V. Tomković
D. StankovićINTERVJU – Lazar Samardžić: Moram da budem bezobrazniji na terenu
.jpg.webp.webp)
_Cropped.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 13min | pet. 11.04.25. | 08:12
O prvom golu za Srbiju, teškoj adaptaciji u reprezentaciji, zašto je izabrao Atalantu i gde bi voleo sebe da vidi za koju godinu
Bergamo i Milano, tako blizu jedan drugog, a kao dva sveta. Dok je grad mode prava vreva na svakom ćošku, dom Atalante, Boginje predgrađa, ušuškani je tihi gradić, u kojem čovek koji zna šta hoće može da apsolutno uživa.
“Mogu potpuno da se posvetim fudbalu i to mi je najvažnije”, objašnjava nam Lazar Samardžić, reprezentativac Srbije, vedeta Atalante, kojem smo došli u goste u Bergamo, uz asistenciju portparola FSS-a Milana Vukovića.
Poziv na intervju momak rođen u Berlinu je odmah prihvatio.
“Nisam mnogo intervjua dao do sada za srpske medije”, objasnio nam je Lazar.
Izabrane vesti
Uz insistiranje da se govori isključivo na srpskom jeziku! Dogovor: ako negde baš zapne, neka se slobodno potpomogne engleskim. Ali, za tih tridestak minuta nije morao nijednom.
Lazare, posle dosta čekanja postigli ste prvi gol u dresu reprezentacije. Kakav je bio osećaj te večeri u Beču?
“Osećaj je bio fenomenalan, zato što mi je prvi gol i još tako bitan, na stadionu gde je bilo mnogo naših navijača. Selektor je isto rekao da smo svi čekali taj momenat. Moram da pokažem da sam jedan od najbitnijih igrača u reprezentaciji Srbije. Taj gol je bio za mene značajan i zato što sam bio u fazi gde u reprezentaciji nisam mogao da pokažem da sam toliko ‘u ekipi’. Zbog svega toga ovo je gol na kojim sam vrlo ponosan”.
Vi kada date gol, to uvek mora da bude neki spektakl, nema kod vas “običnih” pogodaka.
“Ha-ha, da, šteta je što je tako, zato što želim da dajem više golova, pa da bude i nekih gde ću samo da ubacim loptu u mrežu. Bio je to bitan pogodak za Srbiju, zato što smo igrali gubili sa 1:0 i da je ostalo tako, morali bismo da jurimo rezultat u Beogradu, a kada nešto moraš, onda je to uvek mnogo teže. Obe utakmice nisu bile baš dobre, Austrija je bila bolja, ali na kraju smo dobili, tu smo još u Ligi A i to je najbitnije. Srećni smo kako je sve ispalo na kraju”.
NISAM BAŠ KAO ROBEN, ALI…
Prvi gol u reprezentaciji (©AFP)Kifla levicom je postala vaš zaštitni znak.
“To jeste. Nisam baš kao Arjen Roben, ali pokušavam da bude tako (smeh)”.
Jesi li osećali vi u sebi taj pritisak, nikako prvi gol da se upiše, a prolaze utakmice?
“Pa, malo, da. Zato što čitam medije. I nije prijatno kada se pročita ‘Lazare, aj ti sad moraš, sad ti ustani’. Zbog toga mi je bilo malo teško, nadam se da će sad biti sve bolje i bolje. Ali da, pritisak je bio uvek malo prisutan”.
‘Lazare, sad ustani’ je bio naš tekst pred meč sa Austrijom. Ispalo je da vam je malo doneo sreću. Znači, pratite srpske medije, šta pišu o vama?
“Sve pratim. Kada vidim da se pominje Samardžić, uvek pročitam. I u Srbiji, Italiji, Nemačkoj, svuda… Da, taj vaš tekst je bio mnogo lepo napisan”.
Moraćemo da probamo nešto slično i pred Albaniju.
“Da da, malo da bocnete, ha-ha”.
Svi vas u Srbiji vide kao dugoročno rešenje na poziciji organizatora igre reprezentacije, za naslednika Dušana Tadića, za kojeg znamo da je učestvovao kod maltene svakog gola Srbije u poslednjih sedam-osam godina. Koliko vam je to breme na leđima?
