Moralo je napokon da se desi: Princu zloglasnog kraja je Atletiko Madrid bio suđen  

“Fuerte Apače” je kraj Buenos Ajresa izgrađen uoči Mundijala 1978. kako bi se argentinsko sirotinja sklonila negde dalje od očiju javnosti i kako svet tokom Svetskog prvenstva u Argentini ne bi video svu bedu i jad tamošnjeg društva.

Od tada je ozloglašen i poznat po visokoj stopi kriminala i trgovini drogom. Njegov najveći sin je Karlos Tevez, idol tamošnjeg naroda. Ali, pored Teveza, iz Fuerte Apačea su zahvaljujuči fudbalu slave domogao i još jedan momak – Tijago Almada. I postao svetski prvak sa Argentinom u Kataru.
“Da, poznajem ga. Mnoge rođendane smo proslavili zajedno jer njegov otac Sehundo je kum mog ujaka Abela. I zato su nas pozivali na rođendane njegove sestre, brata… Igrali smo fudbal na ulici sa tipovima iz kraja. I uvek smo bili u istoj ekipi”, pričao je kasnije Almada kada je postao poznat.

A to nije bilo nimalo lako. I nije slučajno da su iz takvog okruženja uspeli samo njih dvojica.
“Tamo sam počeo da šutiram loptu sa četiri ili pet godina. Ali, posle pet časova smo morali da budemo u kućama i uđemo sa ulice. Pucnjave su bili sastavni deo života. Sakrili bismo se gde stignemo i čekali da se pojavi žandarmerija”, prepričavao je Almada kasnije detinjstvo u Fuerte Apačeu.

Počeo je lokalnoj Santa Klari kao i Tevez, odakle je otišao u još jedan nešto veći komšijski klub Almafuerte de Lomas. Ali, pravi fudbal je igrao na ulici Fuertea. Tvrdi da ga je on oblikovao.
“I dalje obožavam da igram fudbal u kraju. On me je očvrsnuo. Ne plašim se udarca ili gubitka lopte. Tamo se osećam slobodnim”.

Postao je slučaj o kojem je pričao ceo fudbalski Buenos Ajres jer su Boka, River, San Lorenco, Argentinosi i ostali veliki klubovi poludeli za 10-godišnjakom. Ljudi su govorili da tako nešto nije viđeno na ulicama Buenos Ajresa. Toliko je odskakao talentom.
“Tijago je radio stvari koje ostala deca nisu mogla. Driblao je, postizao golove, sam igrao… Probacivao je loptu kroz noge, prebacivao je preko čuvara. Ljudi su počeli da dolaze na tribine samo njega da gledaju. Počeli smo da naplaćujemo ulaznice zbog njega”, pričao je kasnije trener iz Almafuertea.

Imao je tada 11 godina, a sa 14 postao lokalnog velikana Veles Sarsfelda iz komšijskog naselja Liniares udaljenog tri kilometra. Prošao je celu omladinsku školu i sa 17 godina zaigrao u prvom timu. I tada je još živeo u “tvrđavi”, što je inače i nadimak Velesa. Postao je najmlađi strelac u istoriji Velesa, godinama uvesaljavao publiku na Fortinu i intrigirao skaute evropskih klubova. A, nadao se pozivu samo jednog.

Obožavao je Atletiko Madrid i Čola Simonea. Slikao se u njegovom dresu sa drugarima iz kraja, kasnije kao fudbaler drugih klubova javno pričao da mu je san da zaigra kod Čola u Madridu.

Preko agenta Agustina Himeneza je upoznao Anhela Koreu koji mu je dodatno raspalio snove pričama o Atletiku i Čolu. Himenez zastupa obojicu i tako su igrači počeli da se druže. Od Koree je dobijao i opremu Atletika u kojoj se fotografisao bez obzira što je bio član drugih klubova.

Postali su kasnije i saigrači u reprezentaciji u koju ga je krišom uveo Horhe Sampoali da samo sparinguje na treninzima. Tom prilikom je čak i Leo Mesi bio oduševljen Almadinim talentom. Potom je kod Skalonija postao standardan reprezentativac kada je na spisak za Katar uskočio umesto povređenog Nika Gonzalesa.
“Bio sam kod zubara kada su počele da stižu poruke. Nisam ih otvarao, a onda je telefon počeo da zvoni. Pozvao me je čovek i predstavio se kao ‘Gringov pomoćnik’. Pojma nisam imao da Skalonija zovu Gringo. Automatski sam skočio sa stolice i napustio ordinaciju”, ispričao je kako je dobio poziv za Katar gde je postao svetski prvak.

Dok je u Velesu sanjao o Atletiku, sudbina ga je odvela drugim putem. Otišao je u američku Atlantu, tamo pokazao da je klasa iznad i nakon dve prešao za transfer rekord MLS lige u brazilski Botafogo kao najskuplje pojačanje u istoriji brazilskog fudbala. Bio je to poklon navijačima novog vlasnika Džona Tekstora, iako se na kraju ispostavilo da je Almadu nije kupio Botafogo već Tekstorova “Igl Grupa” koja u vlasništvu ima i Olimpik iz Liona.

Za samo šest meseci u Botafogu je pokorio Brazil i Južnu Ameriku, a onda su ga “Igl Grupa”  i Tekstor preselili u Lion. Tamo bi verovatno bio i danas da nije došlo do finansijskog sloma francuskog velikana pod Tekstorovim vođstvom. Bilo je jasno da mora da napusti Lion, povratak u Botafogo se nametao kao logičan sled, ali se javila Benfika. Počeli su pregovori i lisabonski klub se približio traženoj sumi kada je počeo da se premišlja između Almade i povratka Žoaa Feliksa.

I tada je stigao poziv koji je Almada čekao ceo život. Pozvao ga je Čolo Simeone da u Atletiku nasledi Anhela Koreu koji je otišao u Meksiko. Za Almadu više nije bilo nikakve dileme šta mu je činiti. Rekao je Tekstoru da samo prelazak u Atletiko dolazi u obzir i Madriđani su za 21.000.000 evra otkupili 50 odsto njegovog ugovora od “Igl Grupe”. Kroz bonuse mogu da plate još 5.000.000 evra, a ako Almada ostane u Atletiku naredne tri sezone, španski klub će morati da otkupi preostalih 50 odsto ugovora za još 10.000.000 evra. Potencijalna Tekstorova zarada je 36.000.000 evra od Almadinog transfera. S obzirom na kvalitet i da je potpisao na pet godina, nema razloga da Atletiko ne kupi i drugu polovinu…

Iako dolazi kao Korein naslednik i ima dosta fudbalskih sličnosti sa njim, Almada će ipak biti nešto novo. Nešto što Antoan Grizman ne može da ponudi Hulijanu Alvarezu kao partneru u napadu. Almada jeste kao Korea niskog težišta, brz, nepredvidiv, eksplozivan... Ali, Almada je više “desetka” koja voli da se vrati po loptu, dribla, kombinuje i da pasom probija poslednju liniju protivnika. Mnogo je bolji za posed lopte sa kojim Atletiko ima problem u igri kada mu ne ide. I pre svega, mnogo se bolje razume sa Hulijanom Alvarezom od Grizmana.

Ako je Karlos Tevez bio Kralj zloglasnog Fuerte Apačea po kojem i nosi nadimak, onda je Almada njegov Princ koji bi mogao da promeni tok istorije u Atletiko Madridu. Ima još jedan sudbinski detalj koji ih veže. Rođendan slave istog datuma – 26. aprila. Prosto, ovo je moralo da se desi.