MVP Kopa Amerike, a ne igra u Raju?! Fudbal je danas dosadan, svi trče, a niko da uradi nešto drugačije

Kad se kroz koju deceniju bude premotavao film niko o Hamesu Rodrigezu neće govoriti kao o jednom od najboljih fudbalera njegove generacije. Osim naravno u Kolumbiji. Jer ono što Hames može da uradi – kao što je uradio recimo na Mundijalu 2014. godine, a onda opet deceniju kasnije na Kopa Americi – ostaće u kolektivnoj memoriji Kolumbijaca, a vala i svih onih što vole fudbal kakav je nekad bio.

U ovom današnjem, Rodrigez se ne snalazi najbolje, pa je strelac nekih od najlepših golova u poslednjoj deceniji ove sezone sakupio samo 205 minuta u dresu Rajo Valjekana, od toga 69 u Kupu protiv nižerazrednog Unionistasa, iako je na Valjekas stigao kao aktuelni MVP Kopa Amerike na kome je njegova Kolumbija dobacila do finala.

“Neke odluke ne donosim ja, to su stvari koje ne mogu da kontrolišem. Preuzimam odgovornost za moj deo, ali da li igram ili ne? To ne kontrolišem ja. Moj zavadatak je da treniram, da budem fizičiki spreman, kao što sam sada što sam i pokazao u dresu Kolumbije. Da nisam bio spreman ne bih igrao“, sleže ramenima Hames Rodrigez u novogodišnjem intervjuu za Marku.

Ali opet, da MVP Kopa Amerike ne igra u Raju?! To baš i nije normalno?

“Da, ali kao i sve u fudbalu, to je stvar ukusa. Ima trenera koji preferiraju određeni stil igre i ti se jednostavno ne uklapaš u njihovu shemu. I to je sasvim OK. Imam skoro 34 godine, u zreloj sam fazi karijere. Znam gde da trčim, gde da tražim loptu, gde da stvorim prostor. U reprezentaciji mi je lakše, jer pored sebe imam veoma dobre igrače koji žele da igraju lepo kao i ja. Lakše je kad imaš saigrače koji igraju nas isti način, a Kolumbija igra lep fudbal otkako je Nestor Lorenco selektor“, smiren je i dalje Hames, iako bi imao pravo da bude ljut.

No, Hames kao da je proizvod onog nekadašnjeg fudbalera, romantičnog, gde je bilo mesta i za malo više slobode, malo manje discipline. I zato je, uprkos svemu, i dalje voljen gde god da se pojavi.

“To je zbog svega što sam uradio za fudbal. Možda se moj stil nekima dopada, nekima ne dopada, ali ja igram za ljude koji na fudbal gledaju kao i ja. Danas je fudbal baš dosadan, niko se ne trudi da uradi nešto drugačije, svi mnogo trče, da pobeđuju tako što će da trče. Zato ja igram za one koji vole da gledaju lep fudbal i pokušavam da neke stvari uradim drugačije. Trudim se da zabavim ljude“, iskeno će Hames.

Možda i malo neozbiljan, ali nije ni njegova “misija“ laka u svetu apsolutnih atleta.

“Da, ali kada si pametan – oni ne mogu da te stignu. Možeš da odigraš, da se pomeriš na deo terena na kome ne mogu da te dohvate, tu je mnogo lakše, možeš da ciljano ideš na kontakt. Naravno, protiv onih najjačih izbegavam duel jer znam da ću da izgubim, moram da idem drugim putem, ali imam ja svoje kvalitete za pobedu... Možda nisam brz, ali pasovima od 40 metara mogu da napravim razliku. Ono što drugi rade sprintom, ja radim pasovima“.

Možda zbog tog tvrdoglavog insistiranja igra – ili tačnije ne igra – za Rajo, umesto za neki veliki klub. Ali i to je jedna od stvari koja se Hamesu ne dopada.

“U Argentini sam igrao za klub sličan Raju, za Banfild, baš lokalan klub. Ljudi su bili puni podrške... U velikom klubu kao da si u nekom mehuru, ne puštaju te da izađeš. U Raju si na slobodi i svaki dan živiš na drugačiji način. Zabavno je biti malo bliže ljudima“.

Naravno, najzabavnije je pobeđivati. I možda to neće moći sa Rajom, ali kada razmišlja o Mundijalu 2024. Hames Rodrigez otvoreno govori.

“Ako svi igrači budu u formi, mislim da Kolumbija može daleko, zašto da ne i do finala? Već smo to uradili na Kopa Americi, pored Brazila, Uruhvaja i Argentine... Trenutno smo u najbolja tri na svetu, dobijali smo Nemačku, Brazil, Argentinu, Urugvaj, Španiju... Volimo da igramo protiv velikih timova“.

Kolumbija u finalu? Bilo bi sasvim neočekivano. Ali sa Hamesom na terenu sigurno bi bilo i lepo,