“Znamo svi šta je Duća napravio za reprezentaciju Srbije. Učestvovao je bukvalno kod svakog gola, bilo da ga je postigao ili asistirao. Uvek je učestvovao u toj akciji. I zato kada se priča o meni na takav način… Svestan sam šta je napravio Tadić i sad kad svi od mene očekuju da i ja to radim, to nije lako. Pogledajte šta je Duća sve uradio u karijeri. Znam da imam kvalitet da i ja to napravim, ali moram još da napredujem, da budem još bolji”.
LEVA NOGA I KREATIVNOST – TO JE JEDINO ZAJEDNIČKO SA TADIĆEM
S Dušanom Tadićem (©MN Press)Koliko postoji sličnosti i koliko razlika između vas dvojice kao igrača?
“Duća isto ima levu nogu, ima mnogo kvaliteta, kreativan je, ali to je sve što imamo zajedničko, rekao bih. Sve drugo… On je mnogo ofanzivniji, dok ja u defanzivi malo više radim. Tadić je jak fizički, može da zadrži loptu, mnogo je dobar da izdrži čoveka na leđima. Ja to moram da naučim. Sve je iskustvo, stiče se s vremenom”.
Pre godinu dana direktor reprezentacije Stevan Stojanović nam je rekao da ima velika očekivanja od vas, ali da morate da se opustite. Dok selektor Dragan Stojković kaže da morate da budete bezobrazniji. Pa, napredujete li u tim segmentima?
“Opušteniji sam, to je sigurno. Što sam duže u reprezentaciji to mi je sve bolje, jer upoznaješ ljude bolje, pričaš sa njima mnogo više. Ali, bezobrazniji još nisam. To moram mnogo da poboljšam. Ne pravim mnogo faulova, ne guram se… Moram na tome više da radim i tu su svi u pravu”.
Kako se to vežba?
“E, to je teško. Kako to da vežbaš? Imam mog trenera, probamo malo da radimo na tome. Da kad me napadne s leđa, vuče, gura, da to radim i ja njemu. Ne ide lako, ali pokušavam, učim”.
Je li selektor i vama u razgovorima govorio da morate da budete bezobrazniji?
“Razgovarali smo, naravno. Uvek mi je govorio da se opustim, da je to najbitnije, zato što kad ti je glava mirna onda možeš da pokažeš sve. Rekao bi mi: ‘Laki opusti se, igraj svoju igru’. Govorio bi mi ‘cattivo’, što na italijanskom znači da moraš da želiš, da imaš volju da daš gol. Da budeš gladan. To mi je uvek govorio i u pravu je”.
Vi niste imali priliku da ga gledate kao igrača, a da li vam je otac pričao o Draganu Stojkoviću u kopačkama?
“Naravno, ćale ga je obožavao. ‘Srpski Dijego’ u to vreme! Pričao mi je da je imao najbolje slobodnjake. Da je tu bio najjači na svetu posle Maradone”.
Igra reprezentacije Srbije se dosta promenila u poslednjih godinu dana, sada je dosta defanzivnija. Koliko bi vama bilo lakše da je ostao stari model, kada se igralo na gol više?
“Sad u Ligi nacija smo igrali protiv top ekipa, a to znači da moraš u defanzivi da budeš jak. Sad ćemo da vidimo u kvalifikacijama, kad budemo igrali protiv Andore ili Letonije, kako ćemo da igramo. Mislim da ćemo imati mnogo veći posed, a to je za mene mnogo bolje. Imaću više loptu u nogama, pa samim tim ću učestvovati u više akcija. Kada imam više loptu, onda igram i ja kreativnije, pokušavam jedan na jedan, idem na dribling, šut…”
LEPO U REPREZENTACIJI, ALI ADAPTACIJA JE BILA TEŠKA
Lazar Samardžić (©MN Press)Kako vam je izgledao proces adaptacije u reprezentaciji, s obzirom na to da niste rođeni u Srbiji, da vam srpski nije prvi jezik? Bilo je raznih iskustava prethodnih godina, na primer Subotić, Veljković, Kuzmanović, nije sa svima bilo isto.
