INTERVJU – Vladan Milojević: Da krenemo sa minus deset i četvrtim timom pa da svi budu zadovoljni?

I tog leta 2017. godine, baš kao i danas, Vladana Milojevića bilo je moguće okarakterisati samo jednom sentencom ili u dve reči – trenerski mozak. Nekako, na prvu loptu vam deluje da i u trenucima dokolice vlasnik ovosezonske duple krune u srpskom fudbalu razmišlja o bočnim koridorima, međuprostorima, kompatiblinim igračima i fudbalskim strategijima kojima je moguće iznenaditi i jačeg rivala.

I nekako deluje da se najbolje oseća u toj ulozi, kada priča o usko stručnim temama, mada je kroz godine bitisanja u Crvenoj zvezdi naučio da ta uloga nosi sa sobom i jaku odgovornost i pojačane jake pozitivne emocije i najviše – pojačanu nervozu. To je Crvena zvezda. To je srpski fudbal.

Kada uđete u njegove odaje podno severne tribine Marakane brzo možete da zaključite zašto mu je u većini utakmica, posebno u piku sezone, ekipa delovala taktički spakovano. Ta Milojevićeva odaja skockana je kao švajcarska apoteka, s unapred pripremljenim planom i programom rada za bližu budućnost. Tu je literatura s duhovnom tematikom koja očigledno pomaže Vladanu Milojeviću da pronađe mir....

Mirno i priča kada analizira sezonu iza sebe, ovenčanu još jednom duplom krunom, ulaskom u Ligu šampiona i krunicom na kraju – priznanjem za najboljeg trenera u Mozzart Bet Superligi prema izboru trenera i kapitena srpskih klubova. Nemirno zbori samo u trenucima kada negativne pojave vezane za srpski fudbal zauzimaju centralno mesto jer smatra da su brojni klubovi, počev od Crvene zvezde, izvukli više od maksimuma.

Tokom intervju za Mozzart Sport nije se postavio kao trener već narator savremenog fudbalskog doba koje od nas traži da ne slavimo prošlost, niti da živimo u mitovima kako je nekada bilo mnogo bolje. Govorio je o kolegama, njihovim strahovima, sopstvenim izborima, s posebnim akcentom na broj datih golova Crvene zvezde u ovoj sezoni i sudbini Zvezdine dece na čelu sa Andrijom Maksimovićem.
“Ne postoji veće priznanja za trenera od toga kada vas izaberu kolege i igrači. I van fudbala, odnosno profesionalnih okvira, prijatelj sam sa skoro svim trenerima u Mozzart Bet Superligi. Imam veliko poštovanje prema njihovom radu, znam koliko im je težak posao. Posebno poštujem starije kolege, one koje imaju više superligaških mečeva od mene. S druge strane, mlađim kolegama volim da dam savet, naravno ako me pitaju. Često privatno sedimo i pričamo o fudbalu. Učim i ja od njih jer je fudbal kao lopta. Stalno se kotrlja i ide napred. Ponosan sam, ovo je jedno od najvećih priznanja u mojoj karijeri”.

Hajde da počnemo od pozitivnih stvari jer znamo da ste tako nastrojeni. Šta je to što Vam se ove sezone najviše svidelo u srpskom fudbalu, odnosno Mozzart Bet Superligi?
“Videli ste finiš i borbu za Evropu, bilo je vrlo, vrlo interesantno. Oduvek sam govorio da moramo da poradimo na infrastrukturi. Gledajući taj parametar – nikada bolje nije bilo. Neću da kažem da smo svi imali idealne uslove, ali vidi se napredak u odnosu na prethodne godine. Zahvalnost ide ljudima iz Fudbalskog saveza Srbije. Oni  moraju da prepoznaju i da se bave tim problemom. Klubovi kao klubovi, svako gleda svoje interese. Posebno manji klubovi. Retko ko ima tu privilegiju da uloži 200.000, 300.000 ili 400.000 evra za teren. Ta cifra može da mu bude trećina ili četvrtina budžeta. Pre će da dovede igrača, da proba da ostane u ligi i napravi rezultat. Dešavalo se do skora da pojedini timovi treniraju na glavnim terenima, da ljudi iz klubova neće da šišaju travu ili namerno polivaju teren kako bi lopta išla sporije. Toga više nema, možda zato što u Evropi imate jasne protokole. Dobro je što su u mestima gde meteorološki uslovi ne dozvoljavaju da se održavaju prirodni tereni postavljeni veštaci. Može da se igra ozbiljan fudbal.”

