Kralj ne umire, teror se nastavlja! Real slavi četvrtfinale i klizanje Hulijana Alvaresa

Decenija tlačenja u Evropi se nastavlja! Onaj „autsajder” što se od 2014. godine pokoravao višoj sili iz komšiluka pokušao je da ustane na noge. Ispravio je pognutu glavu, umalo poručio mučitelju „nеćeš više!“ Ali teror Real Madrida nad Atletikom u Ligi šampiona dobija metavizičke razmere! Cepali su Kraljevići crveno-beli jorgan na najsvirepije načine, od finala 2014, preko četvrtfinala 2015, nove brobe za pehar 2016, do polufinala 2017. godine... A onda su ga rastrgli još jednom, posle utakmice u kojoj su, samo naizgled, bili zreli da padnu - 4:2 penalima (1:0 posle 90 minuta, ukupno 2:2 u dvomeču).

Kralj nije mrtav i kada je delovalo da bi mogao i morao da padne, makar prema zakonu verovatnoće i velikih brojeva. Ali kada vam DNK lige šampiona teče kroz vene, kada iza sebe imate 15 titula prvaka Evrope, šest u poslednjih 11 godina, Karla Anćelotija na klupi i rivala kojem ste od kako je sveta i veka nabijali kompleks niže vrednosti, onda u odsutnom trenutku noge i ruke ne zadrhte vama, već drugoj strani. Tako je i bilo večeras na Metropolitanu, u penal seriji koju je obeležilo klizanje i dvostruki kontakt sa loptom Hulijana Alvaresa. Posle toga, sve je krenulo napoako za Rohiblankose. Zato Realova svita ide među najboljih osam gde je čeka dvomeč sa Arsenalom.

Novi maratonski Madrilenjo nije zadivio fudbalom kako to ove sezone u derbijima čini Barselona, ili poput sudara Pari Sen Žermena i Liverpula, ali je debeo oblak tenzije i neizvesnosti visio nad Metropolitanom i milionima madridskih usijanih fudbalskih glava. Real i Atletiko drugačije i ne umeju. Uvek biraju put kojim se ređe ide. Obožavaju ga i već šesti put zaredom kup utakmice teraju u produžetke ili penale.

U produžecima moćan tempo, ali premalo sadržaja, u penalima maler za Atletiko i novo vampirsko izdanje Reala. Nadvijete se nad kovčeg da vidite pokojnika, a on vas čepa za vrat. To je večerašnje izdanje kraljevskog kluba. Unovčili su prvi penal Kilijan Embape i Aleksander Serlot, Džud Belingem prevario Oblaka u drugoj seriji, a Hulijan Alvares pocepao mrežu Tiba Kurtoe i pritom se okliznuo. Naizgleda regularan gol, proverila je VAR soba, a Šimon Marčinjak bacio u nevericu preko 65.000 domaćih navijača pokazavši da pogodak ne važi. Ne viđa se često, ali dvostruki kontakt sa loptom se povremeno dešava i najboljima. Možda su fudbalski bogovi večeras odlučili da kazne Hulijana za onaj bezobrazluk iz prvenstvenog meča i Panenku najtrofejnijem klubu na svetu. Pa su uglačali travu baš na mestu pored bele tačke, postavili mu nevidljivu nogu, postarali se da branilac evropske krune ostane baš na glavi onoga koji ju je kroz istoriju najčešće osvajao i najduže nosio.

Pogodili su u trećoj seriji Fede Valverde i Anhel Korea, Jan Oblak u četvrtoj skinuo penal zameniku kapitena Lukasu Vaskesu, samo da bi Markos Ljorente uzdrmao prečku i ostavio Antoniju Ridigeru meč loptu. Oblak je pročitao Nemca, ali još jednom je neki fudbalski Zevs presudio rekavši: "Lopta će ući u gol". Tako i bi.

Ako se fokusiramo na 90 minuta fudbala, Atletiko je bio bliži četvrtfinalu i više ga je zaslužio. Pre nedelju dana na Santjago Bernabeuu gledali golove iz fudbalske laboratorije, Dijego Simeone je uspeo revanš da pretvori u klasičnu „Čolo“ predstavu. Koliko mu je donela, toliko mu je na kraju i oduzela jer su Jorgandžije neretko zastajkivale u kontrama, kada bi im se teren otvarao, a Real nudio, premalo je igrača pristizalo u protivničku trećinu.

