INTERVJU - Ivica Tončev: Uspećemo kad na Čair ne dođe 60 odsto Nišlija u dresovima večitih

„Nije važno da li je mačka crna ili bela, sve dok lovi miševe.“ Ovom rečenicom, predstavivši je kao staru kinesku izreku, tadašnji gradonačelnik Niša Darko Bulatović najavio je Ivicu Tončeva kao novog predsednika Fudbalskog kluba Radnički na skupštini kluba, decembra 2016. godine.

Da prevedemo. To je, uz finansijski spas za kojim je klub godinama opterećen višemilionskim dugovanjima vapio, trebalo da znači da će Radnički konačno biti zaštićen u odnosu na sudijsku organizaciju i ostale fudbalske forume, za šta se u Nišu verovalo da je tretman koji nekadašnji polufinalista Kupa UEFA nikad nije uživao srazmerno svojoj tradiciji i veličini grada koji predstavlja.

I već tu nastaju prva neslaganja lokalne sportske javnosti. Dok su jedni mislili da je toga bilo preko svake mere i ukusa u, recimo, onoj vicešampionskoj sezoni, ili čak još više u sezoni pre toga, drugi su u tom zgražavanju videli dvostruki moral, jer, što bi rekao nedavno Aleksandar Janković u jednoj televizijskoj emisiji: „Samo je Obilić ’oteo’ titulu, a Zvezda i Partizan nisu nikada?“

Apsolutna istina ne postoji. I zato se naredne tvrdnje verovatno neće dopasti nikome. Ni onima koji svakodnevno nekritički kritikuju aktuelnu upravu Radničkog, ali ni onima koji misle da istorija kluba počinje od njih.

Rezultati? Sa jedne strane, Nišlije su se, pod ovim rukovodstvom, plasirale u Evropu posle tri i po decenije čekanja, i to ne jednom, nego tri puta u pet sezona. Sa druge, četiri puta u poslednjih pet takmičarskih godina spasavaju se ispadanja iz elite u foto-finišu sezone, uz dva nastupa u baražu.

Neretko se, i po čaršiji, i po društvenim mrežama, mogla čuti/pročitati rečenica: „Ma i neka ispadnu, samo ako će ovi da odu.“ Kakav je to pogrešan populizam! Niti bi „ovi“ otišli sve i da ispadnu, niti bi se to dugoročno srećno završilo.

Ivica Tončev (@StarSport)

Kratko je ovdašnje pamćenje. Pre dolaska aktuelne klupske vrhuške, Real sa Nišave je uvek bio finansijski oslonjen na grad. U takvom statusu, u eri prethodnog gradskog rukovodstva, Radnički bi se verovatno ugasio. Bukvalno. Pitajte fudbalere i zaposlene u klubu da li im više prija današnja finansijska stabilnost ili ono vreme kad se svako malo štrajkovalo zbog neisplaćenih zarada. Uostalom, kada je prethodni put ispao iz elite, Radničkom je bila potrebna puna decenija da se u nju vrati.

Opet, to što nema adekvatne alternative, ne sme biti alibi za niz svakodnevnih detalja koji su doveli do, sintagmom rečeno, narušenog imidža kluba. Radnički je izgubio publiku, mada u širem kontekstu aktuelnih prilika u srpskom fudbalu, tih par stotina ljudi koji dođu na Čair su ekvivalent onoj brojci od nekoliko hiljada sa poslednjeg večitog derbija ili polupopunjenoj Marakani kada igra reprezentacija, čak i protiv Španije, aktuelnog evropskog prvaka.

Oni koji tvrde da je nema zbog malog broja Nišlija u prvom timu i u svakom dovođenju nedovoljno afirmisanog stranog fudbalera – poput najnovijeg primera Dejvida Evemadea – vide neku „kombinaciju“ uprave i gušenje potencijalnog mesta za decu iz sopstvenog pogona, možda i zaboravljaju da imenjak sa Čika Dače ima pune tribine i euforiju u gradu bez ijednog Kragujevčanina u sastavu; da su košarkaši Spartaka nedavno ispisali klupsku istoriju, a da je jedini Subotičanin na terenu u pobedi nad Crvenom zvezdom bio – Nikola Kalinić; da su rukometaši Železničara i rukometašice Naise ne tako davno punili halu Čair i osvajali trofeje sa jedva po nekim rođenim Nišlijom, i to na kraju klupe...

