INTERVJU – Marko Jovanović: Smena Bandovića je bila greška, bili bismo neprikosnoveni

Nešto više od mesec dana je prošlo od šokantnog poraza Vojvodine od IMT-a na Karađorđu, koji je pratila i ostavka sportskog direktora Voše – Marka Jovanovića. Nekadašnji igrač novosadskih crveno-belih došao je zajedno sa Dragoljubom Zbiljićem u junu 2022. godine, kao deo nove garniture uprave Lala koja je namerila da oživi slavnog superligaša iz Novog Sada. Međutim, nakon nepune tri sezone, usled nezadovoljavajućih rezultata, Jovanović je odlučio da preuzme odgovornost i napusti Vojvodinu.

Zbog čega se odlučio na tako radikalan potez i gde po njemu leže najveći problemi u Vojvodini, objasnio je u razgovoru za Mozzart Sport.
„Mnogo sam se umorio za ove tri sezone. Zabolelo me je kako se sve na kraju odigralo, jer mislim da smo napravili dobar tim i da se sve urušilo protiv Maribora. Tu smo napravili grešku, kada smo smenili Božidara Bandovića. Znao sam da sledi ozbiljan pad nakon neuspeha u Evropi, iako smo ispali potpuno nezasluženo. Pretpostavio sam da će to psihički da se odrazi na ekipu i nakon toga nismo nikako uspevali da nađemo rešenje da trgnemo naše fudbalere. Nakon Bandovićevog odlaska nismo više ličili na organizovan tim. Ja sam podneo ostavku jer nisam više mogao da utičem niti na trenere, niti na igrače. Stojim iza toga da Vojvodina ima dobre igrače, ali da nisu dobro vođeni. Mojom ostavkom sam želeo da smanjim pritisak sa svih ostalih u klubu, da se dogodi neka promena i da se malo trgne ekipa, jer je Vojvodina uvek bila iznad nekih mojih ličnih ciljeva“, obrazložio je Jovanović odluku da napusti klub.

Nedavno Vam se i predsednik Dragoljub Zbiljić na sednici Skupštine kluba zahvalio na svemu učinjenom u prethodnom periodu. Međutim, zamerio vam je što se niste više fokusirali na igrače iz sopstvene omladinske škole i one koji su na pozajmici u drugim ekipama. Da li mislite da bi veći broj domaćih igrača u sastavu doneo bolje rezultate?
„Zahvaljujem se predsedniku Zbiljiću sa kojim sam imao veoma dobru saradnju i koga veoma poštujem. Ovo što je on uradio za klub je za svaku pohvalu. To što rezultati nisu ispratili njegova ulaganja, druga je stvar. Najiskrenije mislim da dok je Dragoljub Zbiljić u klubu, Vojvodina ne mora da brine, ali bojim se da ako Zbiljić odluči da ode, onda će se staviti katanac na klub. Ne poznajem nijednog čoveka koji bi ovako uspeo da izdigne klub za tri godine, kao što je to Zbiljić uradio, počinje Jovanović odgovor.

To ipak ne znači da je oko svega saglasan sa Zbiljićem, pa u vezi sa tom izjavom oko implementiranja domaćih igrača...
„Nisam siguran da bi nam to donelo bolji rezultat. Mislim da sam radio dobar posao sa dovođenjem stranaca, jer su oni sada svi na ceni. Evo sada sam uspeo da završim i prodaju Kejleba Zadi Serija. Da ti igrači ne valjaju, oni ne bi bili na ceni i mi ne bismo imali koga da prodamo. Ovo što su toliko traženi je potvrda da smo pogodili sa njihovim dovođenjem. Ne sporim da sam mogao više da pratim Mladost GAT i Kabel, gde igraju naši igrači na pozajmici, ali i tu kada bi neko iskočio i pokazao kvalitet dobio bi mesto u timu. Videli smo to na primeru Dragana Kokanovića, koga je konkretno tražio Nemanja Krtolica jer nam je falio bonus igrač na toj poziciji, kako bi bili rasterećeniji. Skauting službda je bila zadužena da prati igrače na pozajmici i javili su mi da je Kokanović zaslužio da dobije šansu, mislim da je i Luka Drobnjak zaslužio da se od januara nađe u prvom timu, ali to se nije desilo. Što opet ne znači da je kasno da se priključi ekipi na leto.“

