Maksimović opet u ligi petica: Stresno je kad nemaš posao! Zvali me u 10.00 i rekli da je avion u 13.30

Svojevremeno standardan u Ligi šampiona u dresu Napolija, ali posle selidbe u turski Hataj nekako skrajnut u drugi plan. I baš kad su mnogi možda pomislili da je tu kraj, Nikola Maksimović se vratio na velika vrata potpisom za Monpelje.

Jeste, njegov novi klub trenutno drži fenjer u Ligi 1, ali opet je jedna od takozvanih “liga petica“ u kojoj od srpskih fudbalera – ne računajući u Francuskoj rođenog Stefana Džodića, novog Maksimovićevog saigrača – ugovor imaju još samo Strazburovi Đorđe Petrović i Miloš Luković, Sent Etjenov Igor Miladinović i Lionov Nemanja Matić.

Otkud dakle, posle šest meseci bez angažmana, Maksimović u Monpeljeu?

“Monpeljeu je hitno bio potreban štoper jer imaju dosta povređenih igrača. I pre dva dana su me zvali, u 10 ujutru, i rekli mi da imam avion već u 13.30. Iskreno, nisam ni pregovarao finansijski, ništa me nije zanimalo. Nisam doduše stigao na taj avion, ali sam uveče kasno sleteo u Marselj, u četvrtak prepodne odradio lekarske preglede, čak su i papire koji se inače čekaju i po tri nedelje uspeli da mi završe za 10 minuta, pošto je predsednik kluba Loran Nikolin baš zalegao“, kaže Maksimović na početku kraćeg intervjua za Mozzart Sport.

O finansijama nije razmišljao, jer je neke materijalno isplativije opcije već odbio dok je od maja, kada se posle tužbe rastao sa Hatajem, tražio novi angažman.

“Od maja sam bio slobodan igrač, ali ponude koje sam dobijao – nije to bio ovaj nivo. To su sve bile neke destinacije Koreja, Kina, Iran, Izrael, Kipar. Ništa primamljivo u fudbalskom smislu. A, nisam gledao finansije, nego neki klub i ligu u kojima mogu da se vraitm na veliku scenu, jer smatram da još mogu da igram na vrhunskom nivou. Mislio sam, ako bih otišao u te neke zemlje – tu bi bio kraj. Za to ima vremena i kasnije“, premotava film nekadašnji štoper Sevojna, Slobode, Crvene zvezde, Napolija, Torina, moskovskog Spartaka, Đenove i već pomenutog Hataja.

Posle odlaska iz Turske, ne krije 32-godišnji štoper, bilo je i teških trenutaka, jer dugo nije uspevao da pronađe novi klub.

"Bilo je nekih situacija za Seriju A, dosta dugo se pregovaralo, ali nije se oslobodilo mesto za stranca. Ne bih da otkrivam ko je u pitanju, jer bilo je tu i nekih bivših saigrača, pa da ih ne pravim probleme. Kako bilo, nije uspelo da se završi i mislio sam iskreno da do januara neće biti ništa. Svakome je stresan period kad nema klub, kad nemaš posao. Navikneš od malih nogu na taj fudbal, postane ti baš to – posao. I onda bude stresno“.

Posebno što u fudbalu, znate već onu poštapalicu, juče ne postoji.

“Čim ispadneš iz tog nekog kruga posle odlaska iz Serije A, dosta te ljudi zaborave. Posebno ako napraviš neku pauzu, mnogo je teško vratiti se. Pride, ne voli nijedan igrač da napravi neku pauzu i da trenira sam“.

Srećom po Maksimovića imao je i u Beogradu pravo okruženje oko sebe.

“Imam tu sreću da dosta dugo sarađujem sa jednim od najboljih kondiconih trenera u Evropi, u stari, nij on samo za kondiciju, nego i za povrede, za sve ono što te održava fizički u životu. To je Andreja Milutinović naravno. Sa njim sam radio i fizički sam bio OK. Naravno, uvek ti fali da treniraš sa ekipom i da igraš utakmice, a to nisam to imao. Ali čovek fudbal ne može da zaboravi da igra. Treba samo vremena da se uđe u rutinu. Kad je došla prilika nisam se ni razmišljao“.