I mogli bismo tako unedogled. Suština je da, svidelo se to nekome ili ne, „mačka nije ni crna, ni bela.“ A koje je tačno nijanse i da li i dalje „lovi miševe“? E, to smo pokušali da saznamo od Ivice Tončeva, koji je nedugo nakon gore pomenute skupštine s kraja 2016. godine, zbog nespojivosti sa tadašnjom državnom funckijom, „zamrzao“ onu u Radničkom, ali je do danas ostao onaj koji se za sve pita – prvi čovek kluba. Nema ga često u medijima, ali je u razgovoru za Mozzart Sport odgovorio na sva naša pitanja.

A krenuli smo od aktuelnog momenta. Posle izuzetno teške sezone i samo dve nedelje odmora, počele su pripreme novo prvenstvo, ali za sada nema puno kadrovskih vesti sa Čaira?
„Nema ih, koliko pratim, mnogo ni sa drugih stadiona. Prelazni rok još nije ni počeo, trajaće do septembra, a mi smo već doveli dva pojačanja. Dejvid Evemade iz Austrije će biti jedno od najvećih otkrovenja Mozzart Bet Superlige. Gledali smo ga protiv Partizana u prijateljskoj utakmici, maltene iz aviona je odlično odigrao, demonstrirao i brzinu i tehniku. Druga stvar, doveli smo Petra Petrovića. Eto, vratili smo niško dete, a odmah su krenuli maliciozni komentari dežurnih kritičara ’sledeći je verovatno Jovan Jovanović ili Marko Marković'. Čemu to?“

Pa dobro, da li je on, koji dolazi iz druge lige Tajlanda, zaista pojačanje?
„Mi to sada ne možemo da znamo. Ja sam ga pratio, ima odličan šut i levom i desnom nogom, a nama je to baš falilo. Brz je, ima dribling. Mi smo doveli i Gemovića kao pojačanje, pa on taj epitet nije opravdao. Tanka sam ’poginuo’ da dovedem, Izraelci su Javoru platili 350.000 evra za njega, a ni on nije opravdao očekvanja. Da li je neko pojačanje, to će vreme pokazati. Ali, doneli smo odluku da više nećemo dovoditi fudbalere iz 'neigranja'. Onaj ko je imao višemesečnu pauzu, bilo zbog povrede ili zato što ga je trener mrzeo, nije u sferi našeg interesovanja.“

ČEKA SE MILIONSKA PONUDA ZA STJUARTA

Koji su sledeći koraci u prelaznom roku?
„U završnim smo pregovorima sa levim bekom, očekujem da odgovori na našu konkretnu ponudu do kraja nedelje. Reč je o našem poznatom imenu, igraču koji do kraja ovog meseca ima obaveze prema svom sadašnjem klubu.“

Nekako nije teško pogoditi da je reč o Nemanji Antonovu koji je već pominjan u medijima?
„Ni bih ja sada da pominjem imena niti jednog potencijalnog pojačanja. Vrlo smo blizu dovođenja i jednog ekstrakvalitetnog špica, sa podneblja iz kojeg smo doveli i Trivantea Stjuarta, s tim što je reč o aktuelnom reprezentativcu, koji igra na ovom Konkakaf kupu, daje golove, u svojoj ligi ih je imao preko 20, u punoj je formi i bio bi, po meni, preozbiljno pojačanje.“

Kad pomenuste Stjuarta, kakva je trenutna situacija?
„Imamo nekoliko zvaničnih ponuda. Za mene su zvanične ponude kada se klub obrati klubu mejlom, a ne ovo što zovu menadžeri pa kažu hoće ga ovaj ili onaj. Dakle, Stjuarta su tražili Bugari, lično su mene zvali, ali oni ne mogu da plate to što tražimo. Ponuda iz Izraela je bila najozbiljnija, mada ni ona ne u rangu onoga što bi nas zadovoljilo, to je stalo zbog ratnog stanja, mada evo, kako su stigle vesti o primirju, ponovo se aktuelizovala. Imamo još neke ponude iz Rumunije, Belgije i Rusije. Strpljivi smo i ne žurimo. To će u svakom slučaju biti ozbiljan posao za Radnički, jer smo ga iz Salernitane doveli za 80.000 evra, a ja se iskreno nadam da bismo konačno mogli da probijemo tu granicu i napravimo prvi izlazni transfer sa sedam cifara. Pre dolaska ove uprave, najveći posao u istoriji kluba bila je prodaja golmana Ace Jovanovića u Orhus za nešto preko 200.000 evra. I posle, mi loše vodimo klub?“

Trivante Stjuart (@MNPress)