“INFRASTRUKTURA NAJVEĆI DOBITAK, SAD IGRAČI ŽELE DA DOĐU OVDE”

S novinarima Mozzart Sporta (©Starsport)

Šta je to konkretno donelo srpskom fudbalu?
”Bili ste svedoci da prethodnih godina da pojedini igrači nisu želeli da se vrate u srpski fudbal. Najviše zbog uslova. Danas su ovde, u Srbiji. Znam kako su rezonovali: ’Neću da se vratim u Srbiju, da igram po oranicama ili da budem u klubu gde nemam da se istuširam’. Pogledajte koliko se igrača vratilo u Srbiju. I kakvih igrača. Imate Pazar, jednog Adema Ljajića. Alen Stevanović je u IMT-u, čovek koji je bio član Intera. Uroš Vitas je u niškom Radničkom. I ono što ja znam je da su budžeti svih klubova otišli visoko, novac nije mali. Prilazimo zemljama iz okruženja, zato profesionalci žele sada da dođu. Očekujem da će sledeće godine biti još bolje. Takve stvari povećavaju konkurentnost. Videli ste plej-of. Suština je da su svi klubovi bili izjednačeni, posebno u borbi za Evropu. Tako je bilo i u plej-autu.“

Moramo da Vas dopunimo, pojavile su se ekipe koje pokušavaju da igraju jakim intenzitetom. TSC se naslanja na ono što je radio sa Žarkom Lazetićem, tu i kragujevački Radnički, OFK Beograd, čak i IMT?
”To vam je savremeni fudbal.  Mnogo toga se bazira na tranziciji i otvorenom fudbalu, na igri jedan na jedan. To su modaliteti koji prolaze u Evropi. Ali znate kako....Vi sad imate tri ili četiri kluba sa takvim modelom, do pre nekoliko godina je bio samo jedan takav tim. Nadam se da će ih sledeće godine biti više. Opet, iako vi kao trener želite da se približite nekom modelu, morate da se prilagodite igračima. Ne možete ništa na silu. Možda je nekom ekipa drugačije koncipirana, a neko će sa strane reći, vidi ga što ovaj igra zatvoreno. Ili jednostavno, nema kvalitet”.

“OVDE JE SVE NEGATIVNO, SVI KRITIKUJU, A NIKO NE NUDI REŠENJE”

Pričali ste o lepim stvarima, ali možemo i da pomenemo one druge. Mislite da je normalno da Vi kao šampion Srbije imate 27 bodova više od večitog rivala, a da Partizan beži Pazaru ili OFK Beogradu više od 20 bodova?
”Dobro, to što vi pitate je činjenica. Volimo mi ovde da posmatramo tako stvari, da ne kažem s negativne strane. Isto tako ću ja sad da postavim pitanje: Ko je taj koji bi trebalo da pronađe rešenje, da nam da sve odgovore? Ja bih voleo da se napravi konsenzus. Pričao sam već jednom o tome na konferenciji za medije... Šta mi kao Crvena zvezda treba da uradimo da bi liga bila konkurentnija? Ili, hajde nema veze, da govorimo o Partizanu. Šta ljudi mogu da urade? Hajde da se dogovorimo da krenemo prvenstvo sa minus deset bodova, ili hoće li prvenstvo da bude interesantnije ako budemo igrali sa četvrtim timom? Ovde niko ne daje odgovore. Samo se kritikuje. Imali smo ligu sa 16 klubova, u dogledno vreme će biti 12, neka se skrati na deset ili osam. To su sve predlozi, ali nikako da napravimo konsenzus. I opet ću da vas pitam: Da li treba da igram sa četvrtim timom?”

Očigledno Vam je mnogo toga na duši, kao da Vam se ne sviđa mišljenje ovdašnje javnosti prema fudbalu?
”Sad ću da uđem u neke vode ili teme o kojima ne želim da govorim. Ja sam trener i tačka. Morate da znate da ovde klubovi nemaju standardne izvore prihoda, živi se od prodaje igrača. Ovo je razvojna liga. Bio sam trener u sredinama koje nisu osuđene na prodaju igrača. Jednostavno – imate gazdu. Došao čovek, dao novac i rekao mi da isporučim rezultat. Njega ne interesuje da li igrač ima 18 godina ili 36 godina. Kao novinari treba da znate da postoje klubovi koji vas oroče, ako nisi među prve tri ekipe odmah si smenjen. Možeš da potpišeš ugovor na deset godina. Ne vredi, tvoje je da isporučiš rezultat.”

