Lamin Jamal: Driblao sam pse i igrao protiv starijih, zato nemam strah

Upoznala je i publika u Srbiji Lamina Jamala. Doduše, samo je nekoliko puta zasvetlucao, ali njegova zvezda nije sijala kao pre dva meseca u Nemačkoj, kad je tinejdžer vodio Španiju do titule prvaka Evrope

Zbog asa Barselone su se na tribine stadiona „Rajko Mitić“ sjatila dečica iz svih krajeva naše zemlje kako bi uživo videla svetsku zvezdu. A on je u početnom kolu četvrtog izdanja Lige nacija ostavio utisak skromne osobe, kao da nije u potpunosti svestan popularnosti.

Kvaliteta jeste, iako je u početku, a ne beše tako davno, delovao stidljivo kad je premijerno priključen seniorskom timu Barselone.

„Prvi put kada sam ostavio patike u svlačionici i otišao u teretanu da vozim bicikl, jer mi je bilo neprijatno što sam tamo. Video sam Đordija Albu, Pikea, Pjanića... Vremenom sam prilagodio i kada sam debitovao za prvi tim nisam bio nervozan“, ispričao je Lamin Jamal tokom intervjua za francuski Lekip.

Prilagođavanja na veterane je bila dvosmena ulica. Em su oni prepoznali talenat i omogućili mu da se ugodno oseća u Barsi, em je krilni napadač od malena znao kako da se nameri na „matorce“.

„Igranje fudbala na ulici me je ohrabrilo da se nadmećem sa starijima od sebe. U to doba sam imao 11 ili 12 godina, a moji rivali po 20. To me je nateralo da izgubim strah, uživam i igram protiv bilo koga. Ja sam dečko koji ne voli da bude na višem nivou od konkurencije, kao što mi se dešavalo u kadetima, jer ne volim da se opuštam ili budem previše samouveren. Volim kada je teže da ne igram, nego da mi sve na terenu bude lako“.

Jedan od razloga što oni čini fudbal lakim za gledanje je taj što je u počecima navikao da loptu protura kroz noge kućnim ljubimcima.

„Uvek sam se igrao sa svojim psima, jer je moj otac rekao da ne ujedaju i da ću trčati sa njima. Igrati protiv psa je najteža stvar iz koje možete da učite“.

Koliko voli fudbal pokazuje još jedan detalj.

„Dok sam bio baš mali išao bih kod prijatelja koji je imao kompjuter i po ceo dan gledao snimke Nejmarovih poteza. Kad bih se vratio kući, pre spavanja bih vežbao u sobi ono što je radio Brazilac. Mada, prva sećanja na fudbal, ipak, datiraju na vreme Mesija, Vilje, Pedra... To su slike koje pamtim. Kada sam stigao u La Masiji, znao sam da mi je igra „jedan na jedan“ najveći kvalitet, da napadam prostor, ali nisam imao kontrolu nad sobom. Nisam znao kada da igram brzo, kad sporo, kada poput celog tima. To sam naučio u Akademiji“.

Zato ga, između ostalog, mnogi vide kao „novog Lea Mesija“.

„Bitno je da na gubite fokus. Upoređivanje sa najboljima u istoriji znači da radite prave stvari. Ne smeta mi što govori o meni u kontekstu sa Mesijem, ali pokušavam da budem svoj. Najvažnije je da ostavim trag“, kaže 17-godišnji Lamin Jamal.