INTERVJU - Luka Jović otvorio dušu: Žale se momci što ne igraju mesec-dva, a ja ne igram već šest godina

Kao da je želeo da kaže i da mu samo treba šansa da pokaže da može. Prava šansa. Da li u Milanu ili gde već, to je već druga tema. Luka Jović se uželeo fudbala i to smo mogli da vidimo i protiv Austrije.

Luka, sjajna utakmica za reprezentaciju protiv Austrije u Beogradu, odmah potom gol protiv Napolija, hoće li to biti vesnik mnogo boljeg proleća za Vas?
“Pa, iskreno se nadam. Jako mi je drago što sam iskoristio prilike koje sam dobio, jer ih ove sezone nisam dobijao mnogo. Što se tiče reprezentacije, drago mi je što smo ostali u A Ligi nacija, što ćemo imati priliku da se nadmećemo sa najboljim ekipama i u sledećem izdanju. Bilo nam jako bitno i zbog samopouzdanja. Kao što znate, reprezentacija se podmladila. Ima tu mnogo novih momaka, koji moraju da se naviknu da nose dres Srbije, da osete taj pritisak, jer je totalno drugačija stvar igrati za klub, a totalno drugačija za reprezentaciju. I bilo je jako bitno da ostvarimo pozitivan rezultat kako bismo sa dobrom atmosferom krenuli u kvalifikacije”.

Reprezentacija igra sada potpuno drugačije nego u nekom prethodnom periodu: sada je odbrana jači deo tima, a napad se malo muči. Koliko Vama, kao napadaču, to prija ili ne prija?
“Stalno se šalim sa Strahinjom (Pavlovićem, prim.aut.), kažem mu: ‘Nekad je nama odgovaralo, a sada odgovara vama’. Promenila se situacija. Mislim da to mnogi vide. Razlika u kvalitetu reprezentacije pre dve godine i sadašnje ekipe je mnogo velika. Ali, ono što nas krasi u ovom trenutku je borba i želja za svaku loptu. Pomažemo jedan drugom na terenu koliko god možemo, tu smo da ‘poginemo’ jedan za drugog, što se kaže. Dok smo se u nekom prethodnom periodu više oslanjali na individualni kvalitet i vodili se time ‘nema veze da primimo tri, daćemo četiri’. E, sad gledamo na način: ‘Nećemo primiti nijedan, daj da damo jedan’. Ali, kao što vidite, to nam donosi rezultate. Imamo neku novu energiju sa mlađim igračima, bitno je da nastavimo u ovom ritmu. Iako igra nije toliko lepa i ne uživaju svi u njoj, donosi nam rezultate. Što je na kraju krajeva i najbitnije”.

Da li Vam je u revanšu protiv Austrije bila možda najbolja utakmica u reprezentaciji: asistencija za gol, pa za crveni karton, svaka lopta je stvorila pometnju u odbrani Austrije?
“Pa, ne znam... Što se tiče reprezentacije i mojih nastupa, mislim da nikada nisam dobio šansu da igram kao starter u kontinuitetu. Evo, Pavika i ja igramo dugo godina zajedno za reprezentaciju i on zna da je to tako. I nikada nisam pravio problem što se tiče toga. Uvek sam ispoštovao svako okupljanje, uvek sam bio tu. Što se tiče minutaže i najboljih utakmica, vratio bih malo nazad, bilo je tu nekih bitnih golova: protiv Škotske, Slovenije na EP, gol u Švedskoj za pobedu… Tako da ne bih baš rekao da je ovo bila moja najbolja utakmica u reprezentaciji, ali drago mi je što sam pomogao ekipi u teškom trenutku, koji je za mene bio još teži jer ne igram za klub. Ali, imao sam veliku želju, jer nisam dugo igrao i na kraju je sve ispalo super”.

Kada kažete da niste dobili dovoljno šansi, da li je to do selektora ili zbog toga što ste u klubovima kuburili sa minutažom ili nešto treće?
“Ne, jednostavno nisam igrao za svoje klubove. Tu je Mitar (Aleksandar Mitrović, prim.aut.), najbolji strelac reprezentacije, tu je Duci (Dušan Vlahović) koji igra u Juventusu i mislim da ljudi to olako shvataju. Ja sam bio u Real Madridu, ali nisam igrao zbog najboljeg igrača na svetu u tom trenutku. I stalno se vodi polemika da li treba da budem na spisku ili ne treba. Tako da kad god dobijem šansu, dam svoj maksimum. Znam da je jaka konkurencija, Duci i Mitar su fantastični igrači. Trudim se da pomognem njima koliko god mogu. Tamam posla da pravim neki problem ako ne igram. Drago mi je, velika mi je čast i privilegija što igram za reprezentaciju. I nadam se da će biti više prilika u budućnosti”.