“FUDBAL VIŠE NIJE SPORT, IGRAMO SE, PA SE ZAGRLIMO UZ PIVCE NA TERMINU”

Dakle, šta je Vaša poruka?
”Ljudi moraju da shvate da fudbal odavno više nije sport. Nije to igranje iza zgrade i na terminu. Nema više onog idemo na fudbal, posle popijemo pivce, zagrlimo sa s markerima. Fudbal je danas klasičan biznis. Novac. I tu je tačka. Ko se tu ne snađe... Biznis je rezultat, a rezultat generiše novac.”

Činjenica je, ipak, da se nekada više očekivalo od srpskih klubova. Ili je Vaša poruka da moramo drugačije da gledamo fudbal?
”Evo, uzmite za primer Čukarički. To je moj klub, mnogo ih poštujem jer su napravili strategiju. Ali oni ne moraju da budu prvi svake godine, niti moraju da igraju Evropu. Tamo neko svake godine mora da izdvoji milion, dva ili tri miliona evra. Nije u pitanju da li neko ima ili nema taj novac.. Suština je da napravite sistem koji je samoodrživ. Pogledajte samo Crvenu zvezdu, kako mi generišemo novac, kako živimo. Pogledajte evropske standarde. Hoćemo da pričamo o Kopenhagenu, da ima sigurnih 50.000.000 evra? Ili Bode Glimtu? Ili LASK Lincu, bio sam tamo kada su rekli da imaju budžet  od ’xy’ miliona evra, ušli ili ne ušli u Evropu. I kada nisu ušli u Evropu, ništa se nije desilo. Pogledajte ovde, kada neki klub iz sredine tabele ne uđe u Evropu, odmah je tragedija. Kao, navikli smo da igraju Evropu svake godine i stižu do polufinala. Moramo drugačije da gledamo fudbal. Ovde klubovi stalno moraju da prodaju igrače... A pojedinac može da sruši ceo sistem. I opet ću da ponovim, Siti se stropoštao zbog Rodrija. I to je ta priča. Nisu imali lidera, vezivno tkivo.”

Smeta Vam nepoverenje javnosti u fudbal?
”Pa, imam takav utisak... Ovde je sve negativno i sve se gleda negativno. Prema kome je to ovde pozitivnija percepcija javnosti? Da nije prema košarci ili odbojci možda”.

Dobro, prema košarci jeste, imamo dva kluba u Evroligi, punu Arenu?
”A da sad ja pitam vas: kako to naši klubovi dolaze do Evrolige?”

“DA LI NAMA NEKO MOŽDA PLAĆA LICENCU ZA LIGU ŠAMPIONA?”

(©Starsport)

Pozivnicama, plate i dobijaju licencu...
”To je onda OK... A kako mi dolazimo do Lige šampiona? Da li nas tamo pozivaju ili moramo da izbacimo Bodo Glimt, Salcburg, Jang Bojs? Pre toga da budemo šampioni? Sve zavisi iz ugla koji gledate. Sve je drugačije u fudbalu. Ako se jedan klub bori za Ligu šampiona iz Srbije, drugi nema šanse da dobije pozivnicu. I onda mora sam da zaradi pare na drugi način, da prodaje igrače. Pazite, bio sam na Kipru. Pojavio se u Pafosu gospodin Lomakin, Rus. U Arisu se pojavio Belorus. Ti klubovi su bili drugoligaški, praktično nisu postojali. Aris nisu gledali ni rođaci, Pafos je bio turističko mesto. Sada su ti klubovi za dva koplja ispred tradicionalnih klubova poput APOEL-a, Anortozisa, Omonije, Apolona. Oni više ne postoje, tačnije ne mogu više da budu konkurentni. Ušao je privatnik i napravio ekipu i trenažni centar. To su milioni. Mi u Srbiji da bismo to uradili moramo da sami da napravimo novac, da igramo u Evropi i prodajemo igrače."

