Kad je Voša brusila Ajaksovu zlatnu generaciju: Davids zbog nje stavio naočari, pa Sedorf, Rajkard…

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Vojvodina je kroz dugu istoriju imala prilike da odmeri snage sa klubovima koji pripadaju samom kremu, kako evropskog tako i svetskog fudbala. Real Madrid, Atletiko Madrid, Notingem Forest, Seltik, Boka Juniors... samo su neka od imena sa kojima su crveno-beli delili teren. U modernijoj istoriji su to opet bile Jorgandžije, pa i Sampdorija. Sada je došao red na četvorostrukog šampiona Evrope – Ajaks.

Iako će u zvaničnim beleškama UEFE, ovaj susret Voše sa klubom iz Amsterdama biti zabeležen kao prvi međusobni duel, dva kluba koja se sastaju u četvrtak u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, igrali su meč pre gotovo 30 godina. Ta utakmica je završena 3:2 u korist Ajaksa, a golove za Kopljanike su postigli Edgar Davids, Jari Litmanen i Mark Overmars. Sa druge strane, Vošinu čast su u Amsterdamu pogocima sačuvali Goran Šaula i Radoslav Samardžić.

Ulozi nisu bili ni približno visoki kao što će biti sutradan, ali Van Galovi momci su želeli da pokore Evropu te sezone, a fudbaleri iz Novog Sada da pomrse računa svim takmacima, pogotovo onim iz inostranstva. Sveže ukinute sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji, bili su motiv više da sportisti sa područja bivše SRJ iskoriste svaku međunarodnu priliku. Neki radi dokazivanja, neki radi osvete.

Jesenji prvaci Prve lige Jugoslavije u toj sezoni su u Holandiju otputovali radi dokazivanja i usavršavanja. Nakon prvog dela prvenstva, Lale predvođene Mišom Kosanovićem imale su 27 bodova, dva više od Crvene zvezde i Partizana. Ekipu su na terenu predvodili Zoltan Sabo, Goran Šaula, Dejan Govedarica, Miodrag Pantelić... Svi oni nadali se da će im inostrano iskustvo pomoći da tu sezonu okončaju kao prvak države. Ta želja im se nije ispunila, ali su zauzvrat dobili priliku da igraju pripremni meč sa, ispostaviće se, prvakom Evrope za sezonu 1994/95.

„Zahvaljujući tadašnjem predsedniku kluba Milutinu Popivodi organizovana je turneja po Holandiji, gde je bio plan da odigramo tri pripremne utakmice, sa Ajaksom, Groningenom i Viteseom. Tada je u Groningenu igrao Mitar Mrkela, a za Vitese, bivši igrač Partizana Dejan Čurović“, priseća se u izjavi za Mozzart Sport tadašnji kapiten Lala, Goran Šaula.

„Tada smo trenirali koliko su uslovi to dozvoljavali. Bio je januar i malo lošije vreme. Neke treninge smo radili i u fiskulturnoj sali, zbog vremenskih uslova. Utakmicu sa Ajaksom smo igrali na nekom terenu pored tadašnjeg stadiona. Imali su trening centar sa nekoliko besprekornih terena. Zbog vremenskih uslova igrali smo na tom sa veštačkom podlogom, koja je bila prekrivena snegom.“

Ajaks je tada bio reprezentacija Holandije u malom. Aktuelni šampioni Eredivizije, imao je ekipu na kojoj su zavideli i neki od najvećih klubova na Starom kontinentu. Ispostaviće se, savršen spoj mladosti i iskustva, predvođeni vizionarskom palicom Luja van Gala. Mnogi igrači iz te ekipe Ajaksa, bili su direktni učesnici u jednoj od najbolnijih večeri u istoriji reprezentacije Jugoslavije, u osmini finala Mundijala u Francuskoj, tri godine kasnije.

Ovaj spoj već aktuelnih i budućih zvezda evropskog fudbala izašao je te nedelje, 8. januara 1995, tačno u 14 sati, na megdan momcima za čiji klub možda nikada nisu čuli, a sve što su znali o njima jeste da dolaze iz zaraćene zemlje.

Startnih jedanaest je izgledalo ovako...

AJAKS: Van Der Sar - Blind, Rajziger, Rajkard, F. de Bur – Sedorf, R. de Bur, Davids – Fiindi, Overmars, Litmanen

VOJVODINA: Kocić – Halilagić, Sabo, Šćepanović, Šaula – Vukotić, Jezdimirović, Govedarica - Radojičić, Pantelić, Samardžić

Detalj sa meča

„Trener Kosanović nam je tada napravio dobar program treninga i zbog toga smo mogli ravnopravno da se nosimo sa Ajaksom. To su bili sve vrhunski igrači, a mi smo dolazili iz jedne male zemlje. Čuli smo za njih, poštovali ih, ali znali smo da možemo da igramo sa njima. Nije bilo razloga da se plašimo. Hteli smo da pokažemo šta znamo kako bi nam se otvorila vrata za budućnost”, objašnjava Šaula.

Iako je na terenu bio pozamašan sloj snega, a tokom čitavih devedeset minuta padala ledena kiša, nije postojala šansa da se duel otkaže. Ruku na srce, u to vreme su već i jedni i drugi navikli na nepovoljne vremenske uslove za igru. Međutim, ono što je bio novitet za fudbalere iz Novog Sada, jeste veštačka trava na kojoj se odigrao ovaj susret.