MAJSTOROVIĆ, MILOŠEVIĆ I JOVANOVIĆ NISU IMALI POVERENJA U VOJVODINU

Sa predsednikom Vojvodine Dragoljubom Zbiljićem (©Starsport)

Proteklih godina se mnogo priča o sunovratu Vošine omladinske škole. Zašto nekadašnja fabrika za proizvodnju talenata više „ne štanca“ fudbalere za lige petica, kao što je to u prošlosti bio slučaj? Zbog čega i oni talenti koji isplivaju, češće biraju inostrane klubove za dalji razvoj, nego prvi tim Vojvodine?
„Kada smo ušli u klub 2022. godine, on je bio razvaljen! Mi smo odmah u prvi tim prebacili Milana Majstorovića i Jovana Miloševića, koji su se tada vratili sa Evropskog prvenstva i imali još po godinu dana na ugovoru. Nisu hteli ni da razgovaraju na temu produženja ugovora, jer nisu imali poverenja u Vojvodinu, imajući u vidu u kakvom je klub bio stanju pre našeg dolaska. Tako da smo bili primorani da ih prodamo, kako bismo dobili bilo kakve novce za njih. Takođe, moram da se dotaknem Mihaila Ivanovića. Tada se konstantno pričalo o talentu koji poseduje Milošević, ali ja sam video na utakmici omladinaca protiv Zvezde da Miha dominira. Odmah smo ga prebacili u prvi tim i svi znamo šta je usledilo. Omladinska škola treba tako da funkcioniše, da pojedinac dobrim igrama skrene pažnju na sebe i otvori vrata do prvog tima. Možemo mi nekog i da ’guramo’, ali ako se on ne dokaže od toga nema ništa. Mladi igrači moraju da shvate da nisu predodređeni da igraju u prvom timu samo zato što su prošli kroz omladinsku školu, ovaj dres moraju da zasluže“, ističe 46-godišnji sportski radnik.

Spomenuli ste Miloševića i Majstorovića, ali najsvežiji primer je Lazar Jovanović. Do dana današnjeg nisu razjašnjeni detalji oko njegovog odlaska. Zbog čega je stavljana klauzula u njegov ugovor, ako nije bio plan da se ona ispoštuje?
„Po našem dolasku u klub, osetili smo veliko nepoverenje kod roditelja i dece. Oni su mislili: ’Sada su došli Zbiljić i Jovanović, biće tu par meseci, pa će doći neki novi i tako u krug.’ To je jednostavno bio trend do tada, ja sam igrao u Voši pet godina, u klubu se non-stop dešavaju promene i onda ljudi izgube poverenje u upravu. Lazar Jovanović je, baš kao i Milošević i Majstorović, već odlučio da ide pre našeg dolaska. Mi smo ga svim silama ubeđivali da ostane, ali njegov uslov je bio da napravimo klauzulu u ugovoru da on mora da odigra određeni broj utakmica. Nije bilo realno da to ispunimo, ali smo se vodili time da će on prepoznati da je ovo sredina za njega i da neće na osnovu toga zahtevati raskid ugovora. Mislim da su obe strane u toj situaciji pogrešile, on je doneo ishitrenu odluku, jer bi ove sezone sasvim sigurno bio jedan od naših glavnih igrača, plus je i bonus.“

