Može i ovako, Pep

Karlo Anćeloti se izjednačio sa Pepom Gvardiolom po broju pobeda u međusobnim duelima. Sada je 6:6, a tek jedan od 13 njihovih duela je završen nerešeno. Koliko je teško doći do pozitivnog bilansa protiv Gvardiole govori i lista trenera koji to imaju, a da su igrali pet ili više puta protiv njega: Jirgen Klop, Antonio Konte i Luis Enrike. Gvadriola uvek trenira najjače, najbolje, najbogatije i jedan ili dva poraza mogu da mu se dese. Teško više od toga... I to je sasvim legitimno, jer bi najbolji treneri i trebalo da treniraju najbolje klubove. Tamo dobijaju najbolje resurse da u punom obimu iskažu svoju trenersku genijalnost.

Može da se ide i nekim drugim, nešto težim putem. Karlo Anćeloti u karijeri nije uvek išao na siguricu kao Gvardiola. Trenirao je niželigaša Ređanu, pa tada ozbiljnu Parmu, pa veliki Juventus, a onda stvorio moćni Milan. Iako mu je gazda bio bogati Berluskoni, ni tamo nije imao ono što je Pep ima poslednjih osam godina u Mančesteru. Da pokaže prstom i dobije. Nešto mu je i kupovano, ali je dosta toga (Pirlo, Sedorf, Dida, Gatuzo, Kaka...) stvorio za male pare. Neke je otkrio, neke preporodio, neko lansirao... I uz to je pobeđivao i osvajao.

Nije živeo na staroj slavi i nije se libio izazova da ulazi u veći rizik od Gvardiole. Jeste, bili su to jaki i bogati Čelsi, PSŽ, Real i Bajern, ali bili su to i Napoli i Everton gde bismo teško mogli da zamislimo Gvardiolu. Možete li da ga danas zamislite kako trenira Romu i Njukasl?

Anćeloti je shodno kvalitetu timova i igrača osvojio malo domaćih trofeja (samo šest titula prvaka države za 30 godina karijere), ali je i jedini u istoriji koji je bio šampion Engleske, Španije, Italije, Nemačke i Francuske. Makar ih je lepo rasporedio. Za razliku od Gvardiole, nije se plašio ni rizika da usred sezone preuzme PSŽ ili Everton. Iznad glave su mu bile ubedljivo „najteže“ gazde evropskog fudbala: porodica Anjeli, Silvio Belruskoni, Roman Abramovič, Naser Al Kelaifi, Florentino Perez, Uli Henes, Aurelio de Laurentis...

Autokrate kojima je smena trenera kao popiti čašu vode, dok je Pep imao imidž fudbalskog genijalca i vizionara kojem uvek valja dati vreme i čekati ga da izvede magični trik. Barsi se to isplatilo, Bajernu i ne baš, Siti je nakon dugo čekanja dobio to čime je bio opsednut...

I dok su Gvardioli u nekim upravama počesto sedeli drugari i poznanici spremni da do pucanja glasnih žica brane njegov lik i delo, Anćeloti je uvek bio samotnjak spreman da ga sutra čeka otkaz, navikao da živi sa tim i da se čak i često šali na svoj račun tim povodom. Od nadređenih je jedino sa Galijanijem imao koliko toliko dobar odnos, dok se sa većinom gazdi i direktora nije previše intimizirao svestan da će oni svoje d... uvek pokušati da spasu njegovim otkazom.

Reuters

Gvardiolu od Barselone prati oreol revolucionara i vizionara koji je doneo neku novu loptu u svet fudbala. I jeste uticao na sam fudbal i generacije trenera. Istovremeno, Anćelotija je u vreme najvećih uspeha u karijeri pratio imidž dobrog lika kojem je najveći kvalitet to što ga igrači vole i što pravi dobru atmosferu u svlačionici. Ispade na kraju da je najuspešniji trener 21. veka dobri starkelja koji priča viceve, puši cigare sa igračima, đuska i ništa ozbiljno ne radi... A poslednje u čemu bi bilo kojeg Italijana trebalo potceniti je fudbalska taktika. Kao da prosečnom Srbinu kažete da nema pojma o košarci.

Kada bi došlo vreme da se ukrste vizionar Gvardiola i obični Anćeloti, rezultat bi prevagnuo na stranu ovog drugog.

