Mercedes Benc svetskog fudbala i krađa decenije ispred nosa frustriranom starcu

Fudbalska garaža Real Madrida tradicionalno puca od luksuza. Pogotovo otkako je Florentino Perez pre dvadesetak godina podigao standarde i poželeo što manje renoa, fijata i ostalih narodnih marki. Tu su sada parkirani fudbalski poršei, rols-rojsovi, bentliji, maseratiji, bugatiji, rendž-roveri, audiji... Uskoro iz Pariza stiže i najskuplji model ferarija.

Ali, Realov parking je sinoć ostao bez onog najvrednijeg. Mercedes Benc svetskog fudbala je nakon 10 godina odvezao poslednji krug u belom dresu Kraljevskog kluba. I teško će Real opet naći nešto tako moćno, pouzdano i savršeno kao što je to bio Toni Kros. Svi su mogli da imaju slab dan, svako je umeo da zašlajfa, samo je savršeni motor iz Nemačke uvek radio isto.

Bilo je u ovih desetak godina u Realu moćnijih fudbalskih mašina poput Kristijana Ronalda, bržih poput Vinisijusa Žuniora, luksuznijih poput Karima Benzeme, snažnijih motora poput Kazemira, sa boljom navigacijom poput Luke Modrića... Ali niko nije bio takav miks elegancije, pouzdanosti i ful opreme kao Toni Kros. Njegova klasa i najfinija preciznost mogu da se porede samo sa savršenim mašinama koje su izlazile sa trake automobilskog giganta iz Štutgarta. 

Ali, za razliku od mercedesa, cena je u ovom slučaju bila prava sitnica. Kađa decenije, bagatela, džabalučina... Nazovite to kako hoćete.

Real je taman prekinuo 12 godina dugu pauzu bez evropske titule. Naravno, na sreću kao što se već godinama banalizuje svaki uspeh Karla Anćelotija. Serhio Ramos je tada spasao život Kralju golom u lisabonskom finalu kada su sekunde delile gradskog rivala Atletiko od evropskeg torna. Ko zna, da ne beše tog gola Ramosa, možda bi novija istorija fudbala bila drugačija... Real je tada dobio nadljudske moći.

Ali i Anćelotiju je odmah bilo jasno da nešto mora da se menja, unapredi i da mu fali bolji motor. Ćabi Alonso je već postao stariji model i osećala se potrošenost. Nije baš bio na izdisaju, ali nije ni za vožnju na duže staze.

Istog leta u Minhenu su brideli obrazi. Real je u polufinalu sa ukupnih 5:0 pocepao Bajern, a Karlo Anćeloti očitao Pepu Gvardioli prvu od nekoliko bolnih lekcija koje su sledile u budućnosti. Imali su Bavarci Lama i Alabu na bekovim, Robena i Riberija po krilima, Milera i Mandžukića u špicu, Nojera na golu, džokere poput Havija Martineza, Marija Gecea, Kaludija Pizara, najveću trenersku zvezdu na klupi... Ali, neko u Minhenu je procenio da je taj debakl protiv Real bio krivica veznog reda u kojem su bili Bastijan Švajnštajger i Toni Kros. Taj neko ima i prezime – Uli Henes. Nije morao tako da kaže. Rekao je to delima.

„U septembru 2013. godine sedeo sam Rumenigeom u njegovoj kancelariji u Zebener štrase. Ugovor Tonija Krosa isticao je za 20 meseci. Bajern je želeo da produži saradnju, a ni Toni nije imao ništa naročito protiv. Nažalost, imali smo potpuno različite poglede na to koliku platu Toni zaslužuje. Bajern je nudio 6.000.000 evra bruto. Kao da su zaboravili da znam koliko plaćaju Marija Gecea... Tražio sam 10.000.000. Nije bilo povišenih tonova, niko nije bio uvređen. Objektivno gledano, i Rumenige i ja verovali smo da ovaj drugi nema pojma o Toniju Krosu. U redu, želim vam prijatan dan, pozdravio sam se sa njim i odleteo nazad u Keln. Mislim da je taj prvi sastanak trajao svega 30 minuta.

Kada je Gvardiola čuo da su se pregovori otegli pozvao ga je na sastanak i kazao mu: Toni, trebaš mi ovde. Računam na tebe. Međutim od pomaka ni traga kada sam došao na drugi sastanak u Minhen. Bio je novembar 2013.