Da li verujete da će atmosfera oko fudbala biti bolja, vidimo da vas to baš tišti?
”Nije mi jasno zašto se toliko sve gleda negativno. Svi akteri ovde daju koliko mogu, a odijum je stalno negativan. I onda Crvena zvezda dođe u situaciju da uđe u Ligu šampiona - uradi to. I naravno, niko vam ne oda priznanje. Odmah kreću priče kako smo imali sreće, kako smo slučajno to uradili, kako to nije plod sistema. I tako smo se mi slučajno tri puta plasirali u Ligu šampiona. Pa kada izgubimo neku utakmicu onda smo mi tu pali s Marsa, nije nam mesto tu... Sve u krug. Ali da ne uzimam samo Zvezdu za primer. Znate li šta znači kada TSC igra grupnu fazu Lige Konferencija i tamo prođe? To je enormni uspeh. Sve će se to ovde poništiti. Uvek sam za to da se priča o crnim stvarima, ali dajte malo pozitive.”

“OVDE AKO SE JEDNA UTAKMICA IZGUBI – SVE TREBA DA SE SATRE“

Da se vratimo na fudbalski teren. Kada se podvuče crta, kako se osećate posle ove sezone?
”Imali smo veoma dobru sezonu, s ispunjenim takmičarskim ciljevima. Ciklus se završio januarskim mečevima u Ligi šampiona, gde smo bili više nego korektni. Namerno sam govorio o novom formatu jer sam svestan da će našim klubovima biti sve teže i teže. Ponovo se vraćemo da igramo od drugog kola... Možda mi nismo napredovali, ali Norveška je napredovala. Opet ću da uzmem za primer Bode Glimt. To je izuzetan primer nečega što oni mogu da naprave. Mi to ne možemo da napravimo, nijedna ekipa ovde. Ne zato što ne umemo jer danas je lako prepisati. Ovde su drugačiji uslovi. To je ekipa koja pet godina ima istog trenera, istog sportskog direktora, tamo se sve zna. I jedne godine uđu u Ligu šampiona, druge možda ne uđu. Jedne godine su prvaci, druge – nisu. Kod nas je sve tragedija, ne samo u Zvezdi. Ako se jedna utakmica odigra nerešeno ili izgubi odmah sve treba spaliti. Ne spaliti, nego sve da se satre. Primer Norveške je drugačiji. Oni se polako dižu, imaju stabilne finansije...”

Niko Zvezdi i drugim klubovima ne brani da se tako ponašju?
”Da, samo što mi sami moramo da zaradimo pare... Pa pogledajte vi ovo. Mi smo imali jedan tim za ovogodišnje finale Kupa, drugi je bio tim za Ligu šampiona, treći za kvalifikacije, četvrti za finale Kupa u Loznici. Ponekad se zapitajte koliko je igraču potrebno da uđe u takmičarsku formu. Ljudi ovde treba da se edukuju kada je fudbal u pitanju. Evo vam jedan primer...”

Da čujemo?
”Imam drugara, tačnije velikog prijatelja. Volim posle svake utakmice da sednem sa njim na kafu... I to je neverovatno. Ako je neko odskočio i bio najbolji, on mi kaže da je bio najslabiji. Sve pozitivne stvari pretvori u negativne. To je prosto tako. Ja ga i dalje obožavam, volim uvek da sednemo na kafu.”

“IZ ’NAKARADNOG’ FUDBALA SMO PRODALI ĐIGU U PREMIJER LIGU, U INOSTRANSTU NAM SE DIVE”

(©Starsport)

Sigurno Vam je zamerio na igri odbrane u prolećnom delu prvenstva?
”Čekajte... Mi smo to planski uradili. Da počnem od Uroša Spajića. Čovek je otišao u Peking Guan... Ne znam da li znate koliki je to klub, to je Real Madrid Kine. Naser Điga je otišao direktno u Premijer ligu. Dete je tamo otišlo da igra fudbal posle godinu dana u Zvezdi, iz ovako ’nakaradnog’ srpskog fudbala. Drkušić se vratio u Zenit. Na kraju imamo Ognjena Mimovića koji odlazi u Fenerbahče. Dakle, to je dete koje je pre godinu dana igralo Srspku ligu. I to je sve loše, sve je nakaradno. Navedite mi koji klub je to uspeo da napravi u okruženju. Ko je napravio Đigu iz okruženja? Ako postoji neki izuzetak, ja se izvinjavam.”