REKAO SAM SPORTSKOM DIREKTORU MILVOLA DA NEMAJU PARA ZA IVANOVIĆA

Da li to znači da je Vojvodina izgubila svoju reputaciju kluba koji je nekada umeo da „izbrusi“ talentovane fudbalere?
„Vojvodina je izgubila taj status kako kod domaćih, tako i kod inostranih igrača, jer konstantnim promenama ne šalje dobru sliku u javnost. Moja želja je da Zbiljić ostane još 20 godina na čelu kluba, jer bi onda ljudi uvideli koliko je važan kontinuitet. Uprava i predsednik kluba moraju da budu tu na duže staze. Daću vam i konkretan primer. Kada smo preuzeli klub, prva pojačanja su trebalo da budu Saša Jovanović i Đorđe Ivanović. Oni su godinu dana nakon toga postali dva najbolja krila u Srbiji. Ali, mi u tom trenutku nismo imali snagu da budemo konkurenti TSC-u i Čukaričkom, koji su ih doveli, što je jezivo! Sada je već drugačija situacija, sada će pre doći igrači u Vojvodinu, jer je klub povratio stabilnost. Znaju igrači da kada se nešto dogovore sa Zbiljićem, da će to biti ispoštovano. Slika je preslikana i kada su u pitanju mladi igrači. Smatram da smo mi za ove tri godine uradili jako dobar posao, stabilizovali klub i napravili ozbiljne transfere. Dve godine zaredom smo izborili Evropu i ove sezone još nije ništa izgubljeno. Momci poseduju kvalitet za tako nešto, ali mislim da nisu dobro vođeni sa klupe. Nek to tumači kako ko hoće, ali nemoguće je da je u januaru bila tolika potražnja za Vošinim igračima, koji navodno ništa ne valjaju.“

Da se dotaknemo i tog rekordnog transfera Mihaila Ivanovića (3.500.000 miliona evra). Šta se dešavalo iza kulisa? Poznato je da se mnoštvo klubova interesovalo za njegove usluge, spominjao se i Olimpijakos, zašto je na kraju Milvol odneo prevagu?
„Mi imamo jako dobar odnos sa Olimpijakosom, kako ja lično, tako i predsednik Zbiljić. Od njih smo prvo pazarili Nikolu Čumića, pa kasnije i Lazara Ranđelovića. Dok sam bio u Radničkom iz Niša, za jednu sezonu sam im prodao dva igrača, što je do tada bila nemoguća misija. Oni su se raspitivali za Ivanovića, ali nisu poslali zvaničnu ponudu. Interesovanja je bilo sa svih strana, ali najčešće sam pričao sa Milvolovim sportskim direktorom Stivenom Galenom. U startu sam mu rekao da nema šta da traži sa Ivanovićem, pošto je on projekat kluba i Milvol sigurno nema novca za njegov transfer, onda su počeli da se interesuju i za Radulovića“.

Međutim...
„Međutim, taj moj odgovor za Ivanovića ih je zaintrigirao, pa su poslali i skauta, zatim je i sam Stiven došao na TSC Arenu kada smo igrali sa Mariborom. Miha tada nije odigrao najbolju utakmicu, ali to nije bilo važno, jer moja skauting služba i ja prilikom dovođenja igrača, nismo gledali kakvi su sada, već kakvi mogu da postanu. U Milvolu su takođe prepoznali Ivanovićeve predispozicije. Moj plan je bio da klub kroz takve transfere diže budžet i da se penjemo stepenik po stepenik. Svake godine da dovodimo i prodajemo sve bolje i bolje igrače, kako bi došli do nekog visokog nivoa. Za ove tri godine smo dostigli neki status, gde smo sigurni da se ekipa neće osramotiti, ma ko god bio sa druge strane. Nismo se osramotili protiv Ajaksa, od Maribora smo bili bolji, trebalo je da bude 5:0 u Bačkoj Topoli. Ali, nije nam se dalo, tada se urušilo to nešto što smo gradili kod igrača i mislim da se još nisu od toga oporavili“, objašnjava je Jovanović.

