Ima nešto kataijevsko u tom Davidu Vukoviću

Iako im karijere, takmičenja u kojima su igrali i protivnici koji su ih čuvali, objektivno nisu za poređenje, i da pojedinci uz opravdane argumente mogli to da smatraju neumesnim, jedna stvar kod Kataija i Vukovića je vrlo slična. Kada je lopta kod njih, onda je samo njihova, pod apsolutnom kontrolom, kao zaključana u sefu. I samo od njihovog poteza zavisi njen naredni vlasnik.

Na fudbalskoj pojavi Davida Vukovića se golim okom može videti ono što se može čuti po čarčšijskim pričama, a to je da do skoro nije previše pažnje posvećivao fizičkoj snazi i teretani kao instituciji bez koje se ne može obezbediti optimalna izdržljivost na terenu, a pogotovo ne na ozbiljnom fudbalskom evropskom nivou. Međutim, sve je to deo sazrvanja koje kod talentovanijih momaka najčešće dolazi kasnije. Može se reći da mu je u tom smeru pomogla i povreda kolena zbog koje je propustio jesenji deo sezone. Upravo je tokom nje krenuo ozbiljnije da radi u teretani i na teren se ovog proleća vratio odlučniji nego ikad da pokaže svoje mogućnosti, što mu se vratilo i kroz ključne momente na evrosceni.

Foto: Reuters

Iako je ove sezone iskočio u prvi plan javnosti zbog zapaženih nastupa Borca na evrosceni, Vuković je još prošle sezone zatalasao fudbalsku javnost u Bosni i Hercegovini. Zamnimljio, prvi deo prošle sezone je proveo u Laktašima, pošto nije želeo da bude rezervna opcija na levom krilu Borca, ali se potom na zimskim pripremama izborio za glavnu ulogu na levom krilu i zatim eksplodirao. Gol za pobedu protiv Zrinjskog u Mostaru, slobodnjak protiv Veleža, asistencija na Koševu u Kupu, pa gol u prvenstvu na istom mestu. Za dva meseca je postigao sedam-osam golova van 16 metara, posle čega je usledio poziv Sergeja Barbareza za prijateljske mečeve sa Engleskom i Italijom. Ipak, nakon finala Kupa BiH između Borca i Zrinjskog Vuković se suočio sa kritikama dela tamošnje javnosti zbog toga što sa svojim saigračima iz Borca nije bio okrenut prema zastavi Bosne i Hercegovine. Usledili su teški komentari i žestok pritisak, pa je Banjalučanin odlučio da se zahvali Barbarezu uz komentar da je to najbolje za sve navijače. David je tako ostao na jednom utakmici za mladu reprezentaciju BiH, koju je odigrao u martu prošle godine protiv Slovenije u kvalifikacijama Evropsko prvenstvo.

Koliko je Vuković bio odlučan da se ove sezone dokaže sa svojim Borcem u Evropi potvrđuju i činjenice da je odbio mogućnost da ode u poljski Rakov prošlog leta, ali i odluka da utakmice protiv PAOK-a u kvalifikacijama za Ligu šampiona odigra sa povređenim kolenom. U takvom stanju izdržao je do septembra, a potom je podvrgnut operaciji iz koje se vratio sa značajno jačim mentalitetom. Nije želeo Mladen Žižović da juri sa njegovim povratkom na teren, ali je silom prilika, nakon povrede Luke Zorića, u prvom meču baraža protiv Olimpije ušao u igru već u 23. minutu i bio taj koji je u prvom minutu nadoknade pronašao Sandija Ogrineca na drugoj stativi, omogućivši mu mu da postigne pogodak koji je na kraju bio odlučujuć za prolaz u osminu finala.

Sinoćni gol Vukovića sa bele tačke vratio je nadu Žižovićevom timu da ipak može do četvrtfinala Lige konferenije, iako je Rapid u svim segmentima igre bio bolji protivnik na Gradskom stadionu. Borac u revanšu mora da se vrati svojoj osnovnoj filozofiji, koja mu je donosila rezultate ove sezone na evrosceni i da maksimalno zatvori prilaze svom golu. U revanšu će biti jača sa Sebastijana Ereru, čiji su centaršutevi nedostajali u Banjaluci, a od starta će izvesno moći da zaigra i kapiten Srđan Grahovac, čija je čvrstina ozbiljno zafalila domaćinu u prvih sat vremena utakmice. Sa druge strane na levom krilu će stajati David Vuković, spreman da preuzme odgovornost i kad-tad kreira napad koji može da produži evropski san Borčevih navijača.