Opet se vraćate na isti teren?
”Naravno da se vraćam... Jer mene ljudi zovu iz inostranstva. Pitaju me kako uspevate da reprodukujete toliko igrača, da pravite transfere, da pravite rezultate. Sa entuzijamom pričaju o nama, Crvenoj zvezdi, pa i srpskom fudbalu. A ovde nam ništa ne valja.”

Slično pitanje smo postavljali i gospodinu Zvezdanu Terziću. Zašto onda ne kažete da je ovo maksimum Crvene zvezde i relaksirate javnost, ovako velika očekivanja stvaraju i velika razočaranja?
”Ne, ne, ne... To nikada nećete čuti od mene, da smo na granici maksimuma. Život i čovek nemaju granice. Samo je nebo granica. Za Zvezdu je samo nebo granica. Eto, pomenuo si Terzu. Pa zar Mrkela i on ne pomeraju granice?”

Govorimo o javnosti, ni sada nije kasno da je relaksirate, pa da kažete kako je Liga Evrope po meri?
”Javnost nikada neće biti relaksirana. Oni koji žele će vam odati priznanje jer vide koliko se zapravo ovde radi i šta se radi. Drugo je što će vam ovde teško odati priznanje. A reći ću ovo samo sada i još jednom, i biću sarkastičan i ironičan. Kao u onoj seriji ’Alo, alo’. Kažem vam ovo sad i nikada više. Kada sam došao iz Čukaričkog, pričalo se da sam defanzivan trener. Da li je tako?"

“JA DEFANZIVAC, KLASIČAN BUNKERAŠ...”

Stara tema, na to ste već odgovorili?
”Ne, ne. Stanite... Ja sam defanzivac, klasičan bunkeraš. Dve sezone pre Čukinog trećeg mesta u Superligi, borili smo se da ne ispadnemo iz Druge lige. Sledeće sezone smo ušli gore. Onda smo zbog Zvezdinih problema otišli u Evropu, osvojili Kup i bili treći na tabeli. Imali smo drugi najbolji napad u ligi i najbolju odbranu. Sad se prebacujemo na ovu sezonu. Pogledajte koliko smo golova dali, skoro kao drugoplasirani i trećeplasirani zajedno. Ne govorim ovo zbog sebe, već zato što volim Crvenu zvezdu. Srbija je zemlja imena. To je jednostavno tako.”

Šta to znači?
”U Srbiji samo konj može da bude trener. Ovde moraš da budeš neko ime i onda ti to daje za pravo da ti budeš neki trener. A ima ovde mnogo kvalitetnih trenera...”

I, jeste li Vi kao trener zadovoljni drugim delom sezone?
“Mislite igrali smo ’mrljavo’. Mi tako mrljavi smo imali 18 bodova prednosti na polusezoni, pa smo onda uz takvu mrljavu igru povećali prednost na 27 bodova. Imamo 40 bodova više od Vojvodine. I opet se postavlja pitanje naše igrače, ljudi mi šalju tekstove, skrinšotove... Niko neće lepo da kaže i napiše. Nama na levom beku igra dete Ebenezer Anan, povukli smo ga iz OFK Beograda. Igramo s Veljom Milosavljevićen i Andrejom Đurićem. Ovaj poslednji je pripreme prošao s Pazarom. Imamo Omrija Glazera nespornog kvaliteta, ali sa ozbiljnim problemima. Baš ozbiljnim. Vukao je tu povredu od jula. Oba štopera su nam posle tri ili četiri utakmice imali problema sa mišićima. Nisu adaptirani na ovaj nivo seniorskog fudbala, taj mali Velja je bio u omladincima prošle godine. O Andriji Maksimoviću ne želim da pričam. Igrali smo sa dva maloletna deteta i Andrejom Đurićem finale Kupa zemlje ma kako se ta zemlja zvala. To su deca iz naše škole, i bili su fantastični protiv Vojvodine. Mnogo sam ponosan na taj rezultat. Najponosniji sam zapravo na njih trojicu i to što su igrali finale Kupa.”

“NAJPONOSNIJI SAM NA FINALE KUPA, JER VERUJEM MLADIMA”

(©Starsport)

Zašto?
”Pa tako, na taj rezultat sam najponosniji. Jer sam ja poznat kao trener koji ne veruje mladim igračima. I to ste sigurno čuli.”