“Iskreno, bilo mi je teško zato što ne govorim baš perfektno srpski jezik. Nisam ranije mnogo dolazio u Srbiju, nismo imali puno vremena zbog juniorskog fudbala u Berlinu da dolazimo često. Ali, Duća Tadić, Mitrović i ovi stariji momci su mi mnogo pomogli. Rekli su mi: ‘Lazare, opusti se, sve je u redu, naš si, govoriš dobro, razumeš sve, tu si’. Nije bilo situacija da ne razumem ništa, pa da moramo da se sporazumevamo na engleskom. Ali nije lako da se odmah uđe u ekipu. Bilo mi je potrebno vremena da se opustim. Mislim da je potrajalo nekih godinu dana. Sada je sve super, hvala Bogu. Baš mi se sviđa u reprezentaciji i lepo mi je kad tamo dolazim”.
Bliži se početak mundijalskih kvalifikacija i prva utakmica odmah sa Albanijom u Tirani. Sigurno će biti mnogo teže nego što ljudi misle, deluje da se taj protivnik malo potcenjuje u srpskoj javnosti.
“Znamo svi u reprezentaciji da je to vrlo bitna utakmica, jako teška, zato što su oni dobra ekipa, imaju kvalitet. Pogotovo se brane dobro, bilo sa petoricom ili četvoricom. Na Evropskom prvenstvu su pokazali da mogu sa svima da igraju. A, svi misle da će Srbija lako dobiti. Možemo da pobedimo, naravno, zato što imamo, mislim, mnogo veći kvalitet, ali neće biti lako, pogotovo što igramo u Tirani”.
Da li pričate sa klupskim drugom Đimšitijem o tom meču?
“Uvek. I on smatra da će biti vrlo teška utakmica zbog atmosfere i tog sportskog rivaliteta. Videćemo kako će biti. Da li pretimo jedan drugom? Neee, dobri smo mi, pričamo, svakog dana smo zajedno. On je iz Ciriha, pa zato govorimo i na nemačkom”.
To je utakmica koju će pratiti i senka politike. Valjalo bi je izbaciti iz glave…
“Naravno, politika nema ništa sa fudbalom. To je samo jedna utakmica, 90 minuta. Fudbal, ništa drugo. Znam da politika sa obe strane čine da ovaj meč bude malo veća stvar, ali u tih 90 minuta moramo svi glavu da opustimo i da igramo fudbal”.
Da pređemo malo i na klupske teme. Da li vam je Gasperini rekao nešto o golu za Srbiju kada ste stigli u Bergamo?
“Kada sam rekao posle utakmice da mi poruka od njega nije stigla, mislio sam bukvalno na to, zato što Gasperini ne priča mnogo telefonom. Nego mnogo više uživo, kada se vidimo. Rekao mi je, naravno, da sam dao lep gol, da tako nastavim i ovde u Atalanti. Dobar je on tip”.
Šta traži od vas na terenu? Da li su vam u Atalanti uloga i zahtevi drugačiji nego u timu Srbije?
“Pa ne. Znamo da su kod nas u klubu svi ofanzivci vrhunski: Lukman, De Ketelare, Retegi… Svi su dali već po 10-15 golova u sezoni. I teško je da uđem tu, ali trener mi uvek kaže da kada igram, kada dobijem minutažu, da probam da dam gol, da idem u dribling, da šutnem. Do sada nije bilo toga mnogo, ali pokušavam, uvek dajem maksimum od sebe”.
Kaži da su u Italiji najbolji defanzivci na svetu: ne vidiš ih u igri, a “prebiju” te. Protiv koga vam je bilo najteže da igrate?
“Italija je broj jedan za defanzivu. Vidite u Ligi šampiona, Inter je primio samo jedan gol. Najteži rival? Bastoni iz Intera. Sve ima. Jak fizički, ali vrhunski i na lopti. Za mene je on najjači u Italiji”.
NOVITET SA KOJIM SAM SE SUOČIO U ATALANTI? TRENIRAMO KAO LUDI
U dresu Atalante (©Reuters)Nije lako izboriti se za mesto u Gasperinijevom sistemu igre. Šta vam je bila najveća promena sa kojom ste se sreli kada ste došli u Atlantu?