PLAKAO SAM U KARANTINU ŠTO ODLAZIM U REAL MADRID

Luka Jović u Realu (©Reuters)

Sami polako otvarate teme o kojima smo hteli da pričamo: Ajntraht najbolji period u karijeri i šta se dešava posle toga? Velika većina ljudi smatra da niste do kraja iskoristili potencijal koji ste imali.
“Prva stvar koje sam jako svestan jeste da sam specifičan igrač i svoje najbolje kvalitete mogu da pokažem u formaciji sa dva napadača. Što se tiče sadašnjeg kluba, u Milanu kada god igramo sa dva napadača i dobijem šansu to izgleda dosta bolje nego kada sam sam. U Ajntrahtu sam igrao sa dva špica i imao sam fantastičnu sezonu. Onda sam otišao u Real Madrid. Iskreno da kažem, moja prva želja nije bio Real. Hteo sam da ostanem u Frankfurtu. Pred nekoliko poslednjih utakmica kada sam već znao da ću da napustim klub, plakao sam svaki put u karantinu kada smo Kole (Kostić, prim.aut) i ja bili u sobi, jer mi je bilo žao. Nekako sam bio spreman, otišao sam sa tim razmišljanjem da će biti tako kako je i bilo. Ali opet, kad sam već morao da idem, a imao sam više ponuda, rekao sam da ću da idem u najveći klub. To je veliki skok, iz Ajntrahta u Real. Ne mogu da kažem da je greška otići u Real Madrid. Meni je čast bila što sam bio deo najvećeg kluba na svetu. Međutim, dođete u klub gde su svi igrači top klase, konkurencija vam je Karim Benzema, koji u tom trenutku bio najbolji igrač na svetu, kao da se oslobodio iz kaveza Kristijana Ronalda i počeo da igra fantastičan fudbal, najbolji fudbal u njegovoj karijeri. Naravno, svaki špic kada daje golove hoće uvek da igra, da iskoristi momenat. Jer za nas je nezgodno, dođu trenuci kada jednostavno šta god uradite ne možete da date gol, a isto tako znate da dođu utakmice da kako god šutnete – ući će u gol. I jednostavno, vi to hoćete da iskoristite. Benzema je to iskoristio, hteo je da igra sve utakmice, davao je golove, doneo je te godine Ligu šampiona. Tako da ne mogu da kažem da sam zaslužio da igram više u Realu jer nisam. On je bio bolji. Tako da, ne znam... To je teška i jako široka tema. Sad sam u Milanu, Real je istorija. O tome svemu ćemo pričati na kraju karijere”.

Da li Vas je uzdrmao taj period u Realu, jer niste igrali koliko ste želeli? Da li je to uticalo na Vas za kasnije?
“Jeste, jer igrač kad ne igra - stagnira. Evo sad smo baš imali u reprezentaciji problem pošto je mnogo igrača dolazilo iz neigranja. I onda su momci koji ne igraju mesec-dva pričali kako im je nezgodno. A, kažem im: ‘Ja ne igram šest godina! Zamislite kako je tek meni’. Ali nadam se da će se i to sve promeniti. Smatram da sam i ovde zaslužio dosta više šansi. Prošle sezone sam svojim golovima doneo desetak bodova, Ligu šampiona, drugo mesto, zbog kojeg smo igrali na Superkup turniru u Arabiji, koji smo i osvojili. Smatram da sam zaslužio više i ove godine minuta u Milanu. Ali šta je tu je…”

ZAŠTO NISAM IGRAO U REALU? KARIM BENZEMA – TO JE TO

Nešto Vas i neće, imali ste za konkurente Benzemu, pa Moratu, sad je doveden Himenez… Nigde niste imali baš čist put pred sobom.
“Benzema je drugi nivo. On je u tom trenutku bio ne samo najbolji špic nego najbolji igrač na svetu. I stvarno je suludo da se poredim sa njim. Benzema je 15 godina bio na tom nivou i ljudi to olako shvataju, pa se misle kako to da sad ja ne igram? Pa veoma jednostavno, Karim Benzema - to je to. Što se tiče ostalih situacija, totalno je drugačije. Mislim da to i drugi vide, ali nemam problem sa tim. Tu sam da pomognem ekipi, reprezentaciji, kad god, iako se stvara utisak da sam večito taj koji je problem, koji pravi probleme, što apsolutno nije tačno. Uvek sam tu da pomognem”.

