Milan je lenjost, stihija i jalova improvizacija, ali Strahinja je gvožđe malokrvnih Rosonera!

Možda je Strahinja Pavlović odigrao poslednju utakmicu u dresu Milana, a možda će baš duel 22. kola Serije A sa Parmom na San Siru biti ključan u Milanovoj odluci da zadrži srpskog reprezentativca! Jer da nije bilo popularnog Kalabe, Rosoneri bi na najvećem italijanskom stadionu sigurno prosuli bodove protiv jednog od kandidata za ispadanje. Srbin je dao gvožđa malokrvnom Milanu, bio je njegov adrenalin, njegov kerozin, njegov lav koji predvodi bezidejni čopor. I taj čopor je sa dva gola u sudijskoj nadoknadi došao do ludog preokreta - 3:2.

Bila je Parma tako blizu da prvi put od 2014. godine trijumfalno odšeta sa San Sira, ali Strahinja Pavlović nije dozvolio! U poslednjih petnaestak minuta utakmice Srbin je, da li posredstvom instrukcije, ili samoinicijativno, postao špic Milana. Bio je u prvim borbenih redovima svakog kontra napada, jurio lopte glavom u šestnaestercu gostiju, a kada mu je VAR u 88. minutu poništio gol za 2:2, Strahinja nije stao. Video je izjednačujući gol Tidžanija Rejnersa, a potom iz nožnih prstiju iscrpeo svu preostalu energiju za poslednji skok na utakmici. Epilog, spuštena lopta za Samjuela Čukvuezea, druga asistencija na utakmici, lopta iza leđa Zajona Suzukija i novi preokret Milana - četvrti u pet pobeda otkako je Seržo Konseisao preuzeo ekipu!

Krenuli su ove zime po Strahinju Fenerbahče i Štutgart (ponudio 16.000.000 evra), ali kako stvari stoje u gradu mode će dobro razmisliti da li im je pametno da se posle samo pola godine rastanu sa momkom kojeg su letos platili Salcburgu 18.000.000 evra. Možda u prvom delu sezone imao problema, padova koncentracije i patio zbog svoje igre na koncu, na ivici rizika, ali već drugu utakmicu zaredom, otkako se vratio na teren i u startnu postavu Srbin završava sa visokom ocenom.

Protiv Đirone je bio jedan od najboljih na terenu, danas izvesno najsvetlija tačka Milana koji pre(često) nije imao nikakav plan. Dugo je već Milan ekipa koja zavisi od raspoloženja Tea Ernandeza i Rafaela Leaa. Obojicu je već na poluvremenu Konseisao izvukao iz igre. I mada za Leaa još nije izvesno da li je razlog prevremenog izlaska bila povreda, za Tea je jasno kao dan. Vukao se Francuz po terenu kako ne bi smeo igrač velikog kluba, ponajmanje jedan od najboljih levih bekova planete. Poslovična defanzivna nezainteresovanost danas je dosegla poseban nivo. Njegovo cupkanje i pasivnost su sredinom prvog poluvremena uvalile u probleme i Pavlovića i Milan. Srpski štoper nije uspo da blokira Kanćelerijev savršeno precizan hitac i Parma je povela. Jasno je čijom krivicom. Odgovornost je plaćima istog čoveka zbog kojeg Rosoneri ove sezone više od dve trećine golova primaju sa levog boka koji je njegovo područje delovanja.

Na skali ekstrema u Milanovom timu, Teo i Strahinja bili su suprotni polovi. Izduvani balon i energetska bomba koja je, na kraju raznela, danas možda za nijansu kvalitetniju Parmu. Mlekadžijama je prednost prvi put oduzeo upravo Pavlović postavljanjem nateravši golmana Zajona Suzukija da ga odgurne sa obe ruke. Jasno je bilo da sledi jedanaesterac za Milan, iako je VAR proveravao situaciju, a Kristijan Pulišić je autoritativno pogodio.

Prvu trećinu nastavka obeležile su izmene Konseisaa, po dve dovostruke (Bartesagi i Benaser umesto Tea i Leaa, a u 57. minutu Ejbraham i Čukvueze umesto Morate i Fofane). Milanove uzde u drugom delu mahom su bile u rukama Tižanija Rejndersa, ali se većina napada domaćeg tima svodila na neplanse, stihijske udare, te na jalovu improvizaciju. Kada bi prelazila na polovinu rivala, Parma bi bila konkretnije, kao kada je u 73. minutu zicer Pontusu Almkvistu skinuo Majk Menjon. Sedam minuta kasnije, francuski golman istu stvar uradio oči u oči sa Drisom Kamarom, samo da bi gosti ipak kaznili situaciju u kojoj je čitava odbrana Milana nadigrana i nasamarena. Dobar deo krivice snosi i Pavlović koji je zaboravio potonjeg strelca Enrika Del Prata iza leđa.

Međutim, nije Pavlović ostao rob sopstvenog i timskog propusta, več je na krilima svih dobrih stvari iz prethodnih osamdesetak minuta znao kako da kanališe energiju i odlučnost. A tih pozitivnih detalja bilo je i ha haj! Sijaset tačnih startova, sasčenih opasnih napada rivala. Jeste ponovo odigrao utakmicu na obodima rizika, sa visokim iskakanjima i pozicioniranjem daleko od gola, ali vredelo je!

Poslednja karta iz rukava Serža Konseisaa bilo je uvođenje Luke Jovića u 77. minut, ali ispostavilo se da je Džoker već bio u igri. Jović je na 2:2, tik nakon Milanovog izjednačujućeg gola upropastio veliku šansu i savršenu spuštenu Pavlovićevu loptu, ali ono što je Luka uprskao, unovčio je Čukvueze, još jedan igrač koji bi do 3. februara i kraja zimskog prelaznog roka mogao da napusti San Siro.

Milan je prvi put u istoriji Serije A napravio preokret uz postignuta dva gola u sudijskoj nadoknadi i uhvati važan voz na putu ka Ligi šampiona. Delovalo je da može polako da se pozdravlja sa napadom na četvrtu poziciju, ali vratio se na dostižnih pet bodova zaostatka u odnosu na Lacio. Dostižnih pod uslovom da Seržo Konseisao i njegovi puleni počnu da kontrolišu stvari na terenu, a ne da igraju kako vetar dune. A pitanje je koliko će biti prostora za tako nešto sa narušenom hemijom u timu koja je savršeno oslikana po završetku utakmice kroz svađu glavnog trenera i Davidea Kalabrije.

Rosonere kroz tri dana očekuje gostovanje Dinamu na Maksimiru za overu direktnog plasmana u osminu finala Lige šampiona, a već drugog februara biće domaćin Interu u Derbiju dela Madonina. Biće to veliki ispit Milanove konkurentnosti u borbi za Ligu šampiona naredne sezone.