“Najveća promena je što treniramo kao ludi! Svaki dan 100 odsto, trčanje, teretana. Što se treninga tiče, tu ne može jače. Mislim da je to prvo što je Gasperini promenio u Atalanti. Svi moraju da budu spremni i tu je njegova najveća snaga. Taktički je jednostavno: imaš svog čoveka i moraš da probaš jedan na jedan da ga dobiješ u tih 90 minuta. I da da probijaš u ofanzivi i da ga sačuvaš u defanzivi. Da dobiješ što više duela. To je Gasperinijev način igre. Fudbalski teren je velik. A kada imaš samo jednog igrača da čuvaš, teren postaje još veći. Znači, ima prostora koliko hoćeš, ali moraš da budeš jako spreman, zato što moraš ga da pratiš, a moraš i da vidiš prostor. Kad ti ide lopta iza leđa, moraš da se okreneš i da ideš u sprintu”.
Imali ste u jednom momentu maltene gotov transfer u Napoli, pa onda u Inter. Kako ste se odlučili na kraju baš za Atalantu?
“Neću da ponavljam priču šta se sve desilo sa Interom. Ovde sam došao zato što mi se sviđa projekat sa Gasperinijem. On mi je pričao: ‘Laki, ti bi bio nama napred vrlo bitan igrač. Imamo trojicu koji su jako dobri, ali su nam potrebni četvorica, petorica, šestorica koji uvek mogu da uđu i da naprave razliku. Ti si igrač koji to može’. Svidelo mi se i to što je Bergamo mali grad kao Udine. Možeš da se koncentrišeš na fudbal, što je kod mene uvek glavna stvar. Fudbal je uvek broj jedan, a sve drugo je plus. Blizu je Milano, možeš da odeš tamo kada imaš slobodan dan. Ali, fudbal je najbitniji, a u Atalanti je sve to top. Od trenera do taktike, do pozicije gde me vide”.
Da li je bila Atalanta aktuelna i kada ste razgovarali sa drugim klubovima?
"Da, bila je. Čekao sam do kraja da vidim koji će se sve klubovi javiti, a onda sam izabrao Atalantu, zato što mi se to najviše svidelo. Rekao sam: OK, to hoću. Kada su drugi bili u pitanju, nisam bio siguran da li ću mnogo igrati, kako ću se slagati sa tim trenerom, da li je on dobar za mene... Procenio sam da je Atalanta najbolji izbor".
KLUB BRIŽ NAM ZARIO NOŽ U SRCE
(©Reuters)Ispadanje iz Lige šampiona od Klub Briža je, pretpostavljamo, bilo veliko razočaranje za sve.
“Jeste. U tom momentu je bilo kao da nam je neko zario nož u srce. Zato što smo bili jaki u Ligi šampiona, svaku utakmicu smo odlično odigrali, čak i sa Realom i Arsenalom. Uvek smo bili tu, videli smo da možemo. Kada smo dobili Briž za protivnika znali smo da neće biti lako, ali mislili smo da možemo da prođemo. Tamo nas je i sudija malo pokrao za penal, ali smatrali smo da možemo kod nas da dobijemo. I onda je krenulo 0:1, 0:2… Kada smo primili i treći gol, znali smo da je to to. I bilo je baš razočaravajuće”.
Šta je to sa Atalantom što može da pregazi Juventus i Napoli, ali i da izgubi i od nekog mnogo slabijeg.
“Ne znam da li je to u glavi, neki problem. To moramo da analiziramo, tu moramo bolje. Zato što znamo svi da kad igramo protiv top ekipa, uvek odigramo vrhunski. A, onda dođu, ne znam, Venecija ili Kaljari, budemo lošiji, ne možemo da postignemo gol… Moramo to da popravimo”.
Kako je Vama izgledalo u Ligi šampiona, prvi nastupi, gol Jang Bojsu, asistencija protiv Reala?
“Bio sam u Lajpcigu kada smo učestvovali u Ligi šampiona, ali nisam igrao. I to mi je bilo u glavi. Pa kada sam zaigrao prvi put sada, to mi je bilo ono... Svaki dečak gleda Ligu šampiona i mašta da zaigra. I kada se nađeš na terenu prvi put, to je... Evo, naježim se svaki put kada se setim! To je najveća stvar. Isto je kad igraš za reprezentaciju, isti osećaj”.
ĆALE MI JE REKAO “MOŽEŠ DA BUDEŠ PONOSAN NA SEBE”
(©Mozzart Sport)A, kada se upiše asistencija protiv najvećeg kluba na svetu?
