegovog rođenja osamdesetih godina prošlog veka, navijači obično posvećuju pesme jedni drugima na tribinama.

U periodu 1931 do 1980. godine, odigrane su samo tri utakmice između ovih rivala. Platense je 1971. godine pobedio sa 5:1 na svom terenu u San Martinu, uz četiri gola Roberta Kabrala, koji je kasnije prešao u Rosario Sentral, a zatim otišao put Evrope. Kabral je do danas ostao najbolji strelac u okršajima ovih klubova, sa šest postignutih golova, jednim više od Dijega Maradone. Napadač Kalamara postigao je kasnije gol u Paternalu i još jedan u Visenteu Lopezu, jer se 1982 vratio u Platense. Argentinos Juniors je uzvratio sa 5:1 tokom formata Metropolitana 1979. godine, sa dva gola Dijega Maradone, a meč je odigran u Kabaljitu na stadionu kluba Fero Karil Oeste. Pre i za Kup Argentine, Platense je demolirao svog rivala sa 5:1 u Vili Krespo, to se dogodilo u martu 1970. godine, a golove su postizali Karlos Bula (2), Nestor Subijat (2) i Galberto Muđone.

Period koji se pominje pre nego što ga je štampa okarakterisala kao Klasik, bio je naklonjen Platenseu, koji je dodao 15 pobeda naspram 10 za Argentinose, uz 14 remija. Iznenađujuće je da je ciklus između 1981. i 1999. godine takođe bio naklonjen Kalamaru, koji je imao 12 pobeda, uz 10 pobeda Bičoa i 16 remija. Brojevi idu u prilog Platenseu u svim slučajevima, jer imaju prednost kod kuće 15-9 i kao gost 16-14, što predstavlja razliku od sedam utakmica koju održavaju u istoriji prvenstvenih utakmica Prve lige. U nacionalnim kupovima brojke se takođe osmehuju Platenseu, koji je svoju prvu zvaničnu utakmicu 2021. godine i pobedio golom koji je Horhe Perejra Diaz postigao glavom. Sa druge strane, i ako je bilo dosta davno, moramo dodati i pobedu Bičoa od 1:0 u Kupu Bekar Varela iz 1933. godine i dve utakmice za Kup Argentine iz 1970. godine, sa nerešenim ishodom na Mar del Plati od 1:1 i pobeda Kalamara u revanšu sa 5:1 u Vili Krespo.

Do danas, ukupno je odigrano 88 utakmica, sa 31 pobeda Platensea, pored 34 nerešena ishoda, i 23 pobede za Argentinos Juniorse. Kada su se 2021 godine Lignje vratile u Primera Diviziju nakon 22 godine, u prvom obračunu posle više od dve decenije slavili su kao gosti sa 1:0 i to im je bio prvi put da su uošte igrali na novom stadionu Argentinosa, koji je otvoren 2004. godine i koji je poneo ime po Dijegu Armandu Maradoni. Zanimljivo je da je za dokumentarni film koji je slavio inauguraciju novog stadiona, a crno-bele slike koje su prikazivale gostujuću tribinu punu ljudi koji ilustruju prošlost terena Argentinosa, odgovarali su publici koja je pratila Platense tog novembarskog popodneva 1980. godine, kada je Bičo pobedio sa 2:1, a Maradona se oprostio od svojih navijača pre odlaska u Boku Juniors.