Kad reprezentativci igraju u domaćem prvenstvu, barem gledaoci imaju za koga da navijaju

Završila se reprezentativna pauza, vraćamo se redovnim klupskim dešavanjima. To ujedno znači da se vraća na stranice Mozzart Sporta i rubrika o kazahstanskoj Premijer ligi, o kojoj ste prethodnih nedelja već mogli da pročitate veliki broj zanimljivosti i utisaka sa lica mesta. Kako su nacionalni timovi bili prethodnih dana u fokusu, još na kratko ćemo se zadržati na ovoj temi.

Možda je suvišno spekulisati koliko bi Mozzart Bet Superliga Srbije bila kvalitetnija kada bi naši reprezentativci mahom i dalje igrali za domaće klubove, ali nije sporno da bi navijači sigurno bili više zainteresovani za prvenstvo kada bismo ih gledali uživo iz nedelje u nedelju. I to ne nužno one najbolje, dovoljno bi bilo primera radi gledati Mirka Topića i Srđana Babića u Vojvodini, Stefana Mitrovića i Nikolu Štulića u Radničkom iz Niša, Đorđa Petrovića u Čukaričkom...

E pa, možda kazahstanski fudbaleri nisu na tom nivou, ali barem su Kazahstanci jedna od retkih evropskih država koja može da se pohvali time da više od dve trećine reprezentacije igra u domaćem šampionatu. Samo su jedna od pet selekcija u kojoj je više manje od 33 odsto igrača u inostranstvu. Konkretno, sedmorica od 23 reprezentativca na martovskom spisku.

I pritom, nisu svi igrali bitnu ulogu na prva dva meča u kvalifikacijama za Mundijal u SAD, Meksiku i Kanadi. Kazahstanci su u njima bili polovični, izgubili su u Kardifu od Velsa sa 1:3, a potom su u Vaduzu rutinski savladali Lihtenštajn sa 2:0. Interesantno, to im je bila prva pobeda u kvalifikacijama za neko Svetsko prvenstvo još od 2013. godine.

Više reprezentativaca u domaćim šampionatima u martovskom prozoru su imali samo Nemačka, Engleska, Italija (logično, s obzirom na to koliko su im jaka prvenstva) i Azerbejdžan. Od Kazahstanaca, “stranci” su bili golman azerbejdžanskog Sabaha Stas Pokatilov, štoper Zenita Nurali Alip, vezni fudbaleri danskog Silkeborga Ramazan Orazov, poljskog Pušćea Georgi Žukov i slovačkih Košica Galimžan Kenžebek, te napadači turske Adane Demir Abati Ajmbetov i ruskog Ahmata Maksim Samorodov.

U Kardifu je većina njih počela meč sa klupe, starteri su bili samo Alip i Samorodov. Kenžebek, Ajmbetov i Žukov su zaigrali sredinom drugog poluvremena. Naravno, tri dana kasnije je selektor Ali Alijev napravio rokade u timu, pa su protiv Lihtenštajna od početka igrali Alip, Orazov, Žukov i Samorodov, dok je sa klupe zaigrao Kenžebek.

Iz Premijer lige Kazahstana više od pola klubova je imalo predstavnike u nacionalnom timu. Najviše Astana, petoricu (Muhamedžan Sejsen, Jan Vorogovski, Aleksandar Maročkin, Marat Bistrov i Elhan Astanov), a aktuelni prvak Kairat četvoricu (Aleksandar Zarucki, Temirlan Anarbekov, Jerkin Tapalov i 16-godišnji Dastan Satpajev). Reprezentativce imaju i Ordabasi (trojica), Jelimaj (dvojica), Tobol (dvojica), Ženis (dvojica), Kajsar i Okžetpes.