Četiri od šest Gvardiolinih pobeda protiv Anćelotija je došlo kada su igrali Mančester Siti protiv Evertona gde bi svaki drugi ishod bio ogromno iznenađenje. Bile su to igre mačke i miše... Za Anćelotija su mnogo važnije bile one utakmice u kojima je bio trener nekog ravnopravnijeg tima i u kojima je ulog bio daleko veći od tri premijerligaška boda.

Italijan je eliminisao Katalonca u četiri od pet dvomeča nokaut faze Lige šampiona! Možda ga je koštao četiri titule prvaka Evrope. Ko zna... Kada je najvažnije, Karlo pobeđuje i prolazi dalje. Na sve moguće načine. Bilo da ga rasturi od fudbala ili da mu se provuče.

Samo jednom je Pep uspeo da u elitnom takmičenju eliminiše Karleta. Pretprošle sezone u polufinalu kada je u Madridu bilo 1:1, a u Mančesteru 4:0 za Gvardiolin Siti. Zanimljivo, to je i jedina sezona u kojoj je Gvardiola osvojio Ligu šampiona posle odlaska iz Barselone 2012. godine. Bilo mu je potrebno deset godina da se reši Mesijeve senke i da posle mnogo ulaganja i rada u Bajernu i Mančester Sitiju ponovo osvoji najviši fudbalski vrh Evrope. Možda bi njegov trenerski legat i uloga u istoriji fudbala bili još veći da konstantno nije nailazio na sedu glavu iz Emilije Romanje. Prečesto mu se dešavalo da nema rešenja za nju. U različitim situacijama, odnosima snaga, sa različitim timovima... Ne može baš svaki put da bude slučajnost ili sreća.

Bajern je u polufinalu 2014. u polufinalu bio favorit protiv Reala, ali je u prvom međusobnom dvomeču Katalonaca dobio težak šamar od Italijana. U Madridu je bilo 1:0, a u Minhenu ogromnih 4:0 za Real. Uz ono sinoć, bila je to najdominantnija Anćelotijeva utakmica protiv Gvardiole.

Usledile su godine rivaliteta u Karlovom drugom mandatu u Realu protiv Pepovog Sitija. Polufinale 2022. godine se pamti po antologijskom preokretu Kraljevića u revanšu u Madridu na krilima džokera Rodriga. Real je do 90. minuta gubio 0:1 i jurio dva gola minusa, a završio je 3:1. Jeste, bio je Siti bolji u većem delu dvomeča, ali se te noći susreo sa aveti koja će nastaviti da ga proganja i na teži način saznao šta je Real u Evropi i zašto sa njim nikad nije gotovo. Možda je bilo i do nekih trenerskih poteza i da nije sve puka sreća? Izvođenje De Brujnea na jednoj i uvođenje Rodriga na drugoj strani?

Osveta je došla sledeće sezone i bila je zaslužena. Žreb ih je ponovo ukrstio u prošloj sezoni. U vatrometu golova u Madridu je bilo 3:3, a Siti je bio apsolutni favorit u revanšu. Bilo je to jedno od Realovih najvećih junaštava i najmudrijih odluka. Nije ni pokušao da se nadigrava, već je iskopao rov i zabio se u njega. Krunu i beli plašt je odložio u svlačionici i umesto kralja bio običan seljak koji će se vilama i motkama boriti za goli život protiv teškog naoružanja. Svestan da samo katenaćo pomaže protiv takvog Sitija, Anćeloti je maestralno pripremio ekipu mentalno i fizički za 120 minuta pakla u kojem nijednog sekunda ne sme da padne koncentracija i da se napravi najsitnija greška. Odbranili su se i zaslužili nagradu na penal lutriji.

I opet ih je sudbina spojila ove sezone. Ranije nego što je bilo ko mogao da očekuje. Sada je to bio drugačiji odnos snaga. Real je u međuvremenu pojačan oružjem za masovno uništenje Kilijanom Embapeom koje je Anćeloti ekspresno naučio da koristi posle par meseci proučavanja uputstva za rukovanje. Nije to više Real kojim diriguju mozgovi poput Krosa i Modrića, ali jeste neki pokretljiviji Real koji udara brće, češće i jače.

