Kako se kalila istorija u Topoli...

U vreme stare Jugoslavije, klubovi iz Srbije pod zastavom SFRJ bili su u vrhu evropskog fudbala. Crvena zvezda prvak Evrope, Partizan poražen u finalu od Reala iz Madrida, niški Radnički u polufinalu kupa UEFA. Posle toga, godine lutanja, bez ikakvog uspeha i plasmana u grupnu fazu. Led je probio Parni valjak ulaskom u Ligu šampiona 2003. godine, kasnije je to nakon crno-belih uspeo i njihov najveći rival iz Ljutice Bogdana. Poslednjih godina upravo su večiti ti koji su vukli srpski koeficijent svojim nastupima i povremenim prezimljavanjem. Treći klub se dugo tražio, sve do sada.

TSC je nakon remija u Sankt Galenu sustigao Vojvodinu na rang listi UEFA, a sada je nakon pobede protiv Noe uspeo i da se domogne još više pozicije, pošto se trenutno nalazi na 153. mestu. Nije mala stvar za samo dve ozbiljne sezone u Evropi uspeti ono što nije uspevalo nizu prethodnika. Sa tim što tu nije kraj, jer ko zna šta sve može da donese proleće.

Izlete na evropsku scenu su imali mnogi, i niko nije prolazio slavno. Ređali su se u kvalifikacijama OFK Beograd, Mladost iz Lučana, subotički Spartak, Hajduk iz Kule, Jagodina a najčešće Vojvodina i Čukarički. I sve što bi uradili bilo je da prođu koju rundu kvalifikacija i tu stanu, neretko da se sapletu na prvom koraku ili od strane ekipa iz nekih slabijih liga. Timu iz Novog Sada nikako nije polazilo za rukom da uđe u grupnu fazu, umeli su da iznenade (kao protiv Burse ili Sampdorije), ali ne i da savladaju sve prepreke. Brđani su tek prošlog leta ostvarili plasman u najmlađe takmičenje UEFA i nisu se proslavili jer su izgubili sve mečeve, uključujući i kvalifikacije.

Pojavio se tim iz Bačke Topola u elitnom rangu domaćeg fudbala 2019. godine, i već tada je sve to izgledalo jako ozbiljno, naročito u pogledu uslova, ideje i koncepta ekipe. Odmah su se Topolčani domogli Evrope, upisali prvi trijumf, i ispali nesrećno na penale od rumunskog FCSB. Za to vreme, tražili su u TSC-u trenera na duže staze, gradili tim iz godine u godinu, prethodno gradeći uslove. Bilo je to vreme Zoltana Saba, čoveka koji je bio personifikacija TSC-a i bez koga ne bi bilo ni svetle sadašnjosti i budućnosti.

Doveo je Žarko Lazetić Plave lavove do drugog mesta i do kvalifikacija za Ligu šampiona. Prevelik je to bio zalogaj, znalo se i tada, što se pokazalo i u grupnoj fazi Lige Evrope. Jedan bod, pak, nije bio razlog za žaljenje u taboru Topolčana. Naprotiv, stalno se govorilo o putu koji sledi, i o tome kako će sve što se sazna usput da se upakuje u jedan kofer za naredne putešestvije.

Sada kada se sumira, TSC je uz malo (više) sreće ipak nagrađen za svoju hrabrost. Jer, da nije moldavski Petrokub odoleo na gostovanju u Škotskoj, Plavi lavovi bi uz ovakav trilerski preokret, ostali praznih ruku i od Evrope se oprostili već u decembru. Međutim, puno je toga dobrog uradio tim sa severa Srbije u dosadašnjem toku svoje kampanje u Ligi konferencije. Bilo je kritika, da nisu dorasli, da igraju previše rizično i samoubilački, da neki igrači nisu kalibar za sve ovo.

Sa druge strane medalje, pohvale su stizale i pored poraza nakon prvog meča u Kazahstanu, zbog načina igre i stila koji ekipa praktikuje. Legija i Gent su održali bolne lekcije, ali su švajcarski timovi Lugano i Sankt Galen bili zvezda vodilja kako do uspeha. Sve se nekako skupilo u duel protiv Noe, pošto su Jermeni u jednom momentu držali čas fudbala Plavim lavovima, dok su u drugom razbijali glavu zbog totalne ofanzive protivnika i nemogućnosti da ukrote njegove napadače.

Statistika kaže da je TSC postigao više golova od čak devet ekipa koje su ispred njih na tabeli, ali isto tako i da je primio više pogodaka od sedam ekipa ispod. Topolčani su četvrti po broju udaraca na gol rivala, sa 114 šuteva. Jaz između odbrane i napada ipak nije koštao Plave lavove plasmana u naredni krug. Ostaće upamćene i partije individualaca, te je tako nakon grupne faze Miloš Pantović na deobi drugog mesta na listi strelaca sa pet pogodaka, a Aleksandar Ćirković na deobi prve pozicije po broju asistencija, sa ukupno četiri nameštena gola saigračima.

I nije ovaj uspeh, koji izgleda kao mali, pošto se TSC našao u vozu za evropsko proleće kao poslednji putnik, niti je nastao preko noći. Sve što je tim iz Bačke Topole gradio godinama, jer uspeh nije instant kafa da se spremi za kratko vreme, stalo je u tih sedam minuta kada je izrežiran preokret protiv Noe, i u tu jednu noć. Bilo je, ipak, potrebno mnogo vremena, i nagrada je stigla u baš čudan trenutak. Čast da povede tim u nokaut fazu pripala je Jovanu Damjanoviću, mladom treneru koji pre Topolčana nije imaoiskustvo na ovom nivou, izuzev prethodnog rada sa mlađim kategorijama. Ostaje svakako prostor za korekcije tokom zimskog prelaznog roka, jer deluje da ekipa poseduje stvari koje mora da koriguje, ne samo u igri, već i po pitanju igračkog kadra.