.jpg.webp)
S. MilićevićKad se baš čvrsto veruje da krv nije voda, iako u fudbalu to uglavnom nije tačno
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | čet. 06.03.25. | 13:34
Kazahstanci uoči nove sezone pretežno dovodili za pojačanja fudbalere sa poznatim roditeljima i braćom
Iako je prošlog vikenda počela nova sezona u Premijer ligi Kazahstana, prelazni rok nije ni blizu završetka. Zimska pijaca, ako se može tako nazvati, u ovoj zemlji traje do 4. aprila. Zato, prerano je za neku opširniju analizu, ko zna ko će se još pojačati i kako, pogotovo ako ne otvori prvenstvo na dobar način. Ipak, nekoliko zanimljivih transfera jesmo videli ove sezone, a posebno je interesantan jedan trend – da se dovode fudbaleri iz već dokazanih sportskih porodica. Preciznije, oni kojima su očevi i braća već dokazani.
Čak četiri transfera koja su bila “atraktivna” samo zbog toga videli smo ove zime. Od toga dva je napravio isti klub, Atirau, a po jedan Jelimaj i Ulitau. Sve tri ekipe naravno spadaju među slabije u ligi, predviđa im se borba za opstanak.
Izabrane vesti
Najviše prašine podiglo je to što je Brazilac Enco Mendeš potpisao za Jelimaj. Ovaj 22-godišnji levi bek je do sada igrao samo za mlađe kategorije Portimonensea, Londrine i Leišoeša. Na seniorskom nivou se još nije oprobao.
Pa zašto je onda to marketinški veliki transfer? Zato što je Mendeš sin jednog od najboljih igrača svih vremena u futsalu, Falkaa, čoveka koji je četiri puta prograšen za najboljeg na svetu.
Nije Mendeš dokazan fudbaler, ali zbog tate ima jaka poznanstva. Tako su mu posle potpisivanja ugovora za klub iz Semaja na tome javno čestitali fudbaler Real Madrida Rodrigo, Kafuov sin Vili Kafu, poznati brazilski fristajler Adonijas, brazilski reprezentativac u futsalu Ferao...
Ponavljamo, ovaj transfer je važan zbog promocije Jelimaja. Poređenja radi, kazastanskog prvoligaša na Instagramu prati oko 38.000 fanova, a Mendeša više od 105.000.
U prvom kolu Jelimaj je poražen na gostovanju Atirauu sa 1:2, a Mendeš nije ulazio u igru. Debiju se nada u nedelju protiv Kaisara, u 2. kolu.
Za Atirau na tom meču su po 90 minuta odigrala obojica fudbalera koja su došla iz sportskih porodica. Gruzijski štoper Đorđi Gadrani i beloruski vezista Nikita Kaplenko. Gadrini ima 30 godina i nije napravio neku posebno veliku karijeru. Igrao je za ukrajinski Černomorec, Dinamo Tbilisi i Dila Gori, ali poslednjih godina smo mogli da ga gledamo samo u nižim rangovima u Gruziji i Mađarskoj. Otkud onda Kazahstancima ideja da ga dovedu? Setili su ga se verovatno zbog njegovog mlađeg brata Luke.
Luka Gadrini je mlađi tri godine, a već nekoliko sezona veoma dobro igra u Premijer ligi Kazahstana. Štoper koji se svojevremeno školovao u španskom Alavesu igrao je za Taraz i Aktobe, a prošle sezone je sa Kairatom osvojio titulu. Pa, ako je jedan Gadrani dovoljno dobar za ovaj nivo fudbala, zašto ne bi probali i sa drugim...
Slično su u Atirauu razmišljali verovatno i kada su zvali Kaplenka. Dinamo Minsk, Torpedo Žodino, pa ruski drugoligaši Volgar i Sokol... Deluje da je svaki naredni korak ovog 29-godišnjeg defanzivnog vezista bio slabiji od prethodnog, međutim Kaplenko je prezime koje je vrlo cenjeno u Kazahstanu.
Nikita Kaplenko pred kamerama (©YouTube)Nikitin otac Dmitrij Kaplenko takođe je svojevremeno bio fudbaler, u postsovjetskoj eri je gradio karijeru u beloruskom fudbalu. Oba njegova sina su takođe zaigrala fudbal, ali mlađi, Kiril Kaplenko, napravio je bolju karijeru. Igrao je za mladu reprezentaciju Rusije, od 2022. je standardan A reprezentativac Belorusije, a trenutno igra za ruskog prvoligaša Himki. Nikita Kaplenko očigledo nije igrač za Premijer ligu Rusije, ali barem može da igra Premijer ligu Kazahstana. I da se bori za opstanak...
Zaza Vačiberadze je bio legenda gruzijskog velikana Torpeda iz Kutaisija i, generalno, jedan od najprepoznatljivijih gruzijskih prvoligaških fudbalera krajem 20. veka. Njegovom sinu Beki Vačiberadzeu predviđala se velika karijera, pogotovo jer je prošao mlađe kategorije Šahtjora iz Donjecka i tamo nagoveštavao veliki potencijal.
Ovaj vezista je u omladinskoj Ligi šampiona igrao protiv asova kao što su Tami Abraham, Dominik Solanke, Serž Gnabri i Aleks Ivobi, nastupao je i za mladu reprezentaciju Ukrajine, ali negde na prelasku u seniorski fudbal se izgubio. Proveo je dve sezone u Betisu, za čiji prvi tim nikada nije zaigrao, a kasnije je preko letonskog RFS-a, belgijskog Lomela i ukrajinskog Černomoreca došao do očevog Torpeda. Poslednjih godina je pokušavao da igra fudbal u Ukrajini, za Metalist, ali zbog rata u toj zemlji nije baš bilo moguć normalan život. Utočište je zato potražio u Kazahstanu, u novom prvoligašu Ulitauu.
KAZAHSTAN 1 – 2. KOLO
Subota
11.00: Okžetpes – Atirau
12.00: Ženis – Tobol
12.00: Žetisu – Ulitau
14.00: Kairat – Ordabasi
Nedelja
11.00: Aktobe – Turan
13.00: Jelimaj – Kajsar
15.00: Kizilžar - Astana
_(1).jpg.webp.webp)
_Cropped.jpg.webp)
