Nastavak šumadijske bajke ili prizemljenje: Dudićevi Spartanci u desantu na Humsku

Fudbal se, kao uostalom i sam život, sastoji od neprekidnih perioda uspona i padova. Svako jednom dođe u situaciju da mu uprkos svom trudu i požrtvovanju jednostavno ništa ne polazi od ruke. I dok jedni momentalno padaju u apatiju i očajanje, drugi nastavljaju da rade još jače i predanije kako bi što pre ponovo stali na noge.

Bili su Feđa Dudić i njegovi učenici krajem februara na sedmom nebu. Pobede su se nizale kao na traci, ekipa je delovala našpanovano i nadmoćno na terenu, a skok na treće mesto superligaške tabele slutio je na novu evropsku epizodu Crvenih. Ništa u tom momentu nije ukazivalo na završetak ove prolećne idile Kragujevčana i dolazak crnih dana.

Kao da je u jednom momentu neko ugasio svetlo na Čika Dači i ostavio Dudića i njegove učenike da bespomoćno tumaraju u mraku uzaludno tražeći tračak svetlosti. Umesto pobeda, ređala su se razočarenja. Čak su i timovi sa superligaškog začelja uspeli da se „ogrebu“ za bodove protiv dezorijentisanih Kragujevčana.

Iz nedelje u nedelju bilo je sve manje povoda za osmeh u svlačionici, uprkos svim nastojajnima stručnog štaba i čelnika kluba da poprave turobnu atmosferu. Bilo je, kako je i sam Dudić otkrio posle utakmice sa Zvezdom, čak i predloga da se organizuje neka vrsta tim bildinga kako bi se na taj način ojačao timski duh i osećaj zajedništva među igračima.

Pomaka, međutim, nije bilo na vidiku i sve je upućivalo na to da će se ovaj slobodan pad Kragujevčana nastaviti, tim pre što su ih nakon bolnog poraza na zaječarskoj Kraljevici u duelu sa jednim od glavnih konkurenata u borbi za Evropu, OFK Beogradom, čekali okršaji sa „večitim rivalima“, Crvenom zvezdom i Partizanom. I to u vremenskom rasponu od samo četiri dana.

Teško da su čak i najzagriženiji optimisti među pristalicama Radničkog slutili da će Crveni u duelu sa prvakom Srbije doživeti rezultatsku katarzu. Nikada do tog 23. aprila Radnički nije uspeo da dobije Zvezdu na svom Čika Dači. A sada ne samo da ju je dobio, već je crveno-belima naneo jedan od najtežih poraza u istoriji superligških nadmetanja. Poslednji put su crveno-beli „popili“ četiri komada u jednoj prvenstvenoj utakmici još 2013. godine i to na gostovanju kod Javora u Ivanjici, kada su izgubili sa 2:4.

Štaviše, izabranici Vladana Milojevića su čak i dobro prošli, s obzirom da je Radnički na 4:1 propustio nekoliko dobrih prilika da učini pobedu još ubedljivijom. U svakom slučaju, ova utakmica ući će u anale oba kluba. Zvezdaši će je pamtiti kao jedan od najvećih superligaških šamara, a navijači Radničkog kao prvu pobedu nad najtrofejnijim srpskim klubom na Čika Dači i verovatno najblistaviji momenat Dudićeve ere.

Momak koji je pokrenuo fudbalsku mašineriju iz srca Šumadije i utabao Crvenima put do istorijskog trijumfa bio je Milutin Vidosavljević. Dugo ga nije bilo na terenu, još od avgusta prošle godine i utakmice sa Vojvodinom nakon koje je doživeo povredu mišića, toliko ozbiljnu da je čak morao da bude podvrgnut i hirurškoj intervenciji. Sada se vratio i to u velikom stilu evogolom protiv šampiona. U trenucima kada je sudija Stanko Ostraćanin uveliko gledao na svoj časovnik spremajući se da odsvira kraj prvog dela igre, sevnula je levica nekadašnjeg đaka Čukaričkog, koji je sa 18 metara detonirao projektil koji je eksplodirao iza Glazerovih leđa. Bio je to savršen epilog inače odličnog prvog poluvremena Dudićeve čete.
"Ako izuzmemo tih prvih petnaestak minuta utakmice kada je Zvezda propustila nekoliko dobrih prilika da dođe do vođstva, ostatak prvog poluvremena odigrali smo u našem prepoznatljivom ritmu i mislim da smo apsolutno zasluženo na odmor otišli sa prednošću. Naravno da mi je drago zbog postignutog gola, posebno nakon svega kroz šta sam prošao prethodnih meseci, ali ne bih želeo da sebe previše stavljam u prvim plan jer je ova pobeda pre svega plod sjajne igre čitavog tima“, skromno je napadač Radničkog prokomentarisao svoj treći pogodak u ovogodišnjem izdanju Mozzart Bet Superlige.

Znali su Dudićevi izabranici da crveno-beli u svojim redovima imaju igrače koji su u stanju da za svega tri-četiri minuta režiraju preokret, zbog čega su i u nastavku utakmice nastavili da gaze nesmanjenom žestinom.
"Ušli smo vrlo odlučno i motivisano u drugo poluvreme. Možda bi se neke druge ekipe u takvoj situaciji povukle i odlučile da brane stečenu prednost, ali mi nismo imali nameru da odustanemo od našeg načina igre, koji nas je uostalom i doveo do vođstva. Na kraju smo postigli još tri gola i naneli Zvezdi najteži prvenstveni poraz u zadnjih 12-13 godina. Ovo je svakako velika pobeda za klub i sumnjam da će neka naredna generacija Radničkog u skorijoj budućnosti ponoviti ovaj podvig“.

Ostavili su Kragujevčani ovom pobedom jedan jako težak period iza sebe i ujedno nagovestili bolja izdanja u završnici prvenstva.
"Nismo dozvolili da nas svi ti loši rezultati koji su nas pratili u prethodnom periodu značajnije uzdrmaju i ubiju nam samopouzdanje. Znali smo da će nam se kad-tad vratiti za sve te nesrećno izgubljene bodove i eto to se, sticajem okolnosti, dogodilo upravo u duelu sa Crvenom zvezdom. Dali smo svoj maksimum na terenu, pokazali veliku želju za pobedom i to nam se na kraju isplatilo“.

Znaju ovako velike pobede često da polakome ekipu, pa ostaje nada da će Crveni izbeći ovu zamku i da ih ovaj snop svetlosti koji ih je obasjao po izlasku iz rezultatskog tunela neće zaslepeti u toj meri da izgube kontakt sa realnošću.
"Svakako da nam jedna ovakva pobeda protiv takve ekipe kao što je Crvena zvezda i te kako znači, ali ne uzdižemo se previše. Nastavićemo da treniramo kao i do sada i da pružamo maksimum u svakoj utakmici, što će nadam se biti dovoljno za novi izlazak u Evropu. Još pet kola je ostalo do kraja prvenstva i verujem da ćemo iz utakmice u utakmicu rasti kao ekipa i igrati sve bolje i sigurnije“.