It's coming home or going to Rome
Vreme čitanja: 3min | ned. 11.07.21. | 11:04
Čuvenu englesku poštapalicu, preuzetu iz jedne od pratećih pesama EURO 96, Italijani su prethodnih dana „doradili“. Da li se fudbal vraća kući ili ide u Rim (mnogo bolje zvuči na engleskom, kao u naslovu) saznaćemo u nedelju uveče (21,00), a mi smo prilično sigurni da neće biti mnogo golova
Da li ćemo dobiti 11. šampiona Evrope „koji će fudbal vratiti kući“ ili će Italija posle dva vezana poraza u finalima (2000. i 2012) konačno doći do svoje druge titule? Roberto Mančini ili Geret Sautgejt? Sterling ili Kjeza? Kejn ili Imobile? Čiji se dugi niz bez poraza konačno završava? Italijanski šarm ili engleska pragmatičnost?
Odgovore na sva pitanja dobićemo u nedelju pred ponoć, kada na Vembliju koplja ukrste dva najbolja tima 16. izdanja EURO. Italijani i Englezi potrudili su se da upotpune sve neobičnosti što izdvajaju ovaj Evropski šampionat od ostalih. Atraktivni Azuri, lepi za oko i supertalentovani Albion kom je nemoguće dati gol?! Nikad bilo. I teško da može da da postane mantra. Baš iz tog razloga verujemo da nas čeka spektakularno i jedinstveno finale.
Izabrane vesti
Prečesto osporavani, nipodaštavani, bez ozbiljnih rezultata na internacionalnoj sceni, na Roberta Mančinija i Gereta Sautgejta donedavno se gledalo kao na najslabije karike nedeljnih finalista. Da bi turnir za nama bio najbolji primer njihove medijske transformacije – Od tipova iza čije je stručnosti stajao ogroman znak pitanja do stratega od kojih zavise ishodi najvažnijih okršaja.
21.00: (3,00) Italija (3,05) Engleska (2,80)
Dovevši Englesku do velikog finala bez primljenog gola iz igre (Damsgorova lopta iz slobodnjaka jedina je za sada završila iza Pikfordovih leđa) Sautgejt je došao u poziciju da se bori za status jednog od najuspešnijih selektora u istoriji kolevke fudbala. Jer od Alfa Remzija 1966. niko engleski nacionalni tim nije uspeo da uvede u finale. Uglavnom nemilosrdni ostrvski tabloidi, skloni preterivanju u „oba pravca“ – i kad se kudi, i kad se veliča – pišu o sistemu koji je uspostavio, stabilnosti, timu što ume da igra na rezultat i ima potencijal da napravi poslednji korak ka krunisanju.
Za Roberta Mančinija do nedelje uveče moći će bez zadrške se kaže kako je bio mnogo veći igrač nego trener. Od ishoda finala mogao bi da zavisi opstanak ove kvalifikacije. Mančini je od tima bez izrazite zvezde – reći će mnogi sa skupinom igrača daleko skromnijih mogućnosti od nekih ranijih italijanskih – napravio ozbiljnu takmičarsku, fajtersku družinu. Niska rezultata bez poraza što traje skoro tri godine najčešće je bivala urešena „klin šitom“, ali specifičnost ovih novih Azura baš i nije u tradicionalno dobroj odbrani, već u raznovrsnoj navali. Zanimljivoj postavci s ekstremno ofanzivnim bekovima – pogotovo dok je Spinacola bio zdrav – odnosno veznom redu (Verati, Žoržinjo, Barela) koji po meču ima i preko 35 kilometara u nogama.
Geret Sautgejt potvrdio je više puta tokom prvenstva da ne voli mnogo da menja. Otuda Engleze treba očekivati u 4-2-3-1 sistemu, eventualno 3-4-3. Standardni su štoperi Mekgvajer i Stons, bekovi Voker i Šo, tandem zadnjih veznih Rajs i Filips, centarfor Kejn, po levoj strani Sterling. Mauntov status zavisiće od sistema (u 4-2-3-1 trebalo bi da igra), dok Bukajo Saka na desnom krilu ima prednost u odnosu na Džejdona Sanča.
Ni Mančini neće eksperimentisati u finalu. Na Spinacolino mesto upao je Emerson Palmieri, Kjelini, Bonuči i Di Lorenco se ne menjaju. Baš kao ni pomenuta trojka u sredini. Berardi je u grupnoj fazi bio starter pre Federika Kjeze, ali kako su krenule eliminacije krilni napadač Juventusa je ključni igrač za Italiju. Postigao golove protiv Španije i Austrije... Imobile i Insinje takođe su „sigurica“.
Mnogo se govorilo o tradiciji i bolnim engleskim porazima u prošlosti uoči velike utakmice protiv Nemačke. Nikakav kompleks nije se osetio u igri Sautgejtovih momaka. Užasne brojke Albion ima i u sudarima sa Italijanima, poslednja pobeda u zvaničnom meču pre skoro 35 godina, na velikim takmičenjima nijedan trijumf?!
Međutim Kejn, Maunt, Sterling i društvo kao da su oslobođeni stega prošlosti. Ispisuju svoju priču i nepokolebljivi su u želji da postanu deo neke lepše istorije engleskog fudbala.
ITALIJA – ENGLESKA, 21.00
Stadion: Vembli (London)
Sudija: Bjorn Kujpers (Holandija)
Italija (4-3-3): Donaruma – Di Lorenco, Bonući, Kjelini, Emerson – Žoržinjo, Barela, Verati – Kijeza, Imobile, Insinje
Engleska: (4-2-3-1): Pikford – Voker, Stouns, Megvajer, Šo – Rajs, Filips – Saka, Maunt, Sterling - Kejn
EVROPSKO PRVENSTVO - FINALE
Nedelja
21.00: (3,00) Italija (3,05) Engleska (2,80)
***Kvote su podložne promenama