Opet se vraćamo na one medalje sa licem i naličjem. Za Stjuarta ste zimus odbili pola miliona evra od Partizana i sačuvali ekipi bitnog igrača, a onda ste, u jeku polusezone, pustili najstandardnijeg fudbalera Aleksandra Vojnovića da ode u Južnu Koreju?
„Vojnoviću je na kraju sezone isticao ugovor. On je već na zimu potpisao predugovor sa Korejcima. To mu je evidentno odvlačilo fokus, ugovor tamo mu se ne bi aktivirao da se, recimo, povredio, i odna smo seli i dogovorili se da ne pravimo problem ni njemu, ni nama. Mi smo njega sada zvali da se vrati, on je odličan momak i fudbaler i vrata su mu otvorena. Ali, to je pokazatelj da će i oni kojima ugovor ističe na zimu morati po povratku sa priprema iz Bugarske da produže ugovor. Ne pada mi na pamet da razigravamo fudbalere koji bi za šest meseci otišli bez obeštećenja, još da se oni čuvaju.“

Kostur tima je sačuvan?
„Na golmanima smo pokriveni, na štoperima takođe. Imamo Jamkama, Pavlovića, Etongua i Vitasa, koji je, eto, Nišlija, ali sam i njemu rekao da ne možemo da, uz dužno poštovanje, trpimo da na pet utakmica izlazi iz igre zbog povrede. Ako prođe pripreme kako treba i bude zdrav, ozbiljno računamo na njega. Levo dovodimo beka, imamo i Belakovića, desno Petkovića i Evemadea, mada mi je trener rekao da će njega prebaciti na krilo, jer se tu bolje snalazi. Vezni red je, po meni, baš kvalitetan, imamo Nišića, Milosavljevića, Vanju Ilića i Simona Amina, koji je pravi moderan vezista, igra fudbal unapred, što mi se posebno sviđa, prošao je period aklimatizacije i očekujem da eksplodira. Jedino da neko od njih baš podbaci kada počne prvenstvo, pa da nešto menjamo. Želim da dovedem još jedno baš brzo krilio, da tu imamo još jaču konkurenciju na oba boka, mada bi povratak Bosića u formu iz prošle jeseni za nas bio takođe veliko pojačanje. Od novca koji planiramo da inkasiramo prodajom Stjuarta sigurno ćemo dovesti neko značajno pojačanje, ali za to ima vremena čak i kada počne prvenstvo, do kraja prelaznog roka. Takođe, imamo dvojicu fudbalera koji su na izlaznim vratima, osim ako na pripremama ne promene odnos i drastično poprave svoju formu.“

ZAŠTO DECA ODLAZE? PITAJTE RODITELJE!

Možda, ipak, škripi sa bonusima?
„Tu su Pavlović, Nikolić, Izderić... Eto, mali Stefan Nikolić je naše dete, izašlo iz naše škole. Kad se pojavi kvalitet, mi ga priključimo prvom timu. Ali gde su niška deca najpre treba da se pitaju roditelji koji jedva čekaju da ih odvedu u Beograd. Evo, pre pet-šest dana uđem u jedan beogradski lokal, sede tu dvojica naših poznatih fudbalskih menadžera, ja priđem da se pozdravim i oni me upoznaju sa gospodinom sa kojim su u društvu, kažu mi ’ovo je tvoj Nišlija.’ A on, došao da sa njima dogovara odlazak svog jedanaestogodišnjeg sina u Beograd. Jedanaestogodišnjeg?! Pa šta je tu Radnički ili škola Radničkog kriva?“

Ali, eto, mali Mihajlo Terzić je Nišlija, bonus, a napustio je klub ovog leta dobivši sporazumni raskid ugovora.
„Je l’ on zbog mene otišao? Da li je dobio veliku šansu prošle sezone? A da li je zadovoljio? Meni treba igrač koji će ginuti na terenu, koji će da pravi razliku, a ne igrač ’onako’. Te ’onako’ više ne možemo da dovodimo. Ja bih prvi voleo da imam sve Terziće u timu, oni su neuporedivo jeftiniji, ne plaćamo im stan i hranu, plus više osećaju klub kao domaći igrači. Što se tiče omladinske škole, mi smo spremni za svaki razgovor. Hoćemo i tribinu da napravimo, neka dođu svi, neka daju stotinu predloga, neka kažu šta mi to loše radimo. Mene najviše boli kada čujem da je neko dete otišlo iz Niša. Pa svi ti treneri koji rade u školi su Nišlije, nisam ih uvezao iz Turske, Engleske. Ako neko forsira neko dete, to su lične kombinacije, ali ja nikada nisam hteo da kažem da neko dete treba da igra, niti sam to radio u prvom timu, jer bih onda bio rob tih trenera.“