‘Šest miliona evra je poštena plata za Tonijev status’, ostao je pri svom Rumenige.

‘Ja ne mislim tako. Toni je jednako važan Gvardioli kao Lam, Roben ili Riberi. Iz tog razloga on treba da pripada njihovoj platnoj kategroji’, odgovorio sam mu.

Nije vredelo. Rekao bih da ovoga puta razgovor nije trajao duže od 29 minuta. Treći put sam pokušao da ubedim Rumenigea u januaru 2014. godine. Kazao mi je ovako: ‘Evo, želimo da izrazimo zahvalnost i poštovanje Toniju, spremni smo da podignemo ponudu. Daćemo 6.500.000 evra bruto’.

‘Ali gosopdine Rumenige, to je i dalje veoma daleko od onoga što potražujemo’...

Mislim da sam treći put iz njegove kancelarije izašao za manje od 28 minuta.

E, a sada o trenutku kada se Uli Henes na svoj način uključio u pregovore... Bio je 2. februar 2014. Posle pobede od 5:0 protiv Ajntrahta iz Frankfurta, Toni je bio na putu ka svlačionici. Prišao mu je Henes, crven, sav zajapuren. Samo je dreknuo bez ikakvog uvoda: Idi pronađi tog svog agenta i poruči mu da ovde nikada nećeš imati 10.000.000!

‘Ne moram da ga tražim’, odgovorio mu je Toni. ‘Mi smo istog mišljenja’.

Tog dana je Toni Kros shvatio da naredne sezone neće igrati za Bajern. Odmah sam kontaktirao sve velike klubove u Evropi, objavio sam da je Toni na tržištu. Imao sam osećaj da mi u početku niko nije verovao. Nisu verovali da će Bajern da ga pusti. Pa on je savršen čovek za Gvardiolin fudbal?! Ali, u nekom trenutku su shvatili da je istina. U aprilu 2014. Mančester Junajted mi je poslao ugovor spreman za potpisivanje. Klubovi su se već bili dogovorili... Poslao sam generalnom direktoru Edu Vudvordu paket tradicionalnih kolačića iz najbolje poslastičlarnice u Kelnu. U Mančesteru su znali šta da učine da bi se igrač osetio vrednim. Devid Mojes lično je posetio Tonija. Bili su to jasni signali ljubavi. Toni je lako pristao"...

Stavio sam svoj primerak Junajtedovog ugovora u kancelarijski sef. Tu se nalazi i danas. Bez Tonijevog potpisa je. Dana 22. aprila 2014. Dejvid Mojes dobio je otkaz. Morao sam da počnem sve ispočetka, da tražim novi klub".

Kros je na leto 2014. prešao u Real Madrid", ovo je odlomak iz autobiografije Folkera Štruta, Krosovog agenta.

Koliko je Real dobio, Bajern je još više izgubio. Od tog momenta je 5:1 u evropskim titulama za Real protiv Bajerna. Kros ima isti broj evropskih titula kao Bajern. Povređena sujeta Ulija Henesa je koristiila svaku priliku da odapne neku otrovnu strelicu. Nikada nije svario tu grešku.

“Prve dve utakmice sa četvoricom pozadi su bile pristojne, a onda je selektor pormenio formaciju na trojicu u poslednjoj liniji. Zašto? Da bi uklopio Tonija Krosa! Da smo umesto sa njim, igrali sa Kimihom, Goreckom i Milerom u sredini i Gnabrijem i Saneom po krilima, siguran sam da bi sve bilo drugačije. Toni Kros je u prošlosti bio top klasa, ali njegov stil fudbala je potpuno prevaziđen. On se više ne uklapa u vrhunski fudbal. Ne prelazi centar, odigrava lopte na stranu i daje protivničkim odbranama vreme da se organizuju. To neko treba glasno da kaže. Nemci fudbal igraju vertiklano, a ne kao Kros”, rekao je Uli Henes 11. jula 2021. godine, nakon Evropskog prvensva. 

Iz nekog razlog, od početka nije blagonaklono gledao na Tonija Krosa iako je svima u Nemačkoj bilo jasno da je u pitanju generacijski talenat. Možda i zbog Tonijeve harizme i smisla za humor, atipičnih za jednog Nemca. Pogotovo to nije mogao da razume konzervativni Bavarac poput Henesa.

