Luda životna priča braće Ljubičić: Hrvati pobegli pred ratom iz BiH, otac zvezdaš ih nazvao po Deju i Robiju
Vreme čitanja: 3min | uto. 24.08.21. | 16:04
Interesantni detalji iz života rođenih Bečlija
Austrija ima braću Ljubičić, kojima se predviđa ozbiljna fudbalska karijera, a oni pravu filmsku životnu priču. Roditelji, inače Hrvati iz Bosne, pobegli su od rata početkom devedesetih godina iz i otišli u Beč, gde su im se rodili sinovi Dejan i Robert.
Stariji sin Dejan (rođen 1997. godine) četiri godine je sa dosta uspeha je igrao za Rapid, gde je nosio i kapitensku traku, a njegove partije nisu promakle ni nemačkim bundesligašima. Najkonkretniji je bio Keln, koji ga je ovog leta doveo kao slobodnog igrača. Potom su usledila dva starta u Bundesligi, protiv Herte i Bajerna.
Izabrane vesti
Dejana je u Beču zamenio upravo Robert (1999), koji takođe igra centralnog veznog igrača. Mlađi Ljubičić je godinama stasavao u omladinskom pogonu Sankt Peltena, a prošlog vikenda je doživeo prvenstveni debi i postigao pogodak protiv Rida (3:0).
(2,45) ZORJA (3,40) RAPID (2,85)
Taj trenutak predstavljao je povod nemačkom Kikeru da napravi intervju sa njim, u kojima je izneo detalje koji su više nego zanimljivi i ovdašnjoj javnosti. Specifično je bilo to što je Robert stigao u Rapid nakon suspenzije od pet utakmica, koju je doživeo u prethodnoj sezoni, igrajući meč za opstanak u Sankt Peltenu protiv Austrije iz Klagenfurta.
"Naravno da nije bilo idealno doći u klub na ovakav način. Iznad svega, žao mi je što nisam mogao da pomognem saigračima u poslednjih nekoliko nedelja. Razgovarao sam sa Dejanom posle meča, čestitao mi je, gledao sam njegove partije. Moram da kažem da je odigrao vrlo dobro protiv Bajerna, iako su igubili sa 2:3. Bilo mi je lako jer sam poznavao mnogo igrača preko brata, ali i mlade reprezentacije Austrije. Trener Kibauer me je pre nekoliko godina povukao iz akdemije u prvi tim Sank Peltena, igrao sam poslednjih pet utakmica u sezoni 2017/2018. Naravno, nešto je drugačije igrati u Rapidu, ali su mi zadaci na terenu slični. Nekad sam bio osmica, sad sam više šestica. Ali i dalje imam želju da krenem sa loptom napred", rekao je Robert Ljubičić za Kiker.
Otac Zoran takođe je igrao fudbal u Austriji, takođe i u Sankt Peltenu, kada je bio u Regionalnoj ligi. Pored ljubavi koju im je preneo prema fudbalu, zaslužan je i za njihova imena, koja im je dao po legendarnim igračima Crvene zvezde.
"Bio je veliki navijač Crvene zvezde iz Beograda, pa nas je nazvao po svojim miljenicima Dejanu Savićeviću i Robertu Prosinečkom. Oni su bili igrači svetske klase", rekao je Robert.
Mlađi Ljubičić bio je član reprezentacije Hrvatske do 20 godina, ali je potom usledila reakcija austrijske fudbalske federacije, posle čega je postao mladi reprezentativac Austrije. Dejan Ljubičić još nije oblačio dres sa državnim grbom. On je još pre nekoliko godina u razgovoru za ugledni austrijski Kurijer govorio o svom poreklu.
"Moji roditelji su Hrvati iz Bosne, dakle rimokatolici. Pobegli su iz rata, ja sam rođen u Beču i osećam se kao pravi Bečlija, iako sam nekoliko godina živeo u Presbaumu", rekao je tada Dejan.