Da li je moglo bolje?
”Uvek može bolje, ali recite gde i šta tačno.”

Nedostaje još neki bodić u Ligi šampiona, da se tako izrazimo?
“Hajde jednom da podvučemo crtu. Naš sportski sektor radi odlične stvari kako bi doveo dobre igrače, ispostaviće se da odluka igrača nije bazirana na tome da će igrati Ligu šampiona. On mora da igra i prvenstvo, ima porodicu. Da li će mu supruga ovde doći? Srbija kao zemlja nije atraktivna, gledaju kako će da žive. Pričao sam sa nekoliko igrača, oni ovde kada dolaze nemaju predstavu gde dolaze. Samo znaju Zvezdu kao veliki klub, imaju veliku odbojnost prema zemlji zbog raznih priča. Onda dođu i oduševe se gradom i ljudima. Mnogo elemenata treba da se spoji. Setite se da je Ričmond Boaći došao iz Latine, niko nikada nije čuo za njega. A kako je ovde igrao? Ali, s druge strane, možda Marko Verati ne bi uspeo. Veliki je pritisak, očekivanja o kojima sam pričao. Zvezda je pritisak, ali dobro je što postoji jer istorijski ovaj klub možda ide preko granice maksimuma. Volim pritisak i uvek sam ga imao. Potrebno je da pogodiš igrača koji zna da to nosi. Nekad uspeš, nekad ne. Zato pokušavamo da implementiramo decu iz omladinske škole. Igrali su protiv Partizana, znaju očekivanja. Jer imaju pritisak od roditelja, komšija. Ja kući imam isto to. Ćerka me pita, žena me pita. Svi pričaju o fudbalu.”

“ZVEZDA JE MILIONER IZ BLATA, SAD BI MALO DA NAS UVALJAJU”

(©Starsport)

Koliko je teško ponavljati se, utisak je da je Zvezda malo i dosadila svima?
”To vam je činjenica, jesmo malo dosadili. Mi smo ti ona priča o ’Milioneru iz blata’. Interesantan si kada se pojaviš, svi ti se dive, svi hoće da vide ko si. Onda se pojavi neko drugi. Njega dižu, dižu, dižu u nebesa. Ali ako i njega ne uvaljamo u blato – ne može da bude zvezda. Mi smo naše velikane uzdizali kada su ubijeni ili kada su preminuli. Za života vam niko neće ništa lepo reći. To je sastavni deo podneblja, ali svuda vam je tako. I u Saudijskoj Arabiji je tako. To je suština ljudskog bića i naravi, da ste nekome dosadni. Drago vam je kada neko slabiji pogodi jačeg u oko. Makar slabiji posle toga pobegao. Makar će da vas to nasmeje.”

Deluje da ste ovog proleća bili previše nervozni?
”Navedite primer...”

Da počnemo od Pazara?
”Nikada od mene nećete čuti šta mi je smetalo. Ljudi oko mene znaju zašto sam to uradio. Nisam bio nervozan, nego povređen. Nije bilo do fudbalske igre, do drugih je stvari. Znaju i oni iz Novog Pazara o čemu je reč. Ali ne bih želeo da umanjim njihov rezultat. Zato sam i rekao da se okrećemo narednom meču.”

Možda Vam smeta što Vas deo javnosti ne ceni dovoljno?
”To od mene nećete čuti. Ne razmišljam o tome. Davno sam shvatio da ne treba očekivati od ljudi koji vas ne vole da lepo pričaju o vama. Meni je važno da me ljudi prepoznaju kakav sam momak, odnosno čovek. Ostalo je lako proverljivo. Postoje rezultati, uspesi u Evropi... Samo što se kod nas ne gledaju rezultati. Ne tako nešto.”

Kako ste uspevali da održite harmoniju u svlačionici, pošto ste imali veliki broj igrača unutar ofanzivnog dela tima. Sigurno je da su više minuta očekivali Aleksandar Katai, Luka Ilić, Felisio Milson, Nemanja Radonjić?
“Imamo harmoniju, ponosan sam zbog svlačionice. Nismo imali problem, svakog igrača gledam kao individuu. Mogu da dođu do granice, ali da ne urušavaju tim i kolektiv. Svako od nas je različit. Moraju da znaju da je tim iznad svega, kao trener imam drugačiju viziju gledanja fudbala. Ja sam odgovoran za to što se isporučuje na terenu, oni su profesionalci. A ovde nekada ne znamo šta je biti profesionalac, to igrači ne razumeju. Profesionalac mora da isporučuje maksimum na treningu, da se stavlja u službu tima. Ovde se računa da neko ima tapiju na mesto. To je druga priča...”