Kros je jedan od najzanimljivijih likova u svetu fudbala, distanciran od sterilne PR industrije i ljudsko biće koje se ne plaši da ima sopstveni stav i kaže šta misli. Kao letos kada je u jednoj reči opisao sve ono što ljubitelji fudbala širom sveta misle o Saudijskoj Arabiji i tamošnjem “fudbalskom bumu”.

Na ozbiljne teme ima ozbiljne stavove, a po smislu za humor iz njega izbijaju istočnjački, skoro pa slovenski, sarkazam i ironija.

Kao kada Davida Alabu pozove da “vrati dedi papuče”…

Ili kada proziva svoju “omiljenu žrtvu” Lukasa Vaskeza. Ili kada odgovori arogantnom Mejsonu Mauntu, raznim “tastatura ratnicima” sakrivenim iza bezimenih profila, naruga se Sitijevoj bisti Serhija Aguera u “jagodinskom” stilu ili kada Brazilcima čestita Novu godinu.

I još je mnogo Krosovih kultnih poruka i izjava. Poput one kada je kasnio početak finala sa Liverpulom (“Nema veze, osvojićemo je, ali samo malo kasnije”) ili posle ispadanja od Sitija (“Real Madrid će se vratiti još jači”).

Koliko je specifičan karakter, toliko je bio i poseban talenat. Na Mundijalitu za kadete 2007. godine, Kros je bio Zlatna lopta iako Nemci nisu osojili turnir. Debtiovao je za prvi tim Bavaraca kao 17-godišnjak i odmah na debiju spakovao dva gola Miru Kloseu. U Evropi je spasao Bajen poraza na beogdarskoj Marakani kada je ušao pri vođstvu Crvene zvezde u 81. minutu i golom i asistencijom okrenuo utakmicu.

“Molim?! Znate li ko nam je doneo pobedu? Lusio! On je bio naš najbolji igrač danas. U redu? On je svetska klasa, a ne Toni Kros”, rekao je Henes u Beogradu na pitanje da prokomentariše Tonija Krosa kao igrača utakmice.

Novinar ga je podsetio na gol i asistenciju…

“Da, pa?! Ja i ti bismo dali onaj gol iz slobodnjaka”, iskolačenih očiju je sa besom u glasu komentarisao Uli Henes.

Teško je odgonetnuti zašto Uli nikada nije toliko mirisao Krosa i nije hteo da ga fudbalski prizna. Ali, dete od 17 godina mu sigurno nije zaboravilo te reči. Nikakav problem Kros nije imao da zatvori stranicu u Minhenu i otvori zvezdano poglavlje u Madridu.

Karlo Anćeloti je nakon finala od Florentina Pereza tražio da mu dovede vezistu, svestan da su prošle najbolje godine Alonsa i Kedire. Perez je tog leta bio opčinjen dovođenjem Hamesa Rodrigeza i Radamela Falkaa iz Monaka. Prvog je doveo, od drugog ga je odvratio Anćeloti. Italijanu je predloženo nekoliko opcija za vezni red među kojima Arturo Vidal, Pol Pogba, Ramires... I Toni Kros. On mu se najviše dopao i Real je za samo 25.000.000 evra izveo krađu decenije.

“Anćeloti mi je rekao da sam mu potrebn i da ću imati jednu od najbitnijih uloga u timu. Pre svega, rekao mi je da ću učiniti Real boljim. Šta bolje želite da čujete?”, govorio je Kros o razgovoru sa trenerom pred transfer u Real.

Za razliku od Luke Modrića kojem je bilo potrebno pola godina da se adaptira u Madridu, Kros je odmah igrao na top nivou. Anćeloti mu je promenio ulogu u odnosu na Bajern, povukao ga da igra koji metar defanzivnije i bolje je iskoristio njegove plejmejkerske sposobnosti. Kros je već do Nove godine u debitantskoj sezoni upisao 11 asistencija i naterao sve da zaborave na Ćabi Alonsa koji je otišao u suprotnom smeru ka Minhenu.