Sa idejom da pojača kreaciju, da Real Madrid dobije na napadačkim idejama i raznovrsnosti, da da bude jači na lopti od rivala, Karlo Anćeloti je žrtvovao sirovu energiju i brzinu Eduarda Kamavinge i počeo utakmicu sa Lukom Modrićem. Ali Kraljević gotovo 70 minuta nije izgledao monarhistički, kao vlasnik krune, već kao prosjak sa pocepanim cegerom iz kojeg su od prethodnog utorka do dolaska na Metropolitano poispadali strategija, inicijativa, instinkti ubice.

Progutalo je preko 65.000 Atletikovih navijača branioca evropske titule praktično otkako se lopta zakotrljala, a svi oni grunuli su kao jedan već posle 28 sekundi kada je Konor Galaher postigao najbrži gol u Ligi šampiona u istoriji Atletika. Samo je Roj Makaj 2007. godine u dresu Bajerna brže matirao madridskog giganta u Evropi. Stoga, šta god da je Karleto zamislio i ukucao u kompjuter Luke Modrića i ostalih Blankosa, Jorgandžije su probile zaštitu i za pola minuta formatirale hard-disk gradskog rivala.

Real pogrešnog pristupa, kao da ni igračima na terenu nije bilo jasno šta žele, kako se probiju kroz crveno-bele štitove. Uspeli su jednom, sredinom drugog poluvremena, Embapeu se otvorio prostor za čarlamu, i Klemon Lengle je po inerciji izabrao da ga svuče na zemlju rukama. Ali loptu nije uzeo Embape, već Vinisijus Žunior, a belom delu Madrida ukazala se 2012. godina, polufinale Lige šampiona sa Bajernom i Serhio Ramos. Vinisijus je poslao loptu na više redove sedišta sa kojih se teren slabije vidi.

Španska Marka je uoči utakmice analizirala potencijalne izvđače penala, označila Kilijana Embapea kao logičnu prvu opciju, zatim Džuda Belingema, te Rodriga, a onda Vinisijusa tek kao četvrti izbor. Mada je i Brazilac bio logičan izbor znajući da je do večeras unovčio svih osam penala koje je izveo kao igrač Reala.

„Uradiću to još deset puta ako moram. Oni nisu spremni“, bile su reči Vinisijusa nakon što ga je Rodrigo pobedio u borbi za Zlatnu loptu. Ali pre nego što još deset puta zasluži najprestižnije fudbalsko priznanje (može da se polemiše da li je oštećen) za koje u ovogodišnjem izboru trenutno nije jedan od glavnih favorita, moraće da sedne sam, sa svojim mislima i dobro promisli zašto protiv Atletika ostane bez municije. Ostao je Vinisijus na samo jednom golu u 18 zvaničnih mečeva protiv gradskog rivala. No, večeras ga slanje lopte na tribine nije koštalo ničega, osim podsmeha javnosti. Simbolična cena.

Dok je Real gledao kako se domaćini smislenim, tačnim dodavanjima oslobađaju presinga, otvaraju teren i diktiraju tempo, čuvao ih je Tibo Kurtoa. Više puta večeras zaustavio je opasne pokušaje Hulijana Alvaresa koji svojim izdanjem nikako nije zaslužio da izraste u tragičara.

Real je za 90 minuta fudbala uputio dva bezopasna udarca u okvir gola, ali je ugrabio četvrtfinale iako u revanšu nije postigao gol iz igre! Bilo je majstorskih intervencija na obe strane, briljirali su i crveno-beli i beli štoperi u više navrata, kako Ridiger i Raul Asensio, tako Hosema Himenes i Klemon Lengle, klizali u poslednji čas, ali Atletiko i dalje nije naučio lekciju.

Kada krenete na kralja, jedan metak nije dovoljan. Sve dok diše i ima puls, u glavi mu je i ideja kako da vam zagorča život.