Čvrsto verujete da se niste ogrešili o nekog igrača?
“Mi pripremamo strategiju za jedan meč. Na bazi analize, ovde ima mnogo ljudi u stručnom štabu. Ne radimo ništa ad-hok. Moramo nekada da se prilagodimo. Mi nemamo tajm-aut da podignemo ekipu, da spustimo ekipu. Ne može jedna ekipa da igra samo odbranu. Tražim kompatibilne igrače, nekada ćemo žrtvovati brzinu zbog defanzivnog prekida. Kod nas javnost kaže da je neko najbolji. A taj najbolji možda ne trenira, niti je fizički spreman, niti dolazi na treninge. Dešavalo se da Luka Ilić da tri gola, a da je na klupi sledeći meč. To je tako jer mi je Luka bio potreban u drugom poluvremenu... Nekada se desi da taj plan ne upali. Ali kada podvučete crtu, videćete ko je koliko igrao. Svi su dobijali šansu.”

“DUARTE U FINALU IMAO FASCINANTNE BROJKE BRZIH TRČANJA, TO U ŽIVOTU NISAM VIDEO”

(©Starsport)

Na kraju ste uspeli i da uparite Bruna Duartea i Šerifa Endijajea i ispoštujete njihovu formu?
”Eto, Duarte je primer. Za 70 minuta u finalu Kupa je uradio što ja nikada nisam video. Duarte je imao najbolje brojeve kada je reč o sprintevima i brzim trčanjima. To je fascinantno. Imao je više sprinteva nego svi ostali igrači na terenu zajedno. Zato ga je Bog nagradio i postigao je gol. Isto na toj utakmici Šerif je uradio stravičan prljavi posao. Žrtvovao se da bi drugi igrači došli do izražaja. Kroz brojke, Šerif nije imao veliki učinak, ali to je fudbal. Pojedinac će da se žrtvuje da bi drugi dobio hvalospeve. Imali smo problem sa Silasom tokom drugog dela sezone. Nismo imali adaptiranog igrača da bude na tom boku, svi su profilisani na drugoj strani. To je kao da vidiš sliku u ogledalu. Sve je drugačije. Morali smo da im menjamo navike. Zamlisi ti da umesto novinara živiš život vodoinstalatera. Morao bi da se adaptiraš.”

Ove sezona ostala je upamćena po afirmaciji mladih igrača, s posebnim akcentom na Andriju Maksimovića. Ustalio se u timu, dobio poziv u reprezentaciju, igrao sjajno u derbijima?
“Andrija je dete na početku karijere... Tu bih stao... Ali, eto, vidite. Mi moramo da izvučemo negativu. Svaki fudbalski čovek je video njegovu izjavu o tome da će pokušati da dokaže da je bolji igrač od Lamina Jamala. Dete sa 17 godina, izađe i tako nešto kaže. Hteo sam da ga poljubim na konferenciji jer ima toliko samopouzdanja. Pratio sam i njegov govor tela. On je došao na osudu javnosti, ona pitanja: ’Ko si ti?’ A kod njega je samopouzdanje izraženo. To što je on izgovorio, to je on na terenu pokazao. Posle prvog duela koji je izgubio, išao je ponovo po loptu i ponovo je tražio.”

“NAMA JE VAŽNO DA LI JE ANDRIJA SA NEKOM PEVALJKOM. LIKOVALO BI SE KADA BI PROPAO”

(©Starsport)

Dobro, normalno je da bude nekada kritikovan?
“Ovde se sve izvrće, samo da se izvuče iz konteksta. Ovde Vladan Milojević ne treba da bude Vladan Milojević. Ovde Andrija Maksimović ne bi trebalo da bude Andrija Maksimović. Nego da vidimo da li Andrija ima neku pevaljku ili se zabavlja sa starletom. To je najbitnije! Moramo da se bavimo suštinom. Dete koje ima 17 godina, produkt je ovog kluba, igra protiv Barselone. Hej, Barselone! Umesto da stanemo uz njega. I ne samo uz njega. Treba da stanemo uz Bačanina iz Čukaričkog, uz Kokanovića, pa imamo i ove momke iz Partizana Alilovića, Ugrešića i Dragojevića. Videlo se da su deca talentovana. Tako je krenuo i Strahinja Pavlović.  Mi smo sve izvukli kontra od onog što je dete htelo da kaže.”

