MOZZART ANALIZZA: Piter Olajinka – gospodar haosa u šesnaestercu

Možda ne donosi izraženo veliki broj golova, ali kontinuitet i raznovrsnost, na njemu specifičan način svakako da. Od sezone 2015/16 do danas, Piter Olajinka postigao je 68 golova, ukupan broj očekivanih golova prema naprednoj statistici u tom periodu iznosi mu tačno 68.42. Na prilično velikom uzorku utakmica uspeo je da održi svoj broj očekivanih golova, što nije zanemarljiva stvar. Efikasan je, možda više u kvalitativnom nego kvantitativnom smislu. Ne uzima mnogo šuteva po utakmici, na nivou karijere svega 1.78 po meču, od kojih nešto preko 40% ide u okvir gola. Međutim, možda bi u dresu Crvene zvezde posebno mogao da se istakne po postizanju golova, više nego što se to na prvu loptu očekuje.

Uzimajući u obzir da će se, ponajviše u domaćem prvenstvu, u Mozzart Bet Superligi, Zvezda neretko suočavati sa protivničkim niskim blokom i situacijama u kojima ima mogućnost da sa velikim brojem igrača dolazi u protivnički šesnaesterac, Olajinka bi iz toga mogao da profitira. Snalažljiv je u 16 metara, sposoban da brzo reaguje i koristi obe noge, a posebno se ističe po dobrom traženju pozicija između protivničkih defanzivaca, odnosno igrača koji brane centaršuteve i završne pasove. Veoma često u dobroj poziciji, u prednosti u odnosu na defanzivca, sa položajem tela i tajmingom koji mu omogućava da završava situacije i iz prvog dodira, kako neretko postiže golove.

Dobro prati protok lopte na strani, adaptirajući svoju poziciju u 16m. Posebno se ističe po reakcijama na niske centaršuteve i povratne lopte koje idu u u zonu oko visine penala, gde uspeva da iskoristi svoju dobru poziciju u kaznenom prostoru usled toga što protivnička defanzivna linija prirodno mora da se spušta prema petercu. Čekajući loptu ispred štopera, često biva u prednosti i posledično dobroj situaciji da sa dovoljno prostora završava prilike udarcem.

Sposoban je da na povratne lopte i oštrije niske centaršuteve reaguje sa obe noge, iz prvog dodira, punog trka i naleta. Ističe se po dobroj pripremi tela za šut, efektnoj tehnici zahvatanja lopte u momentima usporavanja, kao i preciznošću pri gađanju uglova gola u takvim, tehnički zahtevnim situacijama.

Raznovrsnost u završnici mu je značajan kvalitet i velika uzdanica Crvene zvezde pred narednu sezonu. Olanjinka je, pre svega zbog dobrog traženja pozicija u 16 metara, veoma efektan u postizanju golova sa obe noge, ali i glavom. Fizička, pre svega visinska prednost koja je posledica njegove konstitucije, čini ga prilično opasnim u skoku. Visok je 188 centimetara, ali duge noge, skočnost i dobro tajmiranje napadanja lopte glavom čine ga potentnijim u vazdušnim duelima, a pre svega u pokušajima završnih udaraca glavom.

U primeru iznad, tehnički kvalitetan napad lopte glavom — međutim, kao i većina segmenata završnice, kod Olajinke je ključ u inicijalnom traženju pozicije i obezbeđivanju prednosti u odnosu na defanzivca u šesnaestercu.

Konekcija sa centaršutevima mu je veoma dobra, a sposoban je da reaguje i kada mu lopta dolazi paralelno i kada trzajem glave mora da odreaguje iz bočnog stava.

A kada smo već kod završnice i udaraca glavom, nezaobilazan faktor u Olajinkinoj napadačkoj igri je kvalitet koji Crvenoj zvezdi može doneti na ofanzivnom prekidu, pogotovo nakon centaršuteva iz kornera. Nemali broj golova (naročito ako gledamo prosek golova koji beleži po sezoni) postigao je upravo nakon prekida. Generalno, komforan je u gužvi u šesnaestercu. Dobro se snalazi kada je veći broj igrača prisutan, brzo reaguje i efikasan je u tim momentima. Na prekidu se posebno ističe njegov tajming, odraz i skočnost, kada uspeva da se nametne i visinski bude dominantan pri napadanju lopte glavom.

Međutim, generalno je snalažljiv u haotičnim situacijama i gužvama, te je tako neke golove nakon prekida postizao i iz drugog ili trećeg napada, reagujući na lopte koje ulaze u 16 metara i koje je zahvatao ili skretao u gol, što takođe nije zanemarljiv kvalitet koji se može kategorisati kao instinktivan.

Po samom načinu kretanja, jeste specifičan.