Ima li sve to veze i sa tim što ste rekli da ste specifičan igrač, a danas malo koja ekipa igra sa dva špica?
“To jeste, ali ja sam neko ko se lako adaptira. Ove godine sam bio i zadnji vezni i vezni i krilo na treningu, šta god treba. Najviše volim da igramo sa dva napadača, pa da budem povučeniji špic, koji će imati slobodu, koji će moći da se kreće, jer ja nemam telo da mogu da igram sam u špicu, da mogu da ponavljam te partije iz utakmice u utakmicu, jednostavno nisam taj tip igrača. Mogu prostor da tražim pet puta na utakmici, ali ne mogu da tražim dvadeset i pet puta. I onda mi je to, na primer, stvaralo problem u Fjorentini. Na kraju sam sa Fjorentinom završio zbog poraza od Zvezde”.

IZ FJORENTINE SAM OTIŠAO ZBOG – CRVENE ZVEZDE

Luka Jović u Fjorentini (©Reuters)

Kako zbog Zvezde?
“Problem je bio posle one prijateljske utakmice. Na koju smo mi došli u šest ujutru, dan pre meča, ustali, putovali, trčali na treningu i na kraju izgubili 5:0 posle pola sata. Problem je ispao što sam otišao u svlačionicu Zvezde i što sam se smejao!? Dešavalo se posle toga da igrači dobiju pozive od svojih agenata, a njih su zvali direktori kluba, da im kažu da se ne druže sa mnom, zato što ja nisam dobar, nisam pozitivan, ne razmišljam o ekipi, što mi je drago što smo izgubili 5:0 i takvih nekih ‘iks’ situacija koje nemaju veze s mozgom. Ja uvek razmišljam pozitivno, trudim se da ostanem pozitivan, svestan sam svojih kvaliteta i šta god da se desi, pokušaću da se prikažem u najboljem mogućem svetlu”.

Da li Vas pogađa generalna slika koju ljudi imaju o vama?
“Ta slika se mnogo promenila za vreme korone. Kad su ispali problemi što sam ušao u zemlju kada to uopšte nije bio toliki problem. Nisam se ni kretao, niti mi je neko rekao da ne smem da se krećem. Otišao sam samo do apoteke, do marketa. Od tog trenutka sve se promenilo. Sad stvarno ne vidim koje probleme pravim da bih nekom smetao... Evo, on (Pavlović) može da vam potvrdi: treniram dobro, nisam neprofesionalac, ne pijem, sve to što se priča i misli o meni, apsolutno nema nikakve veze sa mnom. Trudim se da ne slušam to, teram neku svoju priču i uvek razmišljam pozitivno i nadam se pozitivno”.

IZ AJNTRAHTA SAM HTEO U DORTMUND

Da li biste nešto promenili u karijeri da sad možete da vratite vreme? Možda taj prelazak iz Ajntrahta u Real? Ako se Kraljevskom klubu može reći “ne”?
“Znate šta je bio problem u tom trenutku? Hteo sam da ostanem u Frankfurtu, ali klub tada još nije pravio prodaje koje sada pravi. Kad stigne ponuda od 67,5 miliona to znači da ja moram da idem. Kada sam pričao s agentom i kada me je pitao u koji klub bih voleo da odem, rekao sam - Dortmund. Nisam rekao Real, Mančester, ne znam ni ja šta. Gledao sam šta je najbolje u tom trenutku za moj razvoj. Ali to nije bilo realno, za tu sumu su mogli u obzir da dođu samo top klubovi. I kao što sam već rekao: ako sam morao da idem u top klub, onda ću da idem u najbolji na svetu. Pa šta bude”.

