Najbolji treneri u istoriji Zvezde i Partizana: Miljan bez premca, Tumba pobedio Špica

Kako smo i najavili krajem protekle nedelje, kucnuo je čas da podvučemo crtu ispod prvog dela velike ankete koju u okviru zbornika GODINA VEČITIH organizuje Mozzart Sport.

Čak 80 novinara iz Srbije i čitavog regiona iznelo je mišljenje, odabralo najbolje ekipe i trenere Crvene zvezde i Partizana, a mi smo sve te glasove sabrali i došli do idealnih 11 svih vremena beogradskih velikana, odnosno do najboljih stratega u izboru ‘sedme sile’.

Podsetimo, u proteklih tridesetak dana imali ste priliku da vidite više od 20 izbora i detaljnih obrazloženja cenjenih kolega; kompletan pregled glasova - izbor baš svakog novinara ponaosob - biće predstavljen tokom sutrašnjeg dana, dok je sada pred vama mala uvertira za ono glavno: epilog glasanja za trenere.

I dok kod crveno-belih nije bilo nikakve dileme, pošto je Miljan Miljanić osvojio 56 od mogućih 80 glasova (iliti 70 odsto), i daleko iza sebe ostavio Ljubomira Ljupka Petrovića, oko statusa najboljeg trenera crno-belih vođena je mnogo neizvesnija borba. Pobedu je na kraju odneo zvanično najtrofejniji - Ljubiša Tumbaković, sakupivši devet glasova više od starog učitelja Ilješa Špica, 15 više od Ivice Osima i 17 od Stjepana Bobeka.

Na listi su se našli još Ante Mladinić, Abdulah Gegić, Florijan Matekalo, Marko Valok i Miloš Milutinović.

*** 80 GODINA VEČITIH RIVALA ***

Od značajnijih imena nisu birani Toma Kaloperović, Nenad Bjeković (mada mu se pišu dve titule u tri godine), Ivan Golac (četvrtfinale Kupa pobednika kupova), Lotar Mateus (titula i prvi plasman u grupnu fazu Lige šampiona), Vladimir Vermezović (titula i osmina finala UEFA kupa), Aleksandar Stanojević (dve titule, nacionalni kup, plasman u grupnu fazu Lige šampiona, osmina finala Lige konferencije), Slaviša Jokanović (dve titule, dva nacionalna kupa, dve grupne faze Lige Evrope), Marko Nikolić (titula, nacionalni kup, grupna faza Lige Evrope)...    

Kada je Crvena zvezda u pitanju glasove novinara dobilo je samo šest stručnjaka. Pored Miljana Miljanića i Ljupka Petrovića, tu su još Branko Stanković, Miša Pavić, Slavoljub Muslin i Vladan Milojević.

Nisu birani, primera radi, Milovan Ćirić (dve titule i polufinale Kupa šampiona), Gojko Zec (dve titule, nacionalni kup, četvrtfinale Kupa šampiona), Dragoslav Šekularac (titula i nacionalni kup), Vladica Popović (titula i Interkontinentalni kup), Dejan Stanković (tri titule, dva nacionalna kupa, osmina finala Lige Evrope, 1/16 finala Lige Evrope)...

NAJBOLJI TRENER U ISTORIJI CRVENE ZVEZDE
MILJAN MILJANIĆ (1930 - 2012)
* Četiri titule šampiona (1968, 1969, 1970, 1973)
* Tri nacionalna kupa (1968, 1970, 1971)
* Jedan Mitropa kup (1968)
* Polufinale Kupa šampiona (1971)

BROJ GLASOVA I PROCENTI: Miljan Miljanić: 56 (70%), Ljupko Petrović: 16 (20%), Branko Stanković: 5 (6,25%), Miša Pavić: 1 (1,25%), Slavoljub Muslin: 1 (1,25%), Vladan Milojević: 1 (1,25%).

Miljan Miljanić smatra se jednim od najumnijih i najmoćnijih ljudi jugoslovenskog sporta. Bio je ozbiljan autoritet i za najveće trenerske glave sedamdesetih i osamdesetih godina, pa je tako opštepoznato mesto u istoriji fudbala da Miljanićeva Zvezda izvršila ključni uticaj na Šenklijev Liverpul, koji je će samo neku godinu kasnije pod Bobom Pejslijem postati najmoćniji tim Evrope.

