Ne pokušavaj preko Van Bisake, ni profesor driblanja nije uspeo

Novi trener u klubu kao po pravilu znači i promene u igračkom kadru, a dolazak Erika ten Haga u Mančester junajted prošlog proleća značio je kraj za Arona van Bisaku na Old Trafordu. Značio tada, mada na engleskog defanzivca ne treba više gledati kao na otpisanog, jer je prema pisanju engleskih medija posle još jedne odlične partije u polufinalu FA kupa sve bliži ostanku na Teatru snova.

Ostrvska fudbalska javnost već nekoliko dana piše hvalospeve na račun 25-godišnjeg desnog beka Junajteda. Veliča nekog novog, neprepoznatljivog Arona. I u fokus stavlja defanzivu engleskog fudbalera, po mišljenju mnogih trenutno jednog od najboljih na svetu u tom segmentu. Sve usled ko zna koje po redu utakmice u kojoj je Van Bisaka spustio rampu kraj desne aut-linije. I to ne bilo kome, već Kaoruu Mitomi, omalenom Japancu što se ove sezone svetu predstavio kao jedan od najnezgodnijih, ako ne i najboljih driblera.

Zbog toga, ali i zbog sekvence iz drugog poluvremena istog okršaja sa Galebovima, posle koje su pojedini ljubitelji fudbala – biće da su u pitanju navijači Junajteda – na društvenim mrežama sproveli anketu koja glasi: na kom se mestu na Ostrvu kotira Van Bisaka kada govorimo o najboljim desnim bekovima, upoređujući ga prvenstveno sa Trentom Aleksanderom Arnoldom i Risom Džejmsom.

Samo što je prošlo sat vremena igre na Vembliju, Van Bisaka je presekao loptu upućenu upravo ka Mitomi, gurnuo je pored Aleksisa Makalistera, u svega pet sekundi dva puta zaobišao Pervisa Estupinjana i potom "ispod lakta" zavukao pas za Antonija pred protivničkim golom. Nešto potpuno novo iz kuhinje 25-godišnjeg Engleza.

"Van Bisaka se pretvorio u Kafua iz najboljih dana", šalili su se ljubitelji fudbala na društvenoj mreži Tviter posle utakmice. Međutim, kada nekome nalepite etiketu najskupljeg desnog beka u istoriji fudbala, što je Junajted i uradio sa Van Bisakom pre nepune četiri godine plativši Kristal Palasu 55.000.000 evra za njegove usluge - u međuvremenu mu laskavu titulu preoteo Žoao Kanselo – i nije vam do šale. Očekujete da ćete zauzvrat dobiti "ceo paket". Samo što sa Aronom to nije bio slučaj…

Otkako je kao 21-godišnjak stigao u crveni deo Mančestera, Van Bisaka nije pokazao gotovo nikakav igrački napredak, makar ne u ofanzivi. Oslanjao se isključivo na odbrambene sposobnosti, ono što ga je na kraju krajeva i prodalo Junajtedu posle samo jedne kompletne sezone u seniorskom timu Palasa. Na protivničkoj polovini nije davao nikakav doprinos, zbog čega ga je legenda Junajteda Pol Skols javno kritikovao kako je sa loptom u nogama beskoristan.

Tri sezone je Van Bisaka cupkao je u mestu. No, nije Ole Gunar Solskjer lestvicu postavio visoko, očigledno ništa više od Roja Hodžsona, pa ni za tako jednodimenzionalnog Arona nije bilo zime. Međutim, Junajted je klub neuporedivo viših ciljeva od Palasa i Ten Hagu je krajem prošle sezone poveren zadatak da ga vrati tamo gde pripada. Van Bisaka je pak bio personifikacija onoga što je mančesterski klub u tom trenutku bio, a šta bi trebalo da bude. Dolaskom trenera modernih svatanja, kod kojeg je neprihvatljivo da bek bude nefunkcionalan na protivničkoj polovini, Englez je dobio ultimatum – menjaj se ili pakuj kofere.

Njegova minutaža je, očekivano, trpela. Jednostavno, dani su mu bili odbrojani u Mančesteru. U uvodnih 16 premijerligaških utakmica od početka sezone Van Bisaka je na terenu proveo četiri minuta! Sva četiri protiv Liverpula u 3. kolu. Zakucan za klupu! Bila su to njegova prva četiri minuta na Old Trafordu posle 177 dana. Tokom zime se čak spekulisalo da bi mogao nazad u Palas, što je i ranije bila jedna od opcija. I verovatno na Selherstu ne bi primetili nikakvu razliku u igri momka kojeg su leta 2019. godine lansirali kao momka sa osbiljnim potencijalom. Toliko je stagnirao.