„Mi nismo imali dotad priliku da se susretnemo sa veštačkom travom. Trenirali smo u jednoj sali u običnim patikama, dok smo od opreme imali i standardne kopačke za travu. Međutim, taj dan je pao sneg, a teren je bio zaleđen, pa su nam pre meča podelili specijalne kopačke za sneg. Ti vremenski uslovi nisu bili ništa novo za nas, u prvenstvu Jugoslavije se igralo mali milion utakmica po snegu i ledu.“

Kako se navodi u izveštaju sa te utakmice, pred oko 1.000 gledalaca, nijedan ni drugi tim se nisu štedeli od starta. Odmah je uspostavljen dinamičan tempo, sa šansama na obe strane terena. Nakon dve propuštene prilike Novosađana, usledila je kazna na drugom delu. Van Galov „pitbul“ Edgar Davids se razmahao u šesnaestercu gostiju i savladao Kocića. Po isteku prvih 45. minuta na semaforu je pisalo 2:0, pošto je i Litmanen sa nekih desetak metara pogodio mrežu Vojvodine.

U 55. minutu igre, Overmars, koga je Kocić ranije na meču već sprečio da postigne pogodak, uspeva da se upiše u strelce i zada novi udarac Lalama. Kosanovićeva ekipa nije tonula, nastavljala je da igra borbeno i angažovano. Samardžić je prvi ubrao plod ovakvog pristupa Novosađana, pošto je efektnim golom postavio svoje ime na listu strelaca. Pritisak Lala nije jenjavao. Rajkard je srušio Govedaricu u kaznenom prostoru, a sigurnog izvođača Šaulu, nije mogao da osujeti ni ledeni pogled Van der Sara.

„Ja sam u to vreme šutirao penale u Vojvodini sa dosta uspeha, pa sam ga dao i Van der Saru. On je vrhunski golman, ali kada dobro izvedete udarac, to nema šanse da se brani“, rekao je strelac drugog gola za Novosađane.

U međuvremenu na terenu se dogodila jedna situacija koja se u tom momentu činila trivijalnom, ali je fudbalski hroničari smatraju bitnijom od bilo kog pogotka na pomenutom meču. Naime, Edgar Davids je pogođen loptom u oko, nakon čega je morao da napusti teren. Da bi sačuvao vid Holanđanin je kasnije morao na operaciju, odmah posle nje je prvi put zaigrao sa onim zaštitnim naočarima po kojima je kasnije bio čuven. Istina, još koju godinu posle Voše je igrao bez naočara, ali kako je situacija pretila da se pogorša, preventive radi ih je 1999. godine opet navukao i više ih nikada nije skidao. Sve zbog te utakmice sa Vošom.

U ostatku susreta Vojvodina je ostavila bolji utisak. Nekoliko propuštenih prilika koštalo je Lale izjednačenja, pa možda i istorijskog preokreta.

„Mogli smo i do pobede. Imali smo dve stopostotne šanse koje nismo iskoristili, jer se teren užasno klizao zbog snega“, prepričava tadašnji šef stručnog štaba Voše Milorad Kosanović.

Da se ne radi samo o pristrasnom zapažanju stratega Vojvodine, potvrđuje i Van Galova izjava nakon utakmice.

„Vojvodina je dobar tim, uživao sam u igri. I pored teških uslova prikazan je odličan fudbal. Posle ove utakmice moje mišljenje o jugoslovenskom fudbalu se znatno promenilo, nekada se njihova igra zasnivala na individualnim kvalitetima, sada je sve promenjeno“, izjavio je tada holandski trener.

Kosanović se dobro seća Van Galovih reči nakon utakmice i koliko je bio zahvalan za više nego dobar test po njegovu ekipu, pred početak odlučujućeg dela prvenstva.

„On nas je hvalio nakon utakmice i govorio da je iz tog razloga prihvatio da igra sa nama prijateljsku. Tada u Holandiji niko nije znao za Vojvodinu.“

Pokupio je bivši trener Vojvodine i Crvene zvezde na ovom meču i par trikova od holandske škole fudbala.

„Tada sam prvi put video da Deni Blind koji igra štopera, izlazi ispred na poziciju zadnjeg veznog, kada Ajaks uzme loptu. Dva odbrambena igrača iza njega se samo spoje i tako se promeni formacija. Pazi, to je bilo pre trideset godina! Kasnije sam ja to praktikovao sa Šaulom. Tada sam shvatio da je sistem promenjliva kategorija i da položaj lopte na terenu, određuje igraču zadatak. To iskustvo učinilo me je boljim trenerom.“

Ajaks je nakon ovog meča nastavio da melje. Iste godine je osvojio tripletu i prekinuo 22-godišnji post u Kupu šampiona. Do četvrtog naslova evropskih prvaka, došli su pobedom protiv Milana u Beču od 1:0. Heroj Kopljanika te večeri je bio Patrik Klajvert, koji je u 85. minutu pogodio za pobedu ekipe iz Amsterdama.

Sadašnja ekipa Ajaksa se mnogo razlikuje od te iz 1995, pre svega u kvalitetu, svakako više nego što se sadašnja Vojvodina razlikuje od ondašnje. Ako ništa, to zimsko popodne treba da predstavlja motivaciju za fudbalere koji danas nose crveno-beli dres sa plavom zvezdom na rukavu. Njihovi prethodnici su se „potukli“ sa najboljom četom Kopljanika u prethodne tri decenije i nisu ostali dužni. Valjda može istim principom da se izađe i na kraj sa generacijom Ajaksovaca, koji su lani zabeležili najgori rezultat u 21. veku.

Piše: Konstantin MLAĐENOVIĆ