Istina, nije to ni onaj Siti od prošle sezone koji je uterivao strah u kosti. Sva ta moć kao da je isparila jesenas. Tačnije, od povrede Rodrija što je ove sezone jedna od omiljenih tema i teorija na fubalskim meridijanima širom planete. Neosporno je da je odsustvo Zlatne lopte ogroman udarac za svaki tim, ali se otišlo u takve krajnosti da se Rodriju pripisuju „mesijevske“ sposobnosti. Koliko je taj izgovor predimenzioniran, toliko je potcenjen odlazak Hulijana Alvareza, što je najviše Gvardolina odgovornost. Da je znao kako bi trebalo sa Argentincem, verovatno bi Pauk još bio u Mančesteru, ali se uplašio da ne postane Gabrijel Žezus i pobegao da gine za Čola.

Uostalom, mnogo više hendikepa od Gvardiole je ove sezone imao Anćeloti. Kapiten i jedini pravi desni bek u ekipi Karlos Karvahal je odavno zbog teške povrede završio sezonu. Eder Militao je doživeo istu povredu i sudbinu, a trebalo je da bude stub odbrane. Na Davida Alabu su već zaboravili bog i narod, a njih trojica u idealnim uslovima čine poslednju liniju zajedno sa Ridigerom. Čak im je i Ridiger zbog povrede falio u prvom meču protiv Sitija! Dakle, cela poslednja linija. I skoro da nema Realovog igrača koji ove sezone nije bio povređen.

Anćeloti je uprkos svemu nalazio rešenja i Real je u igri za sve trofeje. I dok se na njegove adaptacije i promene pozicija igračima (Valverde, Kamavinga, Čuameni, pa i Rodrigo, Belingem) gleda kao na prinudna „krpljenja“, Gvardioline varijacije prethodnih godina sa Stonsom, Kanselom, Alvarezom su promovisane kao da je Pep prvi u istoriji fudbala promenio poziciju fudbaleru.    

Paralela između dvojice trenera može da se povuče baš u tim suočavanjima sa teškim situacijama ove sezone.

Kako je Gvardiola regovao na krizu? U januaru je potrošio 200.000.000 evra na pojačanja. Trojica su bila starteri na „Bernabeu“.

Kako je Anćeloti reagovao na havariju sa povredama defanzivaca? Rekao je da Real neće kupovati ništa u januaru i to se obistinilo. Zato je imao oko i njuh da pojačanje nađe tamo gde to veliki klubovi sve ređe rade. U svojim redovima.

Reuters

Raul Asensio je jedno od otkrića sezone. Momak iz Realove škole verovatno letos nije mogao ni da zamisli gde će biti za šest meseci. Asensio nije nikakvo čudo od deteta sa kojim su u Realu uvek imali velike planove. Dečko ima 22 godine i relativno kasno je ušao u ozbiljan fudbal. Iako je dete kluba, do novembra su retki čuli za njega. Sa 20 godina je igrao za rezervni tim rezervnog tima, sa 21 je dogurao do B tima i Anćeloti ga je jesenas priključio prvom timu. Suočen sa problemima, gurnuo ga je u vatru, a mladić sa Kanara oberučke zgrabio šansu koja mu se ukazala.

I tu se vidi razlika u pristupu dvojice trenera. Gvardiola je 20-godišnjeg štopera Kodira Husanova kupio ove zime za 40.000.000 evra. Sitijevi navijači su se sinoć tresli svaki put kada bi Embape ili Vinisijus krenuli na nesigurnog Husanova. Ne znači to da Uzbek neće da izraste u dobrog igrača, ali očigledno je da trener trenutno žuri sa njim. Ili je rešio da potpuno žrtvuje sezonu i nađe izgovor u „rebuildingu“.

Sa druge strane, Asensio koji nije koštao ništa, igra kao mator. Ona lopta za Embapeov prvi gol je bila u stilu Karlovog nekadašnjeg saigrača Franka Barezija, a onaj klizeći Marmušu kojim je podigao „Bernabeu“ na noge je bio u stilu još jednog Karlovog slavnog saigrača, Paola Maldinija. Asensio verovatno neće dostići visine pomenutih, ali po pristupu, hrabrosti i želji ima nekih obrisa Manuela Sančisa u njemu. Ako se Real letos brinuo zbog Naćovog odlaska i klupskog DNK u svlačionici, više nema razloga. Anćeloti mu je podario novog Madridistu iz domaće produkcije.