Nekoliko srpskih fudbalera je bilo u Realu prethodnih decenija, ali gotovo nijedan nije uspeo. Šta je to što Vama ne prija u toj sredini?
“Specifično je, jako specifično. Ogroman klub. Na primer, veoma mali broj igrača priča engleski jezik. Tako da, ko ne vlada španskim, automatski ima problem na početku. U tom trenutku engleski nije pričao ni Zidan, koji je fantastičan trener, fantastičan čovek. Imao sam sreću da radim sa njim. Jedan od najboljih ljudi u fudbalu. I onda, kada ne možete da ostvarite odnos sa ljudima oko sebe, onda sve postaje jako teško. Na prvih nekoliko utakmica pogađao sam i prečke i stative, imao poništene golove... Da sam imao sreće na početku možda bih i dalje bio tamo i ko zna kako bi se dalje razvijala karijera. Ali nisam i, iskreno da kažem, ne žalim. To je dobra škola, mnogo sam stvari naučio tamo. Ono što se priča koliko je teško igrati u Zvezdi, Partizanu, pritisak, da lete glave posle svakog remija… Apsolutno mislim da nije tako! Smatram da igrači u Zvezdi, u poređenju sa drugim klubovima, imaju jako lagan zadatak što se tiče pritiska, kada poredim sa Milanom, Realom… Ja sam igrao u Zvezdi u najtežem mogućem trenutku. Verovatno najtežem trenutku za klub u istoriji. I ako je nekad bilo pritiska tad ga je bilo, jer morali ste da imate rezultate, a niste imali tim. Zvezda je u tom trenutku dovodila igrače iz Niša i Kruševca da budu pojačanja. A, sad je klub na totalno drugom nivou, evropski klub, stabilan. I mislim da je pritisak danas dosta manji nego što je bio kada sam ja nosio dres Zvezde”.

POVRATAK U ZVEZDU? NISAM JOŠ SPREMAN ZA TAJ KORAK

Luka Jović u Milanu (©Reuters)

Razmišljate li o povratku u Zvezdu u nekom trenutku?
“Ne. Iskreno ne. Mislim da još nisam spreman na taj korak. Naravno, navijam za Zvezdu od malih nogu i ništa ne može da me iznervira u životu kao Zvezda u košarci, u Evroligi. To je stvar koja me najviše pogađa od svih trenutno u mom životu, ali iskreno mislim da mi je rano. Zvezda je napredovala mnogo kao klub, ali mislim da su nivo fudbala i infrastruktura u Srbiji na jako niskom nivou. Jednostavno, ne mogu sebe da zamislim da igram na tim nekim stadionima posle svega što sam prošao u karijeri. Isto tako smatram da imam kvalitet da ostanem u Evropi i boriću se za to”.

Biografija kaže: Zvezda, Benfika, Real, Milan. Četiri prvaka Evrope.
“Samo izračunajte njihov broj osvojenih titula (smeh)”.

IZ SELA SA 110 KUĆA DO REALA I MILANA

Kada pogledate iza sebe, koliko Vam sve to ipak svedoči o Vašim igračkim kvalitetima, bez obzira na minutaže u tim klubovima?

“Pa znate šta je tužno? Kad na celu moju karijeru, na takve klubove, kaže se da nisam ostvario puni potencijal. Jer, mi pričamo o Realu, koji je najveći na svetu sa 15 trofeja Lige šampiona i Milanu, koji je odmah do njega sa sedam pehara. To su ogromni klubovi. Samo da budete u Realu, Milanu, ogroman je uspeh. Ja sam došao iz sela koje ima 110 kuća. Da mi je neko rekao da ću stići do Reala, do Milana, na kraju krajeva i do Benfike, Frankfurta, Fjorentine, ne bih mu verovao. Isto tako, kad sam bio mali, meni je san bio da igram za Zvezdu. Nije mi bio san da igram za Milan. Posle, naravno, kako odrastate, vidite da imate potencijal, osetite i vi to sami i onda gledate neke dalje ciljeve. Kao što ste rekli: Zvezda, Benfika, Real, Milan – četiri evropska šampiona. Igrao sam na dva svetska prvenstva, na jednom evropskom. Zadovoljan sam, ali mislim da imam prostora za još”.

Ističe Vam ugovor na leto, razmišljate li o ostanku u Milanu ili biste da idete dalje, ako možete da otkrijete?
“Ističe mi ugovor na leto, otvoren sam za sve opcije. Samo hoću da igram”.

SERIJA A – 31. KOLO

Petak
Đenova - Udineze 1:0 (0:0)
/Zanoli 77/

Subota
15.00: (5,40) Monca (3,70) Komo (1,75)
18.00: (7,00) Parma (4,30) Inter (1,48)
20.45: (1,95) Milan (3,60) Fjorentina (4,20)

Nedelja
12.30: (2,35) Leče (3,35) Venecija (3,40)
15.00: (2,60) Empoli (3,15) Kaljari (2,85)
15.00: (1,82) Torino (3,45) Verona (4,70)
18.00: (1,75) Atalanta (3,85) Lacio (5,00)
20.45: (2,55) Roma (3,25) Juventus (3,10)

Ponedeljak
20.45: (2,90) Bolonja (3,00) Napoli (2,70)
*** Kvote su podložne promenama