Krunisana Bolonja 21. veka! Trofej posle 55 godina i pečat na Milanovu katastrofu

Slavili su i radovali se u prethodnih pola veka Milano, Torino, Rim, Napulj, Bergamo, Firenca, Đenova, Parma… Svi su imali neki razlog da se ogreju na vatri fudbalske sreće. Ali, trofeji i uspesi su u širokom luku zaobilazili sedmi po veličini grad Italije.

Bolonja je tih godina i decenija bila prepoznata kao prestonica italijanske košarke. Grad nauke, umetnosti, sjajne kuhinje je bio van svih fudbalskih jednačina. Gledao je i drugoligaški fudbal. Sećanja na fudbalske uspehe su izbledela iako je Bolonja nekad bila sila italijanskog fudbala. Do Drugog svetskog rata jedan od najuspešnijih klubova. Pa i posle njega. Kada je Bolonja 1964. godine osvojila sedmu titulu prvaka države u klupskoj istoriji, velikani Milan i Inter su imali tek po jednu više. Trofejniji od Bolonje su tada bili još samo Juve i Đenova. Ali, trofej u Kupu Italije 1970. je bio i poslednji za Bolonju…

Do večeras!

Nova fudbalska istorija je ispisana na rimskom Olimpiku, a Bolonja je dosanjala san čekan duže od pola veka. U finalu Kupa Italije, Rosoblu su tukli Milan 1:0 i krunisali ne samo sjajnu sezonu, već ceo jedan fenomenalan ciklus koji traje poslednjih godina od dolaska direktora Đovanija Sartorija. Ujedno su stavili tačku na katastrofalnu sezonu Milana. Kako stvari stoje, Rosoneri ostaju bez plasmana u Evropu iako bi u poslednja dva kola Serije A mogle da im se poklope neke kockice za Ligu evrope ili Ligu konferencije…

Ali, preko trofeja u Kupu Italije, Milan neće videti Evropu. Bolonja hoće i ima zagarantovanu Ligu Evrope. U prvenstvu nije izdržala paklenu trku za četvrto mesto i Ligu šampiona. Remijima protiv Udinezea i Juventusa, te porazom baš od Milana minulog vikenda je izgubila korak za direktnim rivalima. Teorija još postoji, ali i bez Lige šampiona je ova sezona uspešna. Istorijska! Slaviće se ovaj trofej u Emiliji Romanju narednih dana...

S obzirom da je Bolonja letos ostala bez trenera i prvih zvezda, da je igrala Ligu šampiona i da nije imala iskustvo takmičenja na tri fronta, ova sezona je bila osuđena na neuspeh. Ali, ekipa Vinćenca Italijana je uspela da se regeneriše, poraste i u drugom delu sezone nekim sjajnim rezultatima dođe na prag ponavaljanja uspeha. Nije ga ponovila, ali je napravili veći i drugačiji. Itrofej je trofej. Pogotovo kad se čeka toliko dugo. Iako je fokus bio na prvenstvu, gazili su u Kupu Italiji, iskoristili povoljan raspored i došli do finala gde su ipak bili autsajderi protiv Rosonera.

Ali, nije ni Milan bauk. Pogotovo za ovu Bolonju. Rosoneri su tradicionalni ukleti u Kupu Italije, imaju samo pet trofeja od čega je poslednji osvojen daleke 2003, a pretposlednji 1977. godine. Dakle, samo dva osvojena Kupa za skoro 50 godina! Premalo za klub takvog rejtinga… Prokletstvo je nastavljeno i večeras na Olimpiku, ali konačan epilog nema veze sa prošlosti već sa tužnom sadašnjosti i klimavoj budućnosti Rosonera. Ništa posebno večeras nisu pokazali niti dokazali da zaslužuju trofej više od Bolonje.

Sve što je Milan uradio je stalo u prvih desetak minuta. Leao je opravio probleme dorbani Bolonje, a Skorupski sa dve sjajne odrbane zaustavio Beukeme, a potom i otpadak na koji je natrčao Jović. I to je bilo to od Milana... Više posle od Skorupskog je imao Majk Menjon koji je u prvom poluvremenu branio šuteve glavom Kastra i Holma.

Na početku drugog poluvremena, Bolonja je strpljivom igrom našla pukotinu u odbrani Milana. Tačnije, Interovo dete Đovani Fabijen je sjajno uočio desinhornizaciju Strahinje Pavlovića i Tea Ernandeza u preuzimanju. Propala je ofsajd zamka i Orsolini je izašao u šansu. Ernandez je stigao da mu ukliza i da ga omete, ali je lopta došla do Endojea koja nije propustio bolju šansu od penala.