No, od završetka Svetskog prvenstva - na kojem ga nije ni bilo – priča se promenila. Baš kao i Van Bisakin status kod Ten Haga. Kako kaže ona narodna, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Diogo Dalot se sa Mundijala vratio povređen, a kako nije uspeo da pojača desni bok, Holanđaninu nije bilo druge – morao je da proveri šta ume Van Bisaka. I verovatno se, kao i navijači Junajteda, iznenadio partijama koje Englez pruža od starta 2023. godine. Tako je makar bilo u početku. Više to nije slučaj, jer engleski defanzivac već duže vreme igra na visokom nivou. 

U nedelju na Vembliju ponovo bio na vrhuncu zadatka. Pred sobom je imao ozbiljan izazov. Preko puta njega našao se Mitoma, krilni fudbaler Brajtona koji je diplomski rad na Fakultetu fizičkog vaspitanja pisao na temu driblinga i ocenu sa Univerziteta u Cukubi dvocifren broj puta opravdao – napravio najviše uspešnih driblinga u protivničkog šesnaestercu u Premijer ligi - ove sezone na Ostrvu protiv nekih od najboljih bekova. Ipak, u sudaru sa Van Bisakom, Japanac jedva da je uspeo da sa loptom uđe u kazneni prostor rivala. Bio je potpuno nemoćan. I mada je gore opisanim trenutkom inspiracije iz sredine drugog poluvremena pokazao da je osmomesečnim radom sa Ten Hagom uspeo da unapredi i igru u završnoj trećini, ono što ne prestaje da oduševljava ljubitelje fudbala je njegova gotovo savršena igra u defanzivi. Posebno u situacijama kada se nađe oči u oči sa rivalom. Taj savršeni tajming, sposobnost da čita igru i predoseti svaki naredni korak protivničkog krila, da izroni pravo niotkuda u poslednjem trenutku i uklizavanjem

"Smešno je to koliko je AVB dobar u igri jedan na jedan. Verovatno najbolji na svetu. Toliko je krilnih igrača kojima ponestaje ideja kada igraju direktno protiv njega", oduševljen je bio Džejms Medison partijom u kojoj je Van Bisaka dobio svih šest duela na zemlji, sedam puta oduzeo posed fudbalerima Brajtona, pride su mu i oba starta bila uspešna.

Utisak veznog fudbalera Lestera – a dele ga mnogi ljubitelji fudbala – uostalom potvrđuje i statistika. Van Bisaka ima najbolji procenat dobijenih duela u situacijama jedan na jedan u Premijer ligi (93,8 odsto). Laskavu titulu jedinog što je ove sezone u engleskom šampionatu uspeo da predribla momka rođenog u Londonu nosi Emanuel Denis. Učinio je to napadač Notingem Foresta krajem decembra prošle godine, u Van Bisakinom prvom premijerligaškom startu još od pomenute utakmice sa Liverpulom, mada ni Nigerijac nije uspeo da stekne prednost time što ga je na trenutak "prevario". Kako bilo, od tada pa na narednih 11 prvenstvenih utakmica više nikome nije pošlo za nogom da uradi isto.

Statističari sa Ostrva se, međutim, nisu zadržali samo na ovom segmentu, već su se vratili natrag do sezone kada je Van Bisaka debitovao u seniorskom fudbalu (2017/18) i izvukli još jedan podatak, koji još bolje oslikava superiornost engleskog fudbalera u odnosu na rivale. Naime, Aron je u prethodnih pet sezona u konkurenciji od preko 2.000 fudbalera u pet najjačih evropskih liga lider po procentu uspešnih startova nad protivničkim igračima (78,6%). Pritom je napravio 571 start, neuporedivo više od bilo kojeg drugog igrača iz vrha liste. Prvi pratilac Itan Pinok iz Brentforda napravio ih je 118 (78%), Barselonin Ronald Arauho 116 (75,9%), Milanov Pjer Kalulu 173 (75,1%), a Arsenalov Vilijam Saliba 205 (75,1%). Od pomenutog 571 Van Bisakinog starta, 449 bilo je uspešno, 66 završilo se faulom, dok su u tek 56 slučajeva protivnici uspeli da na ovaj ili onaj način gurnu loptu pored njega.

Pokušavali su u prethodnih pet meseci – otkako se vratio u startnu postavu – procenat da mu obore Gabrijel Martineli, Džek Griliš, Vilfrid Zaha, u finalu Liga kupa i supersonični Alan Sen Maksiman – nije vredelo. Na kraju krajeva, nije uspelo ni diplomcu u driblanju Mitomi lično.

"Van Bisaka je jak protivnik, to je ono što sam pomislio dok sam igrao protiv njega. Bilo je toliko trenutaka kada mu se noga samo produži ili se samo pojavi iza leđa i odnese loptu. Bio je to potpuni poraz", priznao je Mitoma posle polufinala Kupa.

Doktor Dribler će, dakle, morati na popravni. Ministar odbrane poništio mu je diplomski.