HTEO SAM DA UPARIM ČUMIĆA I SERIJA; BILI BI NAJBOLJI TANDEM U LIGI

Za vreme vašeg mandata, realizovana je još nekolicina velikih izlaznih transfera. Prodati su Nikola Čumić (Rubin Kazanj), Mirko Topić (Famalikao), Lazar Carević (Famalikao), spomenuli ste i najskoriju prodaju Kejleba Zadi Serija (Molde). Da li smatrate da je pametno prodavati najboljeg igrača, kada je prelazni rok u Srbiji već okončan i kada ne možete da dovedete zamenu?
„Želeo je da ide. On je tražio pozajmicu od kluba, kako bi završio gradnju kuće u domovini. Računao je da će biti prodat u januaru, međutim ja nisam želeo da se bilo ko prodaje, već da se dovedu jedan do dva igrača, kako bi ispunili ciljeve. Kada smo se vratili sa priprema bio je nezadovoljan što nije prodat i zatražio je novac od kluba. Uprava tu nije htela da mu izađe u susret, što je i normalno, jer ne može Vojvodina tek tako da pozajmljuje novac igračima. Oni imaju svoje ugovore, kroz koje su maksimalno ispoštovani. Bio je vidno razočaran, ali nije rekao da ne želi da igra protiv Partizana, već da nije sposoban. Lalatović se iznervirao zbog toga i nije hteo ni da ga uvrsti u protokol zbog drugih igrača, što opravdavam. Mislim da Seri nije to smeo sebi da dozvoli, ali u neku ruku mogu da ga razumem, jer sam i ja nekada bio igrač i razmišljao sam na potpuno drugačiiji način nego što sada razmišljam. Žao mi je što ide iz Vojvodine, jer je zapravo dobar momak. Kada je došao u klub sakupljao je čunjeve i markere nakon treninga, pomagao ekonomima, što nas je sve u klubu šokiralo. Međutim, kako je prolazilo vreme, on je postao ubedljivo naš najbolji igrač, za mene i najbolji igrač u Mozzart Bet Superligi. To je sve uzelo maha, malo se i zasitio, opustio i na kraju je hteo da ide.“

Da li postoji neki potez u protekle tri godine, bilo da se radi o prodaji igrača, izboru pojačanja ili promeni trener, za kojim sada, iz ove perspektive, žalite?
„Vidite, vi ne možete da napravite tim za šest meseci, nema šanse, to je proces koji traje minimum tri godine. Vidimo na primeru TSC-a, koji se takođe mučio na startu, ali napravili su tim i počeli da dominiraju u prvenstvu. Sada su se pokazali i u Evropi. To je onaj kontinuitet koji nedostaje Vojvodini. Bila je greška i što smo se rastali sa Milanom Rastavcem u prvoj sezoni, morali smo da mu damo više vremena. Međutim, Vojvodina je veliki klub i samim tim sa sobom nosi ogroman pritisak. Sada je već ustaljena praksa, da se nakon prvog niza loših rezultata nekome seče glava. To nije način da se napreduje, to moraju da razumeju i navijači. Već sam rekao da mi je žao što nismo zadržali Miloševića i Majstorovića, ali najviše mi je bilo žao što smo morali da prodamo Nikolu Čumića. Bio je to kraj letnjeg prelaznog roka, on je bio naš najbolji igrač i falio nam je još jedan sa kontra strane da bi postali ubitačni. I ptice na grani su znale da Čumić nama pravi ogromnu razliku na terenu, ali nam je bio potreban još jedan takav. Tada sam pronašao Serija i želeo sam da ih uparim. Međutim, Nikola je po svaku cenu želeo da ide. Da je klub tada bio malo jači finansijski i mogao da se približi Rubinovoj ponudi, on bi ostao i mi bismo imali Serija i Čumića u istoj ekipi. Ali mi nismo mogli tada da pratimo finansijsku ponudu Rusa, koji su nudili duplo više novca. Najveća žal mi je što njih dvojicu nisam upario, to bi bio najbolji tandem u ligi.“