Čiča, kako su ga igrači uglavnom oslovljavali, seo je na klupu crveno-belih kao 36-godišnjak, tokom turbulentne 1966. Prethodno je kao trener omladinaca po beogradskim školama pokupio najtalentovaniju decu i stvorio jednu od najtalentovanijih generacija našeg fudbala, kojoj su pripadali Stane Karasi, Kule Aćimović, Žota Antonijević, Cole Janković, Trifun Mihajlović, Žika Jevtić...

Dragan Džajić doveden je sa Uba i ubrzo promovisan u vođu.

Ta Crvena zvezda osvojila je tri vezane titule prvaka (od 1968. do 1970. godine) i stigla do polufinala Kupa šampiona u sezoni 1970/71. Posle velikih 4:1 protiv Panatinaikosa u Beogradu, crveno-beli su poraženi 0:3 u Atini. To je i najveća mrlja u karijeri slavnog stručnjaka.

Miljanić je vodio reprezentaciju Jugoslavije na dva Mundijala - 1974. i 1982. godine. Posle prvog, postao je trener najvećeg kluba na svetu. Real Madrid je u sezoni pre njegovog dolaska završio kao osmi, sa 16 bodova manje od šampiona Barselone. Već u narednoj doneo je titulu na Šamarten, pošto je Barsu ostavio daleko iza sebe - čak 13 bodova.

Do kraja mandata u Madridu uzeo još jednu šampionsku titulu i jedan Kup kralja, a onda se ponovo vratio u selektorsku fotelju.

Dve godine pre smrti (2010) dobio je jedno od najvećih priznanja u karijeri. Engleski magazin ‘Vorld soker’ svrstao ga je među 50 najuticajnijih stratega u istoriji fudbala, uz Alfa Remzija, Enca Bearcota, Helmuta Šena, Valerija Lobanovskog, Ernsta Hapela, Marija Zagala, Sepa Herbergera, Rinusa Mihalsa, Franca Bekenbauera, Johana Krojfa, Aleksa Fergusona...

NAJBOLJI TRENER U ISTORIJI PARTIZANA:
LJUBIŠA TUMBAKOVIĆ (72)
* Šest titula šampiona (1993, 1994, 1996, 1997, 1999, 2002)
* Tri nacionalna kupa (1994, 1998, 2001)

BROJ GLASOVA I PROCENTI: Ljubiša Tumbaković: 27 (33,7%), Ilješ Špic: 18 (22,5%), Ivica Osim: 12 (15%), Stjepan Bobek: 10 (12,5%), Ante Mladinić: 7 (8,75%), Abdulah Gegić: 3 (3,75%), Florijan Matekalo: 1 (1,25%), Marko Valok: 1 (1,25%), Miloš Milutinović: 1 (1,25%).

Sa ukupno devet osvojenih trofeja na domaćoj sceni, Ljubiša Tumbaković nije samo najtrofejniji trener u istoriji Partizana, rekorder je i u celom srpskom, odnosno jugoslovenskom fudbalu. Trenersku karijeru počeo je beogradskom Radničkom (1979 - 1985; 1987 - 1989), radio jedno vreme u Obiliću (1985 - 1987) i Kuvajtu (1989 - 1990), da bi nakon dve godine u omladinskoj školi Partizana (1990 - 1992), dobio priliku da preuzme prvi tim.

Na klupi je nasledio Ivicu Osima i ekipu čije su glavne uzdanice bili Predrag Mijatović, Slaviša Jokanović, Budmir Vujačić, Branko Brnović, Gordan Petrić, Nebojša Gudelj, Slobodan Krčmarević... Već u svojoj prvoj sezoni iz omladinskog pogona promovisao je nekoliko najtalentovanijih momaka, među kojima su bili Savo Milošević, Albert Nađ, Dragan Ćirić, Đorđe i Ivan Tomić.  

Tumbaković je u kontinuitetu vodio Partizan punih sedam godina, od 1992. do 1999, da bi posle kratke epizode u grčkom AEK-u započeo drugi mandat u Humskoj, koji će trajati između 2000. i 2002.

Njegov najveći minus tokom skoro desetogodišnjeg boravka u Partizanu kao trenera jeste učinak u Evropi. Mada, ruku na srce, treba reći da je SR Jugoslavija bila pod sankcijama u godinama kada je njegov Partizan bio najjači.

Ljubiša Tumbaković kasnije je sa kineskim Šandongom osvojio dve šampionske krune u Kini, te dva kupa. Za trenera godine u Jugoslaviji i Srbiji proglašavan je u čak devet navrata. Bio je selektor Crne Gore od 2016. do 2019. i Srbije od 2019. do 2020. godine.