Debitantski gol protiv Rajo Valjekana je bio najava onoga što će Realovi navijači gledati narednih 10 godina. Ulazak iz drugog plana u zonu šuta, otvoreno stopalo i hirurški precizna plasirka po zemlji u sam ugao. Elegantno, tačno, efektno. Real je dobio mercedes. Lična karta Tonijevog desetogodišnjeg mandata u Madridu.

Menjali su se saigrači, treneri, stilovi ali Kros je uvek ostajao Realova najpouzdanija opcija. Bez obzira što je i on umeo da padne u formi, nijednom treneru nije padalo na pamet da dovede u pitanje njegov status. Sa Modrićem i Kazemirom je formirao kultni triling u veznom redu kao pandan čuvenom Barsinom tercetu Buskets – Ćavi – Inijesta. Nije čudo što Mesi posle njih ništa nije osvojio u evropskom fudbalu, ili što je Ronaldo pre pomenutog trilinga u Realu imao samo jednu Ligu šampiona za pet godina, a bez njih kasnije - ništa. O uticaju pomenutih trilinga će vreme dati najbolji sud…

O uticaju Tonija Krosa na dinastiju u Madridu, trofeji govore sve. Brojke nisu baš najbolje sredstvo za definiciju Tonijevih kvaliteta. Iako bi tu moglo štošta da se napiše: Prvi je u “ligama petice” po procentu tačnih pasova, prvi je po procentu tačnih pasova unapred, prvi je po procentu tačnih progresivnih pasova, prvi je po procentu tačnosti kratkih pasova, daje najviše progersivnih pasova na 90 minuta… Samo on i Ezekijel Palasios iz Leverkuzena ove sezone imaju preko 95 odsto uspešnosti u progresivnim pasovima i dobijenim duelima. Ali, brojke su samo kap u moru Krosove fudbalske genijalnosti.

Kako je vreme u Madridu prolazilo, bio je sve zreliji, produktivniji, konkretniji, kreativniji, slobodniji… Ove sezone je odigrao 48 utakmica za Real. Samo je u prvoj i prošloj sezoni u Madridu igrao više nego u ovoj. Neverovatne su to stvari za fudbalera koji već 17 godina igra na najvišem nivou, od čega čak 10 godina u Real Madridu. Mogao je ovim stilom još koju godinu, ali je presekao i poručio da je dosta. Otišao je kao velikan i šampion.

U Ligi šampiona je ove sezone zabeležio samo dve asistencije. Ali kao i većina poteza Tonija Krosa, bili su to oni koji se pamte i rešavaju utakmice. Protiv “svog” Bajerna u polufinalu u Minhenu, pasom za sva vremena presekao je odbranu Bavaraca i lansirao Vinisijusa pred gol (pre toga mu rukom pokazao gde i šta). Ili kada je jedna od nekoliko savršenih kifli iz ugla sinoć na Vembliju sletela na glavu Danija Karvahala i otvorila vrata pobede.

Uli Henes mu je prognozirao kraj mnogo ranije. Mnogi bi danas rekli da kraj nije blizu i da je mogao još.

Ali, Toni Kros je snažan karakter koliko i fudbaler. Kraj je kada on kaže. Okrenuo je ključ, isključio motor i parkirao. Beli mercedes je perfektno odradio posao do kraja. A, poput ćelavih guma koje su odradile svoje, u istoriju sa Tonijem odlaze i Adidas Pro11, stari model kopački koji je nosio poslednjih 11 godina. Dok se današnji fudbaleri utkruju da se što pre pohvale novim modelima koji su im sponzori pripremili i da na taj način istaknu posebnost, Kros je duže od decenije nosio isti model. Bez obzira na novac i reklamu. Adidas mu je nudio moderniju verziju uoči finala protiv Liverpula ali je on igrao u pocepanim. Onima koje je toliko obožavao da ih je uvek sam čistio, održavao, grejao fenom...

Pošteno su ga služile, kao i on svog gazdu. Ostaje im još poslednji ples kod kuće. Evropsko prvenstvo na kojem će "prevaziđeni" Toni Kros uložiti poslednji napor da podseti Nemce kako se igra fpobednički fudbal koji su zaboravili. I da možda nešto osvoje kao kada je on pre 10 godina dirigovao igrom na Mundijalu u Brazilu kao statistički najkorisniji igrač prvenstva.

A posle toga je definitivno kraj. I ostaje rupa. Ne samo za Real Madrid, već za ceo svet fudbala.

Danke Meister!