SA BANDOVIĆEM BISMO 10 GODINA BILI NEPRIKOSNOVENI U SRBIJI

Sa Božidarom Bandovićem (©MN Press)

Nije Rastavac jedini trener koji je napustio Karađorđe tokom vašeg mandata. Pratio ga je Radoslav Batak, potom je otišao Ranko Popović, smenjen je i Božidar Bandović, zatim Nemanja Krtolica, a samo dve nedelje nakon Vaše ostavke, istu sudbinu doživeo je i Nenad Lalatović. Kako gledate na ovaj trend učestalih promena trenera u Vojvodini?
„Jasno je da ne sme da se nastavi. Potrebno je da se stvori ambijent, da trener zna da je došao na duže staze, jer svakom pojedincu treba vremena da implementira ideje. Da je u fudbalu moguće ostvariti instant rezultat niko ne bi ni angažovao trenere, dovoljno bi bilo da samo okupiš dobre igrače. Ali to jednostavno nije tako, trener igra veliku ulogu, on mora da ima viziju i moderne zahteve. Ovaj tim je sada dosta oslabljen bez Serija, Vukanovića, Ranđelovića... Ali mislim da imaju dovoljno kvaliteta da iznesu sezonu. Druga stvar, kako da se razvijaju mladi igrači, kada trener nema prostora za kiks? Možda je trebalo da se više da se okrenem domaćim mladim igračima, ali to je dvosmerna ulica, isto tako i treneru mora onda da se omogući prostor da pusti te mlade igrače da igraju“, kaže Marko Jovanović.

Zatim objašnjava zbog čega Milan Rastavac nije „preživeo“ sezonu na klupi Stare dame.
„Bio je neobjašnjiv pritisak u gradu, od strane javnosti, navijača...  I kod prve serije loših rezultata, razgovaralo se oko promene, ali je Zbiljić brzo stao na kraj tim pričama. Očekivali smo da će se situacija popraviti nakon zimskih priprema, ali stvari nisu krenule na bolje, što ne znači da ne bi da se još malo sačekalo. Mora da se stane na loptu, sve dok javnost vrši pritisak na klub i očekuje instant rezultat, neće biti bolje. Pogledajte Žarka Lazetića u TSC-u i on je imao oscilacije na početku, ali mu je ukazano poverenje i čovek je počeo da gazi. Vidimo sada plodove njegovog rada.“

Da li smatrate da je klub ponovio istu grešku i kada je smenio Božidara Bandovića?
„Mnogo mi je žao što smo se rastali sa Boškom. Moj utisak je bio da smo sa njim na klupi, ukoliko malo poboljšamo tim, mogli da budemo deset godina neprikosnoveni u Srbiji. Takvu moć sam osećao u finišu prošle sezone i na početku ove. Ono protiv Ajaksa na Johan Krojf Areni je bila doktorska disertacija, igrali smo nestvarno. Kasnije smo i protiv Maribora igrali jako dobro, ali sreća nam je okrenula leđa. Desio se taj pad posle, što je i očekivano nakon takve eliminacije, ali nažalost pratila ga je ishitrena reakcija u vidu smenjivanja Boška.“

(©Starsport)

Kada se podvuče crta, najbolji rezultatski učinak od svih trenera ove sezone imao je Nemanja Krtolica (šest utakmica – 11 bodova), ali i on je vrlo brzo smenjen?
„Bio sam zadovoljan kako je Krtolica vodio ekipu. Na tom malom uzorku, napravio je evidentan pomak sa ekipom. On je sada asistent Savi Miloševiću u Iranu. Kod njega je najveći problem bio što nema trenersku licencu, treba time da se pozabavi i u nekom trenutku dobije šansu u Vojvodini. Ima šansu da postane odličan trener“, navodi rođeni Nišlija.