Slično Žan Filipu Krasou, takođe mu odgovara nešto fluidniji i fleksibilniji model u kojem bi mogao da se pojavljuje u više zona na terenu, povremeno i menjajući stranu, s obzirom da je i u praškoj Slaviji navikao da kad-kad prelazi i na desnu stranu na kojoj generalno manje boravi, ali i da se pojavljuje i široko, kao i usko. U globalu, češće ga je moguće videti nešto uže — neretko insistira na pojavljivanju u prostorima između linija, iza protivničkih veznih igrača, želi da bude uključen, a svojim načinom funkcionisanja može dosta uticati i na ulogu i ofanzivni značaj bočnog igrača, odnosno beka, na strani na kojoj se on nalazi. Veoma često ćete videti kako bek ima dosta prostora u napadačkoj trećini upravo zbog Olajinkinog boravka i delovanja u nešto užim delovima terena.

Usled toga, sasvim je moguće očekivati da će u Crvenoj zvezdi pod Barakom Baharom čak i primarno biti korišćen kao unutrašnji igrač koji bi delovao iz prostora između linija, tek sekvencionalno se izvlačeći spolja, gde takođe može efikasno da deluje, što mu podjednako odgovara, kako pokazuje i njegova mapa kretanja:

Dosta je prisutan i u nešto nižim delovima terena — voli da je uključen u razvoj napada svoje ekipe, a to je najčešće slučaj kada se uvuče nešto uže.

Pojavljivanja između linija su mu česta, a odatle ume da deluje neretko individualno, pokušajem driblinga, promene pravca a potom i odlaganjem lopte. Nešto su ređe kombinacije ili ubrzavanje igre kroz saradnje sa saigračima.

Promena pravca i ritma kretanja su, na neki način, njegov zaštitni znak kada pričamo o igri “1 na 1”. Tehnika samog rešavanja takvih situacija mu je specifična; više se oslanja na manipulaciju protivnikom, finte telom i promene ritma nego na suvi tehnički aspekt kontrolisanja lopte stopalom ili sitnim dodirima noge sa loptom. Daleko češće ćete ga videti kako, ako prepozna momenat, zastane, ne drži loptu na nozi kako bi inicirao reakciju protivnika, pročitao kako će se on braniti, a potom naglo promenio pravac i napao ono što mu protivnik dozvoli. Ubrzanje sa loptom mu je dobro na prva dva do tri koraka, uz dobro tajmiranje momenta kada će da promeni ritam driblinga, što ga čini neretko uspešnim kada su mu okolnosti povoljne za takav vid driblanja.

Ovaj tip driblinga najčešće koristi kada se izvuče na levi bok i pokušava da kreira prednost u “1 na 1” situaciji protiv beka. Ponajviše mu odgovara da promenom pravca obezbedi sebi situaciju za centaršut iz visine peterca, i to levom nogom.

A, dolasci u takve situacije centaršuta nakon driblinga mu sasvim odgovaraju. Menja način centaršuta, koji mu svakako nije na najvišem nivou; oscilira (uspešnost centaršuteva na nivou karijere mu iznosi 33.1%), ali ga karakteriše sposobnost da iz trka i kolena upućuje oštre centaršuteve sa obe noge, što čini i sa leve i sa desne strane terena.

Na desnoj strani ga generalno ima nekada i po par puta tokom utakmice. Sposoban je da igra fluidno, da se pojavljuje gde je potrebno, da ulazi u ključne i opasne zone terena i na levoj i na desnoj strani istog, što ga čini i nepredvidivim i dodatno opasnim.

Ono što će svakako biti zanimljivo ispratiti je njegov defanzivni doprinos, kako u pozicionoj odbrani, tako i tokom defanzivne tranzicije, u kojoj se, u određenim situacijama poprilično dobro pokazivao. Uporan je, nije nezainteresovan za defanzivni aspekt, motorički uspeva da isprati zahteve i nešto češćih tranzicija, a odgovornost u defanzivnom smislu dovodila je i do nekih veoma uspešnih reakcija, povremeno i klizećih startova kojima je inicirao oduzete lopte u korist svoje ekipe.

Na to kako i u kojim delovima terena će biti korišćen, nemalo će uticati i njegov defanzivni aspekt igre — odnosno zadaci, pozicija i potrebe. Međutim, ako se osvrnemo na napadački deo igre, Olajinka bi Crvenoj zvezdi mogao, što je možda čak i iznenađujuće, doneti više golova nego što se očekuje, u nekom scenariju možda više golova i od napadača koji su po statusu i osnovnim brojkama u tom aspektu predodređeniji za tako nešto. Kvaliteti koje Nigerijac poseduju ne nalaze se tako lako, a Zvezdi će izvesno biti neretko potrebni, naročito kada govorimo u uticaju koji može imati unutar protivničkih šesnaest metara, na razne načine.

Piše: Albert Morgan, fudbalski analitičar i pomoćni trener