IMAMO NAJVIŠE REPREZENTATIVACA

A opet, primera nije malo da niška deca zablistaju u drugim klubovima. Od Cvetkovića, Veličkovića...
„Cvetković je otišao kao dete. I taj Veličković, gde je sada? Da li je standardan u Vojvodini? Ovde bi sigurno bio standardan. Nemojte svi da se hvatate za Cvetkovića. Zaboravlja se da je Radnički samo u poslednjih par sezona izbacio trojicu igrača sa poslednjeg spiska reprezentacije Srbije. Stefana Mitrovića, Nikolu Štulića i Dragana Rosića. Svi su se kod nas afirmisali, napravili su dobre transfere, nastavili da napreduju, igraju, postali reprezentativci. Toliko igrača u reprezentaciji, a da su u poslednje vreme igrali u Srbiji, osim Crvene zvezde, nema nijedan naš klub. Dakle, nije baš sve negativno. Naši igrači se, za razliku od nekih drugih klubova kada ih prodaju, ne vraćaju u Srbiju za šest meseci i ne nazaduju u karijeri. Svi su ti momci nastavili fudbalski uspon. I taj Bamidele, koji je posle samo šest meseci u Nišu, otišao u Vojvodinu za preko 300.000 evra i plus imamo procente od njegove sledeće prodaje. I taj David Petrović, koji igra sjajno u Emiratima. Eto, to su samo dva najnovija transfera koja smo napravili prošlog leta.“  

Za Davidov transfer se zameralo da je netransparentan?
„Transparentan je da transparentiji ne može biti. Prodat je za ukupno 650.000 dolara u dve rate. To je cifra u koju ulazi i provizija menadžera. Prvu ratu od 325.000 dolara smo dobili odmah, drugu još nismo, čekamo je ovog leta. Taj ugovor stoji u klubu, mogu da ga slikam i da vam ga pokažem.“

Ivica Tončev u razgovoru sa novinarom Mozzart Sporta

MATIĆEVI TRENINZI JAČI OD PAKULTOVIH

Za ovu upravu dugo važi reputacija da je „lake ruke“ pri promeni trenera. Mada, prošle sezone bilo je dosta poverenja za Nikolu Dinčića, čak i kada je imao pet poraza u nizu na kraju jesenje polusezone. Može li Radnički da pronađe nekog svog Feđu Dudića, koji bi trajao duže od dve sezone i bio frontmen kluba?
„Ja bih voleo da mi imamo jednog takvog. Ali, videćemo i kako će to sa njima ići. Ja da sam doveo golmana sa 42 godine, mene bi ovde razapeli. Znam ja da se priča kako Tončev stalno menja trenere, ali to je poslednja stvar koju bih radio. Svaka promena je veliki finansijski gubitak za klub. Da bismo raskinuli sa jednim moramo da mu damo jednu, dve, tri plate, ovaj što dolazi uvek traži nešto više, jer ’preuzima klub u teškom trenutku’, pa traži nešto i unapred... Zašto bih ja sebe izlagao nepotrebnim troškovima? Ali ne mogu ni da sedim mirno kad izgubimo šest utakmica.“ 

Prvi utisci fudbalera i sportskog sektora o radu sa Slavkom Matićem su vrlo pozitivni?
„Ne volim unapred mnogo da pričam, za mene su jedino merilo prvenstvene utakmice. Do sada je Austrijanac Pakult važio za trenera koji je, u našem mandatu kao rukovodstva, imao najnapornije treninge, a sada mi kažu da su treninzi duplo jači nego tada i imamo ih po dva svakog dana. Plus, zadovoljan sam kako je Matić vodio ekipu protiv Partizana u ovoj kontrolnoj utakmici. To mi daje neku nadu da će ekipa biti fizički spremna, jer ako se igrači ne bore, ne može rezultat da dođe. Nekada su oni dobili premiju ako ’ginu’, čak i ako izgube, ali da se šetaju po terenu kao babe, to više neće moći.“