OVAJ TIM JE SASTAVLJEN DA PLEŠE PO TERENU, A LALATOVIĆ JE TRAŽIO 11 BULDOŽERA

Dugo se vagalo o tome ko će biti treći šef stručnog štaba u sezoni i novčić je pao na Nenada Lalatovića. Da li smatrate da ste pogrešili pri izboru, sada iz ove perspektive?
„Ja sam sa Lalatovićem napravio istorijski uspeh u Nišu, kada smo bili vicešampioni. Žao mi je što to nismo uspeli i u Novom Sadu. Bilo je i njegovih grešaka, kao i mojih, ali želim mu svu sreću u nastavku karijere. Toliko smo želeli da zajedno sarađujemo u Vojvodini, ali evidentno je da ovo nije bio pravi momenat. Nadam se da ćemo imati prilike da to popravimo u budućnosti.“

Po odlasku iz Vojvodine, Lalatović je delom pokušao da opravda rezultatski neuspeh činjenicom da mu uprava kluba nije ispunila određene zahteve oko igračkog kadra. Koji su bili ti zahtevi i zbog čega mu niste izašli u susret?
„Jedan mu je ispunjen, to je bio Lazar Romanić. Njega smo svi želeli u klubu. Druga dva mu nisu ispunjena, jer smo svi iz uprave smatrali da je bolje da ih ne dovodimo. Jer da bi igrač došao u Vojvodinu, mora da prođe ozbiljan skauting, pa zatim mene i na kraju trenera. Pritom ta dva igrača imaju 32, 33 godine, iskusni, ali Vojvodina mora da živi i od prodaje igrača. Mi smo već imali starije igrače u vidu Vukana Savićevića i Marka Poletanovića i prosto nismo imali više mesta za fudbalere u tim godinama. Ovaj tim nije selektiran da tuče i da grebe, već da igra organizovan i moderan fudbal. Ali kao da im je u pojedinim momentima falilo energije, onda smo se vodili time da će Lalatović to da nadomesti i da ćemo onda sve gaziti. On jeste uneo neku energiju, ali ekipa jednostavno nije koncipirana da igra taj Lalatovićev fajterski stil. Znamo svi kako on vodi svoje ekipe, mi smo sa takvim fudbalom bili vicešampioni sa Radničkim. Nekome se sviđa takav stil, nekom ne, ali ovde to nije donelo rezultat. On je ranije imao tog Drinčića i još neke igrače koji su bili spremni da proliju krv za pobedu. Zato je i tako pričao na konferencijama – da želi igrače koji ginu na terenu, a ne koji su zaljubljeni u sami sebe. To je bio najveći problem, ovaj tim je sastavljen da pleše po terenu, igra lepo na oko, a Lalatović je tražio 11 buldožera“, naglasio je Jovanović.

SAVET IGRAČIM: PRIČAJTE NA TERENU, NE PO KAFIĆIMA I JEDNI DRUGIMA IZA LEĐA

Uroš Nikolić (©Starsport)

Kada ste već spomenuli Marka Poletanovića, on je na leto došao kao veliko pojačanje, samo da bi zimus otišao kao kadrovski višak. Šta se u njegovom slučaju dogodilo?
„Bandović je njega hteo po svaku cenu, mnogo mu se svideo. On je imao ideju da Njegoš Petrović bude ’šestica’, a da Poletanović igra između ’šestice’ i ’osmice’, da može da povuče loptu gore, osvoji prostor, da se ubaci u šesnaesterac i da šutira na gol. Sa druge strane, Lalatović ga nije video u svom sistemu, pa je zato otišao u Vislu.“

Sa druge strane, jedan igrač koji je duži period bio van protokola, u poslednje vreme je standardni član startnih 11. Naravno reč je o Urošu Nikoliću. Spekulisalo se u javnosti da je kažnjen, pa zatim se spominjala i povreda. Šta je od toga svega istina?
„On samo treba da prestane da priča i da se fokusira i igra fudbal, koji je pokazao na poslednjih par utakmica. Treba da se fokusira da daje golove i da asistira. On mnogo voli da priča i da se bavi stvarima za koje nije zadužen. Kvalitetan je igrač, što je i pokazao na poslednjih nekoliko mečeva. Treniraj maksimalno, igraj i ćuti, to je moj savet njemu. To savetujem i ostalima, pričajte samo na terenu, ne po kafićima i jedni drugima iza leđa.“

