Mendijeva filmska priča: Od biroa rada i primanja socijalne pomoći do Čelsijevog potpornog stuba
Vreme čitanja: 3min | pon. 26.04.21. | 19:22
Podsetio se golman Čelsija teških trenutaka sa početka karijere
Briljira Eduard Mendi na golu Čelsija, živi svoje snove, ali na početku karijere nije sve bilo tako bajno. Otkrio je Mendi prilikom potpisa za Čelsi da je bio blizu da digne ruke od fudbala i promeni profesiju. Sutra će jedinica Plavaca biti poslednja linija odbrane protiv Real Madrida u polufinalu Liga šampiona, a uoči meča prisetio se Eduard Mendi perioda kada je bio bez kluba. Narodski rečeno otvorio je senegalski golman dušu.
Uvukao se senegalski golman pod kožu navijačima i potvrdio da kada Čelsi pazari golmana iz Rena greške nema. Krenuo je stopama Petra Čeha. Ren mu je bio odskočna daska, u Čelsiju je doživeo eksploziju i odmah po dolasku se učvrstio među stativama. Potisnuo je Kepu Arizabalagu i profilisao se kao startna jedinica.
Izabrane vesti
LŠ, utorak, 21.00: (2.45) Real Madrid (3.00) Čelsi (3.20)
Stigao je Mendi u Čelsi prošlog septembra iz Rena u transferu vrednom 22.000.000 funti, a njegov put do najvišeg nivoa bio je i te kako trnovit.
„Da mi je neko pre šest godina rekao, kada nisam igrao ni za jedan klub, da ću ovde završiti, ne bih se čak potrudio ni da ga pogledam, ni da ga saslušam. Istinski sam imao sumnje vezane za to da li ću moći da nastavim da se bavim fudbalom. Ali, sada kada gledam na to, kažem da je to sve zahvaljujući onim trenucima da sam ovde gde jesam danas, i da moja porodica takođe ima koristi od toga gde sam stigao uz pomoć fudbala“, počeo je Mendi.
Kada je Mendiju pre šest godina istekao ugovor sa Šerburom, našao se na birou za nezaposlene, gde je proveo čitavih godinu dana. Formu je održavao sa Avrom, godinu dana trenirao je neplaćeno...
„Svojevremeno sam dobio poruku od svog agenta, svidela mi se i vratio sam se odmah u Le Avr, gde sam trenirao kada sam bio mlad, i tamo sam trenirao svako jutro sa rezervnim igračima. Posle podne bih odlazio u teretanu ili na teren sa svojim bratom da vežbam branjenje“.
Beba je bila na putu, a Mendi bez posla. Bio je primoran da uzme socijalnu pomoć u Francuskoj.
„Morao sam da uzmem pomoć za nezaposlene u to vreme da bih mogao da se u potpunosti posvetim fudbalu. Bilo je neverovatno teško, a moja partnerka je očekivala našu prvu bebu. Pomoć za nezaposlene nam nije bila dovoljna, trebalo nam je još nešto, i tako sam počeo da tražim drugi posao“.
Da nije bilo poziva jednog bivšeg saigrača da dođe u Olimpik Marselj u trenutku kada su Žulijen Fabri i Bris Samba poslati na pozajmice, veliko je pitanje da li bi to bila samo jedna godina praznog hoda ili bi Mendi u 22. godini završio karijeru, i krenuo da krči put u nekoj drugoj profesiji.
„Ali, onda sam dobio mogućnost da odem u Marselj i da se tamo oprobam. Srećom, uspelo mi je i bilo je to potpuno olakšanje za mene. Jedna godina bez fudbala je strašno dug vremenski period. Imao sam mnogo sumnji tokom tog vremena. Ali, zahvaljujući mojoj porodici, koja mi je mnogo pomogla u tim trenucima, sve to me je učinilo jačim“, zaključio je golman Plavaca.