To nam je šlagvort za jednu anegdotu koju smo saznali sa utakmice u Kragujevcu od pre par sezona, ako biste želeli da je podelite sa javnošću?
„Gubili smo, sad se više ne sećam da li bilo 1:3 ili 2:3. Oni momci koji sakupljaju lopte pored terena su odugovlačili da nam je vrate i Marko Petković je bukvalno oteo loptu da bi je što pre vratio u igru i za to je finansijski nagrađen. Dobio je premiju samo za taj gest, jer da su svi igrači pokazali takvu energičnost, možda ne bismo izgubili.“

JUG SRBIJE SKRAJNUT, SUDIJE NAS SE NE PLAŠE

Šta se to promenilo u odnosu na period od pre šest, sedam godina, kada je Radnički konstanto bio u vrhu tabele, a sada se redovno grčevito bori za opstanak?
„Najveći problem u Srbiji je suđenje. Ja sam veliki optimista zato što dolazi stranac koji će delegirati arbitre i verujem da se više nikada neće desiti da dođe sudija u Niš da nas masakrira u našoj kući. Da se sad ne vraćam na konkrente primere. Ne tražimo nikakvu pomoć, neka sude 50:50, ali ne da nas unakaze na našem Čairu. Mi smo imali korektno suđenje u određenom trenutku, mada je i tad bilo komentara po Nišu: ’Ne želimo ovako da budemo drugi, ne želimo ovako u Evropu.’ E, onda se u jednom trenutku pojavila informacija da sam ja kandidat za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. I pojedine interesne grupe i strukture u fudbalskom svetu su činile sve da nas opstruišu i prikažu nesposobnim.“

Smatrate da je jug Srbije potpuno skrajnut?
„Je l’ Vojvodina imala predsednika FSS u liku Toleta Karadžića? Je l’ imao Beograd u više navrata? Dajte da ga jednom ima i jug, ne mora to da bude Ivica Tončev, ima kvalitetnih kadrova. Dalje, koliko klubova ima predstavnike u Izvršnom odboru FSS, a mi nemamo? Tu smo u startu neravnopravni, jer oni glasaju za sudijske liste, taj se sudija po inerciji u startu pribojava od njih, a od nas nema zašto da se boji kad nemamo nikakve poluge moći gore. Po meni, ako želimo ravnopravne uslove, treba svi predstavnici klubova da izađu iz Izvršnog odbora FSS, ili da napuste čelne funkcije u klubovima, a ne da im se klubovi vode na decu ili bliske rođake. Da li je normalno da Radnički kao ubedljivo najveći klub ovog regiona nema niti jednog predstavnika u vodećim strukturama FS RIS-a? Darko Bulatović, bivši čelnik kluba, bio je naš kandidat za predsednika ili makar potpredsednika, a nas tamo nema ni u nekom ćošku. Ama, kad reprezentacija Srbije igra utakmice, u Beogradu, čak i Leskovcu, mi od tog FS RIS-a ne dobijemo niti jednu ulaznicu za te utakmice.“

Kada ste došli u Radnički rekli ste da vam je san da u Niš donesete trofej Kupa, ali i da će srpski fudbal ozdraviti kada titula šampiona ode iz Beograda. Da bi nedavno, u četrvtfinalu Kupa Srbije protiv desetkovane Vojvodine, niški tim izašao na teren bez šefa stručnog štaba i nekoliko glavnih igrača? Ili, da preformulišemo pitanje, kada će Radnički da pobedi Crvenu zvezdu, pošto su joj Kragujevčani, pa čak i Pazarci, u prethodnom plej-ofu pokazali zube, a Nišlije u poslednja 24 međusobna duela imaju 23 poraza i jedan remi?
„Da li ste bili na toj kup utakmici o kojoj govorite? Da li ste videli suđenje? I o čemu mi pričamo, kakav onda mi kup možemo da osvojimo? Sad kad dođe stranac, ako bude kako su obećali, imaće ugovor sa nekom medijskom kućom da svakog utorka obrazlaže sporne odluke, kažnjavaće one koji ih budu donosili tendenciozno... A Zvezdu možemo da pobedimo kad budemo bili na makar približnom finansijskom nivou. Ovako, oni sa preko 50, 60 miliona budžetom, a mi sa oko dva miliona... To je jedini razlog. Ali, svakako će nam biti lakše da je pobedimo kada ne bude 60 odsto Nišlija na stadionu, podvlačim ovo Nišlija, došlo u dresovima Zvezde ili Partizana. To nema nigde! Prvo se navija za svoj klub, pa tek onda za večite ili Mančester Siti... Dajte da napunimo tribine, za početak makar kao protiv Mačve, pa kad javnost vidi da nas ima deset hiljada, svi će da nas se plaše, i protivnici, i sudije će imati strah od namernih grešaka, i naši igrači će imati dodatni motiv.“