Ovakav odgovor sam po sebi iziskuje pitanje – da li su postojali problemi u svlačionici?
„Nisu mi odavali utisak da sve funkcioniše, iako su me uveravali da je sve sjajno. Imao sam situaciju i sa Čumićem i Serijem, da postižu golove, asistiraju, ali da im saigrači zameraju što se ne vraćaju dovoljno u odbranu i slično. Onda sam tražio da se odštampa statistika svih igrača i postavi u teretanu, gde će je svi videti. To sam tražio, jer sam želeo da brojke pričaju umesto njih. Takva je praksa svuda na zapadu.“

KOLINS SIČENDŽE ĆE BITI SLEDEĆI VELIKI VOŠIN TRANSFER

Kolins Sičendže (©Starsport)

Koji igrač Vojvodine, prema Vašem mišljenju, ima najveći potencijal za ostvarenje sledećeg velikog transfera? Pisalo se da je Anderleht poslao ponudu za Kolinsa Sičendžea, gledali su ga i čelnici Šahtjora u Beleku. Međutim, u poslednje vreme je Kenijac sklon učestalim kiksevima.
„Kada je Kolins skautiran svi smo bili svesni njegovih nedostataka, ali on ima toliki potencijal da je to neverovatno. On dostiže maksimalnu brzinu od 37 km/h, što je nepojmivo za štopera. Takođe, jako dobro gura loptu kroz sredinu. Onda smo se mi vodili time, da ako mu eliminišemo neke nedostatke i nadogradimo igru, on može da postane najveći izlazni transfer iz Vojvodine. U početku te njegove greške nisu bile primetne, jer je tim bio organizovan pod Bandovićem. Onda je on malo poleteo, jer je živo biće – čita šta se piše o njemu, verovatno ga zovu skauti i direktori, što je i normalno. Mislim da će on biti sledeći veliki Vošin transfer, ukoliko u klubu uspeju da mu isprave greške i da ga usmere u igri. Jer njegove mane su popravljive, vi ne možete nekome da dodate brzinu, da ga naučite da dribla u ovim godinama, ali možete da mu pokažete gde treba da stoji u polju i kako da brani određene situacije“, ističe bivši igrač novosadskih crveno-belih.

Za sve ipak postoji jedan presudlov, a to je – da ekipa ima pravog trenera.
„Kada nema organizacije u igri onda su svi loši, ne samo Sičendže. U Vojvodini trenutno svi izgledaju loše, ni Seri nije ličio na sebe u poslednje vreme. Ista priča je i sa Seidom Koraćem, koji je prošle godine proglašen za našeg najboljeg igrača, a ove sezone na par utakmica nije dobro izgledao, kao ni na poslednjoj protiv OFK Beograda. Ali, onda je odigrao odlično za Luksemburg i dao gol za pobedu protiv Švedske. I onda meni neko kaže da ti igrači nemaju kvalitet, ne mogu da se složim sa tim. U januaru smo imali ponudu iz meksičkog Huareza za Serija, Kolinsa i Koraća, svu trojicu je želeo jedan klub. Kako njima valjaju? Na početku je i Lalatović pričao koliko je ovo dobar tim i Tanjga je skoro imao sličnu izjavu. Žao mi je zbog ove sezone, ona je bila predviđena da bude uvertira za nešto veliko, a završila se tako što su otišli Bandović, Lalatović, pa i ja – mislim da nije u potpunosti iskorišćen potencijal koji smo imali kao tim“, završio je Marko Jovanović razgovor za Mozzart Sport.