Kovačeva kandidatura za pojačanje Partizana

Svi su novajlije, malo ko je pojačanje. Takav status zasad je zavredeo samo Ibrahim Zubairu, ali je pred šalter na kome se overava prelazak iz jedne u drugu kategoriju stao Stefan Kovač i doneo dokumenta potrebna da ga navijači Partizana smatraju osloncem ekipe. Kako igra u poslednje vreme čini se da mu niko neće reći „fali to jedan papir“, jer je nekadašnji vezista Čukaričkog već uradio dovoljno da ne bude promašaj, istovremeno postavio osnovu da u bliskoj budućnosti postane adut.

Dokaz je ponudio tokom utakmice osmine finala Kupa Srbije, jer je učestvovao u sva tri gola crno-belih u Surdulici (3:0). Prvi je namestio Milanu Vukotiću, drugi postigao, a za treći pokreno akciju koju je posle kombinacije sa Bibarsom Nathom okončao Ibrahim Zubairu. Jeste u najmanje bitnom takmičenju, jeste na terenu ekipe iz nižeg ranga, ali jeste i pokazatelj šta 26-godišnji rođeni Beograđanin može.

A može da postiže golove, iako mu to nije primarni zadatak. Ove sezone ih već ima sedam, što je za fudbalera na poziciji centralnog veznog, poprilično udaljenog od protivničkog kaznenog prostora, zadovoljavajući učinak. Jedan je dao dok je igrao na prethodnoj adresi (za Brađane protiv Vojvodine), a preostalih pet za tim iz Humske: jedan u Lučanima, dva u Novom Pazaru, jedan u 175. večitom derbiju i poslednji, zasad, u Surdulici. Svih pet u dresu novog kluba dao je na gostovanjima, kad je Parnom valjku, po pravilu, teže nego kad čeka rivale na Topčiderskom brdu.

Tajming njegovih pogodaka upada u oči. To nisu egezkucuje bez značaja, kad je utakmica rešena, nego ih maltene on rešava i(li) donosi ekipi konkretnost. U Dragačevu je Kovač prelomio meč kad se Mladost primakla na gol minusa, u Raškoj izjednačio pred kraj prvog i pogodio u nadoknadi drugog poluvremena za preokret (4:3), u Ljutice Bogdana poravnao na 2:2 u trenucima kad je ekipa izgledala obezglavljeno i udahnuo joj život, a na meču sa Radnikom su njegove minijature bile prisutne svaki put kad je tim Srđana Blagojevića poentira.

Kovač je promenio putanje kretanja u odnosu na prethodni period i odmah pošto Partizan osvoji loptu nastavlja da trči ka protivničkom golu i postaje opasan. A to je upravo ono što bi centralni vezisti trebalo da radi u velikom klubu. Da se pojavljuju iz drugog plana i kad obave primarne zadatke popunjavaju statističke kolone kao svedočanstvo o efikasnosti. U redu je tračti uzduž i popreko, zatvarati pravce napada rivala, ali fudbal se igra za golove, Grobari ih ištu i njih ne zanima toliko ko je bio dobar u defanzivi, ali im je i te kako stalo da vide igrača spremnog da posle obavljanja primarnih zadataka pomogne ofanzivcima.

Zato im se ne tako davno dopadao Radosav Petrović, zato su pre dve sezone aplaudirali Kristijanu Beliću, zato sad vide Stefana Kovača kao fudbalera kome je možda trebalo malo vremena da se privikne na zahteve Partizana, ali ne zaboravite da je stigao u trenucima velikih previranja u klubu i da su mu navijači spočitavali prošlost vezanu za Crvenu zvezdu. No, to je daleka prošlost. Sadašnjost pokazuje da je aktuelna sezona najefikasnije u karijeri.