PROPADALO JE IZGUBIO ZDRAVLJE ZBOG KLUBA

Pa ipak, publike uglavnom nema. Zašto je to tako? Kolika je tu odgovornost kluba? Mnogi čak oštricu kritike ne usmeravaju ka vama lično, tvrdeći da vi i ne znate šta se sve radi u klubu na svakodnevnom nivou i kao najodgovornijeg čoveka označavaju direktora Dejana Propadala?
„Nemam ja primedbe na organizaciju našeg kluba. Mi imamo 20 ljudi koji tamo rade, šta nam treba još? Imamo Nišliju za sportskog direktora, legendu kluba. Da li treba da isteram Acu Jovanovića da bih doveo nekog sa strane? Propadalo je u ovom klubu izgubio zdravlje. Pet puta je operisan do sada. On je 24 časa na Čairu. A tu je, između ostalog, i baš zato što nije Nišlija. Što je neopterećen time ko je ko u gradu, da li je nekome tata biznismen ili tužilac, ili doktor ili načelnik policije, što ne može da podlegne pritiscima te vrste u donošenju svakodnevnih odluka. Mi smo imali nekoliko susreta sa navijačima, nikada nam oni nisu stavili zamerke tog tipa, ali, evo, javno pozivam sve koji imaju neke predloge, neka nam kažu šta to možemo da unapredimo, sve ćemo da prihvatimo. Pa, moj jedini cilj je da Radnički bude stabilan klub i u vrhu tabele. Dovešćemo sve Nišlije na sve funkcije u klubu ako je to rešenje, ali te Nišlije bi morale nešto negde da su radile u poslednjih 15 godina, a ne ono što je bilo nekad. Život se promenio. Evo i Mozzart nekad nije postojao, glavni su bili Sport i Žurnal, a danas ste jedan od najjačih portala u regionu.“

Tončev i Propadalo (@MNPress)

Imate i poruku za svoje kritičare?
„Meni sve ovo samo uzima vreme, živce i novac. A, bogami, i zdravlje. Šećer sam dobio gledajući ono mučenje protiv Mačve u baražu. Ja sam veliki lokalpatriota. Rođeni sam Nišlija i to niko ne može da mi oduzme. Ne mogu mene da ukalupe u Surdulicu, ja sam ovde rođen, ovde dobar deo vremena živim i radim i jedini motiv mi je da odbranim jug Srbije od beogradizacije. Mnogi su zaboravili u kakvoj sam situaciji zatekao Radnički, koliko njih ga je tužilo i, zbog toga što klub u datom trenutku nije imao ni 50 evra da plati advokata, dobijali su postupke, naplaćivali i kamatu i kamatu na kamatu... Radnički je danas jedini klub koji ne duguje nikome ništa. Ni državi, ni gradu, ni igračima. To je veliki uspeh. Naš je budžet negde između 1,8 i 3 miliona evra, kako kad. I takav je jedan od manjih u ligi. Rekao sam sto puta, neka dođe neko da pokaže da ima ta tri miliona, ali ne samo fiktivno, nego da je spreman istog momenta da ih uplati kao garanciju za narednu sezonu i ova uprava će se odmah povući.“

NOVI STADION DO 2027?

Na kraju, moramo da pitamo i za stadion, koji je trenutno verovatno najnegativnija asocijacija na Radnički, a jedina sa kojom klub nema baš nikakve veze. Samo bi lud čovek ulagao u nešto što em nije njegovo, em je zrelo za rušenje?
„A mi smo još i uložili, i to preko milion evra. Čak i ona travnata podloga, od sredstava solidarbosti UEFA je neka vrsta ulaganja, jer smo mogli da ih prenamenimo za nešto drugo. A stadion je gradski. Ja ne bih želeo da ovaj intervju dobije ni zrno političke konotacije, ali moram da kažem da je predsednik Vučić obećao da će stadion biti rekonstruisan za Evropsko prvenstvo mladih reprezentacija 2027. godine.  Pre neki dan je rekao da mu je iskreno žao što to već nije urađeno, jer bi, kad već ne može u Leskovcu, Srbija sa Engleskom sigurno igrala u Nišu. On je jedini koji pomaže, mogu to da kažem jer sam vodio klub i dvehiljaditih i nismo tada dobijali ništa od države, i siguran sam da je u srcu veliki simpatizer Radničkog“, zaključio je u razogovoru za Mozart Sport Ivica Tončev.