Imate razumevanja za njegov  potez?
“Kakav bih ja bio trener ili kakav je to neko igrač ako priznaje da neko drugi bolji? On je reprezentativac, sjajno dete. Umesto o tome da pričamo, sad se bavimo njegovim rečima sa konferencije. Moramo da se bavimo njegovom partijom protiv Vojvodine, odigrao je fenomenalnu utakmicu.”

Fudbalski deluje da mu nedostaje nekoliko kilograma čistih mišića?
“Naravno da će da napreduje, sutra kada ode iz Crvene zvezde. Nama je liga razvojna... Ali i ovde se odlično radi. Imamo sjajne stručnjake, dobre uslove. Bože, bože... Meni nije ni da pričam o tome. Ali ovde u Zvezdu dolaze svake sedmice dvojica ili trojica trenera iz inostranstva, tu su nam u kancelarijama. Hoće da vide kako radimo finte, kako radimo analitiku.”

Pitali smo Vas o Andriji Maksimoviću?
“Mi bismo ovde voleli da upropastimo Andriju Maksimovića, likovali bismo kada bi otišao u Florijanu ili Hamrun. To bi bilo najidealnije. Jer ovde nikog na interesuje, niko se ne bavi suštinom sporta i fudbala. Ja to mogu da potpišem i stavim svoje ime i prezime. Naravno, ako ga imam uopšte.”

Dobro, poštuju Vas ljudi ovde u Srbiji?
“Ma, poštovaće me kada umrem. Ovde je tako. O pokojniku sve najbolje.”

Ko bi od igrača iz Mozzart Bet Superlige bio pojačanje za Crvenu zvezdu?
“Teško pitanje, i nije baš korektno. Ima mnogo igrača koji bi mogli da igraju na najvišem nivou. Zadovoljan sam kadrom koji imam.”

“MLADI TRENERI IMAJU STRAH, JER SVI TRAŽE INSTANT REZULTAT”

(©Starsport)

Kako gledate na položaj trenera u Mozzart Bet Superligi, svedoci smo čestih smena, po promenama smo u svetskom vrhu?
”Mladi treneri imaju strah jer ne osećaju podršku. Ne možete u fudbalu da napravite instant rezultat. Kuću ne možete da napravite za dva dana. Imao sam razgovor sa mnogim mladim trenerima, ne mogu da iskažu viziju. Pritisak je ogroman, bez obzira na to da li su mali ili veliki klubovi. Javnost ne pokazuje razumevanje, to se prenosi na ljude u klubovima i onda se sve to svali na trenere. I stalno ćemo da se vrtimo u krug. Ako dovodiš jednog trenera znaš šta taj čovek može da ti ponudi. Postoje neke crvene linije kada trener mora da ode. Ovde se trenerima ne daje šansa da isporuče ono što zapravo mogu. Niko im ne pomaže. Tvrdim da imamo dobre i kvalitetne trenere. Ceo taj strah ih sputava. Ako si stalno osporavan... Mada vidite i da se Premijer liga ljulja. Nema više niko strpljenja. Nekada dođe gazda i kaže da ga je jedan neuspeh koštao 3.000.000 ili 30.000.000 evra. Malo i vi novinari utičete...”

Kako to?
”Ne radite namerno, ali utičete na javnost. Onda javnost vrši pritisak, taj trener kući ima ženu, decu, možda i trudnu suprugu. Utičete i na klub... To je to. Ne kažem da radite namerno. Ali treba mlade trenere da podržite. O meni možete da pišete šta hoćete. To je kao kada su onog Pereiru pitali da li se plaši otkaza. Znate šta je rekao? Da sa računom u banci ne mora ničeg da se plaši. Da bi mu laknulo da dobije otkaz, da ode da se kupa i skija... To je ta priča. Ali mlade treba da podržite”, zaključio je Vladan Milojević.