Andreji Milutinoviću zato duguje veliku zahvalnost, ali nije samo on držao Maksimovića u ravnoteži. Bilo je tu i drugih igrača koji su čekali pravu ponudu.

“Bio je tu Goran Čaušić, on se vratio na Tajland, pa Ognjen Mudrinski, sad igra za Mladost GAT. Ostao je još Filip Malbašić. U prolazu je bilo još nekih stranaca, kako je ko nalazio klub, tako je odlazio. I normalno, bodrili smo jedan drugog. Svi smo prošli težak period, svi smo naporno radili, a svi naravno imali i situacije da te neko zove, nešto nudi, pa onda nema nikog, ne pojavljuje se samo. Nadam se da će i Filip pronaći klub, jer je maksimalno radio“.

No dobro, sad je sve gotovo, za Maksimovića bar. Monpelje je ponudio izlaz.

“Sve se brzinski desilo, možda i bolje tako. Ovakva šansa se ne odbija. Dobio sam veliku priliku. Fenomenalan klub, tabela nije odgovarajuća renomeu kluba. Pričao sam malo pre no što sam stigao sa Petrom Škuletićem koji je igrao ovde. Objasnio mi da je Monpelje porodičan klub, da igrači koji dođu i normalno se ponašaju bukvalno ostaju tu do kraja karijere i posle. Evo primera, sačekao me je na aerodromu sportski direktor, kao i naš Nenad Džodić, koji ovde živi i radi u klubu. Rekao mi je da je sada 35 ili 37 bivših igrača zaposleno u Monpeljeu. Čist dokaz kako klub funkcioniše. Svi rade najbolje što mogu, niko se nikome ne zamera, kako i treba da bude. Imaju fenomenalne uslove, nisam ni u Italiji takve imao. Sad je moje što pre da se spremim, da igram, da se vratim na nivo kakav sam bio pre“.

Neće ni to biti lako, jer opšte je poznato da je francusko prvenstvo fizički možda i najzahtevnije u Evropi.

“Upravo sam malo razgovarao sa par igrača, stranaca u klubu, koji su mi isto to rekli. Mada sam znao sam i pre, igrao sam Ligu šampiona protiv Pari Sen Žermena, Marselja. Tu se vidi razlika, jer tih nekoliko klubova sa vrha dovodi velika imena, hoće da igraju fudbal, da počinju akcije od golmana. Ostali malo više na duge lopte, na fiziku. Biće i meni jako teško da fizički ispariram svemu tome. Ali kad se dobija ovakva prilika, ne treba da se razmišlja odmah o tome. Čovek mora da bude presrećan i da ide dan po dan“.

Pitanje je samo koliko Monpelje može da čeka. Tim je posle devet kola poslednji na tabeli sa svega četiri osvojena boda i čak 29 primljenih golova. Otud i Maksimović uostalom.

“Nije odbrana kao odbrana sama po sebi problem. Ne igraju odbranu četvorica igrača, već ceo tim, a ovde ima mnogo povreda. Promenio se i trener, sad je tu Žan Luj Gase, isto bivi igrač, veliki trener, radiooje i u Pari Sen Žermenu, reprezentaciji. Donosi neko iskustvo. Jer kad je mnogo mladih igrača, mnogo je teško kad se gubi i onda se ide sve dublje i dublje u kanal. Klub se sada nada da će sa Gaseom da pronađe balans, a kad se vrate svi povređeni igrači da ćemo onda izaći iz krize. Posebno tri naredne utakmice su ključne jer igramo protiv klubova koji će se sa nama boriti za opstanak“, kaže Maksimović, koji bi trebalo da debituje već u nedelju, na gostovanju kod Avra.

Onda slede Brest, pa Sent Etjen... I nadaju se svi u Monpeljeu – malo lepša vremena. I za Maksimovića.