“Ne može to da se opiše, nema iznad toga. Kada sam dao tu asistenciju bio sam ponosan, zato što je Real jedan od najvećih klubova na planeti. I ti ‘namestiš’ gol, skoro dobiješ tu utakmicu (3:3). Najbolji osećaj. Zato što si igrao protiv Reala, protiv najvećih igrača kao Modrica, Belingema, Embapea, Vinisijusa, a tu si, možeš s njima da igraš. I ćale mi je posle tog meča rekao: “Možeš da budeš ponosan na sebe, pokazao si svima da imas kvalitet protiv Reala, vrh fudbala”.
Gde vidite sebe za pet-deset godina? Imate li neku želju, neki klub čiji biste dres da obučete?
“Kao mali, navijao sam za Barselonu. Kada je igrao Mesi svaku utakmicu sam gledao. Zato mi je san da jednog dana zaigram za Barsu. Znamo svi da je teško da se dođe do tog kluba, ali videćemo. Imam još 10-15 godina karijere pred sobom, imam još vremena”.
Vidite li Atalantu uskoro u borbi za skudeto? Ove sezone više nije realno.
“Atalanta je u poslednjih pet godina postala klub koji može sve da osvoji: skudeto, Kup Italije, da igra u Ligi šampiona. A, može da bude još veća. Kad su osvojili Ligu Evrope mislim da im je to ovde bio znak da mogu još više. Ranije su znali da uđu nekoliko puta u finale Kupa Italije i svako su izgubili. Sada posle osvojene Lige Evrope smatram da se sve to promenilo, sada još više žele da osvajaju trofeje. Ali u Italiji to nije lako, zato što su svi u defanzivi jaki, a svaki tim može uvek nekako da da gol. Do pehara ovde je mnogo teško doći”.
Kaže Strahinja Pavlović: u Salcburgu kad izgubim, znam zašto se to dogodilo. Dok u Italiji stalno imam utisak da me neko prevario.
“Jeste, tako je u Italiji. Možeš 90 minuta da budeš bolja ekipa i da izgubiš, Da, to je dobro Strahinja rekao. Baš je tako”.
NIKO KAO MESI, OBOŽAVAO SAM TADIĆA
Kako vidite današnji fudbal i činjenicu da je sve manje autentičnih “desetki” kakvi su bili Piksi, Tadić… Danas se forsiraju drugačiji tipovi igrača, brži, fizički dominantniji.
“Što se mene tiče, fudbal je – Mesi. Igra jedan na jedan, dribling, kreativnost. Da nekom gurneš kroz noge. Za mene je fudbal kao kada ideš na ulicu da igraš sa drugarima i uživaš. Zato – samo Mesi. Dok je mom ćaletu – samo Maradona. Znam svaki video snimak njih dvojice. I Tadića sam voleo da gledam u reprezentciji, obožavao sam ga”.
Da li vam je Dušan davao neke savete kada ste tek došli u reprezentaciju?
"Ne, ali kada smo bili zajedno na treningu uvek sam gledao jednim okom šta on radi. Zato što je on najveći kapiten. Dušan je uvek pozitivan, govori mnogo, hoće da pomogne. I zato sam gledao šta radi, koji pas odigrava, koju vežbu pre treninga, pa nakon treninga".
Da li pratite možda srpsku ligu, Zvezdu, Partizan, neki treći klub?
“Moj ćale je zvezdaš. Za njega je Zvezda sve. Derbi sam samo gledao, srpsku ligu nisam baš pratio”.
Možda neki drugi sport: Đokovića, Jokića?
“Novaka gledam uvek. Novak je za nas najveci Sportista danasnjice i ponosim se njim uvek. Sad pomalo i Jokića pratim iako košarku ne gledam mnogo. Ali, Đokovića uvek kada mogu, uživam u tenisu, ponekad ga i ja igram”.
Kako izgleda u Seriji A kada se sretnete na terenu sa kolegama iz reprezentacije? Ima li provokacija, čarki, anegdota?
“Uvek je neka šala pre utakmice. Kada igram protiv Strahinje (Pavlovića), kaže mi: ‘Danas ću te malo nagaziti’, a ja njemu: ‘Pazi da ti ne gurnem kroz noge’. Lepo je kada se sretnemo na terenu”.
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)
